1. DEO: Slike na telu – priča o duši

Istorija tetoviranja i oslikavanja tela duga je kao i istorija čovečanstva. Veruje se da su i pećinski ljudi crtali po svojim telima, a poznati su primeri ritualnih oslikavanja kod Inka, Maja, starih Egipćana, plemena iz Evore, Azije, Južne Amerike. U doba antičke Grčke tetovaže su služile i kao kazna, pa su tetovirani uglavnom robovi. Danas, tetovaže su sve više modni fenomen.

Da li vam se to dopada ili ne, stvar je ukusa i ličnog izbora. Međutim, postavlja se pitanje zbog čega neko ima potrebu da svoju kožu ukrasi nekim crtežom ili tekstom za ceo život? Možda trenuci zapisani ili simbolizovani nekom slikom, trenutno mnogo znače, ali tokom godina menjamo se i mi i trendovi, evoluiraju naše misli, tela se preoblikuju, pa je veliko pitanje da li ćemo za 20-30 godina želeti sliku na telu koja nam se u sadašnjem trenutku čini kao sjajan izbor.

Tetoviranje = patologija?
Zašto se ljudi tetoviraju, oslikavaju veliki deo tela, pitanje je kojim se bave i psiholozi i sociolozi.
Oni, naime, tvrde da tetovaže, pirsing i drugi načini ukrašavanja tela, govore mnogo o ličnosti čoveka.

Starija istraživanja nalazila su patologiju kod tetoviranih ljudi, a danas se naučnici uglavnom bave „emotivnom pozadinom“ oslikavanja tela i tvrde da je ona „mentalna prezentacija osećaja sopstvene telesnosti“. Slika koju imamo o svom telu osnova je slike o našoj ličnosti uopšte, a koliko je telo postalo važno u modernom vremenu, svedoče učestale plastične operacije i želja da se drugačije izgleda.

Psihijatri dugo proučavaju tetovirane ljude i uglavnom tetovaže dovode u vezu sa određenim psihičkim poremećajima (šizofrenija, poremećaj ličnosti), ili sa nepovoljnim socijalnim prilikama (siromaštvo).

Međutim, ima i onih koji tvrde da su ljudi koji vole tetovaže, uglavnom, umetničke duše, svoji, nepokolebljivi, stabilni. Pokazuju veći stepen empatije, impulsivnosti, avanturizma.

Stručnjaci tvrde da je mentalno stanje tetoviranih ljudi, ipak, značajno lošije nego kod ostalih. Kažu da je to zbog toga što oni žele da promene svoj život, ali često nisu sigurni u kom pravcu bi ta promena trebalo da ide. Prema rezultatima istraživanja, oni su skloni novom, riskantnijem i uzbudljivijem ponašanju, ali često nisu u stanju da kontrolišu takvu potrebu. Oni ne pate obavezno od strahova i depresija, ali im je, po pravilu, psihičko stanje labilnije i podložniji su psihičkim oboljenjima.

Znak nezadovoljstva
Istraživanje je obuhvatilo više od dve hiljade ljudi i dovelo do rezultata da tetovirani i ljudi sa pirsingom uglavnom nisu zadovoljni mestom u kojem žive, okruženjem u kojem se nalaze i poslovima kojima se bave. Slike po telu i minđuše na „čudnim“ mestima su njihov „unutrašnji bunt, manifestovan spoljašnjom slikom“.

Još jedan interesantan rezultat istraživanja kaže da postoji velika razlika između ljudi koji imaju samo jednu tetovažu i onih čija su tela slikana više puta. Ovi prvi, kažu, vrlo su svesni sveta oko sebe i dobro znaju šta i zašto žele, dok je druga kategorija ljudi okarakterisana kao labilnija, nesigurna i, duboko u sebi, nesrećna.

Slikanje tela kanom
Pre nekoliko godina ovaj način tetoviranja planetarno je popularisala Madona. Reč je o slikanju tela kanom, pri čemu slika traje samo privremeno, od nedelju do dve dana, a uklanja se jednostavno – papirnom maramicom i bebi-uljem. Preko Interneta se mogu kupiti i kompleti za tetovažu kojim se možete oslikati sami.

Kana se u kozmetičke svrhe upotrebljava više od pet hiljada godina, a dokazano je da ima i lekovita svojstva. Umetnost šaranja kanom razlikuje se od regiona do regiona, ima različita značenja u pojedinim kulturama – dobro zdravlje, plodnost, mudrost i spiritualnu prosvetljenost. Tako su, na primer, arapske tetovaže kanom uglavnom veliki cvetni dezeni na šakama i stopalima, dok su u Indiji najpopularnije tanke čipkaste i cvetne šare koje pokrivaju cele šake, ruke do laktova i stopala sa cevanicama.

Večernje novosti