Debeli ili mršavi? Nema više PROSEČNIH!

Kako danas stvari stoje, prosečnost je postala negativna karakteristika, kako u fizičkom izgledu, tako i u svim životnim navikama i preferencijama. Kada je reč o kilaži (čitaj: izgledu!), zlatna sredina kojoj (navodno) svi težimo više ne postoji.
Danas većina ljudi spada ili u kategoriju previše debelih ili previše mršavih, i to zahvaljujući poremećajima u ishrani i neprestanom držanju dijete. Veliki procenat žena veći deo svog života drži dijetu ili preskače bar jedan obrok dnevno.

Mnogo je gojaznih i onih sa viškom kilograma, ali iz godine u godinu raste i broj ispodprosečno teških. Današnje žene se drugačije hrane i sve je više onih koje pate od poremećaja ishrane. Štaviše, većina njih više i ne zna šta je to normalna ishrana i sprovodi, iako krajnje samovoljno, određene restrikcije – izbacuju mlečne proizvode, ugljene hidrate, meso ili sprovode sopstveni plan detoksikacije. Dakle, zbog čega smo izgubili kompas?

Jedan od faktora, svakako, jeste zapadnjački način ishrane – eksperti tvrde da smo preplavljeni visokokaloričnom hranom koja nam je dostupna 24 časa dnevno. Oni ističu da ljudi, baš kao i životinje, stiču naviku prejedanja kada konzumiraju previše ukusne hrane u vreme koje nije predviđeno za obroke. Na drugoj strani, mnogo je onih koji gube apetit i jedu vrlo malo kada su pod stresom. Ova navika, u kombinaciji sa ekstremnim treninzima, može da zavara organizam i uguši glad. Obe vrste ponašanja remete normalan mehanizam kontrole apetita.

POREMEĆENI I NEZADOVOLJNI
Kao direktna posledica „resetovanja“ apetita, povećava se broj slučajeva poremećaja ishrane, čak i među ženama koje imaju normalan indeks telesne mase (BMI). No, ova pojava je samo vrh ledenog brega. Stručnjaci kažu da veliki broj ljudi ima psiholoških problema sa hranom. I dok se tipični poremećaji ishrane obično javljaju u tinejdžerskim godinama, eksperti primećuju da su se starosne granice pomerile – sada od njih boluju i deca od sedam, kao i osobe u poznim godinama života. Osim toga, proširio se i dijapazon poremecaja. Donedavno su anoreksija i bulimija bile iskljucivi oblici poremecaja, prvenstveno zbog toga što su se manifestovale ekstremnim znacima i lako ih je bilo dijagnostikovati.

No, u poslednjih nekoliko godina povecava se broj ljudi koji ispoljavaju blaže simptome ovih poremecaja, zbog cega njihovo ponašanje ne može da se prepozna niti tretira kao bolesno. Naravno, ovo znatno otežava situaciju, jer se radi o poremecajima koji ozbiljno ugrožavaju zdravlje i srecu pojedinca. Podatak da je smrtnost usled anoreksije daleko veca nego zbog bilo kojeg drugog psihijatrijskog poremecaja dovoljno je poražavajuc i alarmantan. Medicinske statistike govore da se broj slucajeva bulimije i drugih granicnih poremecaja ishrane, kao što je ortoreksija (opsednutost zdravom ishranom), povecava iz godine u godinu. Inace, utvrđeno je da su granični poremećaji u vezi sa sličnim stepenom psiholoških i fizickih problema koji karakterišu i medicinski klasifikovane poremecaje ishrane. Mnogo žena normalnog indeksa telesne mase ocajnicki pokušava da skine što više kilograma. One se najcešce ponašaju po utvrenoj dinamici – prejedaju se, povracaju i opsesivno vežbaju. Takav model ponašanja nikako ne može da bude zdrav.

ZNACI POREMEĆENOG NAČINA ISHRANE

Ako potvrdno odgovorite na tri ili više pitanja, moguće je da ispoljavate određene nepravilnosti u ishrani, što povećava rizik od pojave klasičnog poremećaja ishrane.

• – preskačete obroke utvrdite da to nije vaša krivica
  – pravite razmake između obroka duže od osam sati
  – izbacili ste iz ishrane određene grupe namirnica
  – jedete „specijalnu“ hranu kada ste pod stresom
  – osećate krivicu nakon što pojedete određenu vrstu hrane
  – redovno isprobavate fensi dijete
  – izbegavate da jedete van kuće, naročito u restoranima, jer ne možete da kontrolišete ono što jedete
  – vaši prijatelji i porodica često komentarišu (kritikuju) vaše navike u ishrani
  – ponekad ste toliko napeti i pod stresom da ne možete ništa da pojedete

UGROŽENO ZDRAVLJE
Međutim, žene najcešce nisu svesne pravih posledica po zdravlje konstantnog držanja dijeta i preteranog vežbanja, a u koje spadaju osteoporoza, poremecaj funkcije tiroidne žlezde i neplodnost. Na primer, istraživanja u SAD pokazuju da cak 20 posto žena koje se obracaju lekaru zbog neplodnosti pati od poremecaja ishrane. Poremecaji ishrane i oscilacije telesne težine znacajno uticu na rad hormona i funkciju jajnika. Najbolja ilustracija za to je slucaj Katarine (29) koja kaže: „Celog života sam mršava, tacnije ispod prosecne težine. Ipak, nikada zbog toga nisam bila bolesna, samo vrlo mršava – teška sam 50 kg, a visoka 170 cm. Kada sam se udala, pre 18 meseci, prestala sam da uzimam pilulu, ali još uvek nisam dobila menstruaciju. Trenutno sam na hormonskoj terapiji koja treba da aktivira moj ciklus. Takoe, trudim se da jedem više što mi, nakon silnih godina gladovanja, vrlo teško pada. Nikada nisam pomislila da pogrešna ishrana može da ugrozi plodnost.“

BORBA PROTIV GOJAZNOSTI
U svetu buca, s druge strane, vode se žestoke bitke sa viškom kilograma i gojaznošcu. Da višak kilograma nije iskljucivo estetski problem, svi odavno znamo. Meutim, najnovija istraživanja onkologa ukazuju na to da ce gojaznost u bliskoj buducnosti biti cešci uzrok kancera nego pušenje. Takoe, statistike otkrivaju da je stopasmrtnosti dvostruko veca meu osobama povecanog BMI-a (35 i iznad) nego meu osobama normalnog indeksa telesne mase (20 – 25). U ovom zacaranom krugu, koji cini naizmenicnoneumerenost u hrani i pokušaji radikalnih dijeta, već duže vreme prisutna je još jedna karika – brojni preparati za mršavljenje i hirurški zahvati za umanjenje telesne mase, što često predstavlja dodatni faktor rizika. Poremećaj ishrane je ključna stvar u porastu broja gojaznih, a ispoljava se prejedanjem, korišćenjem hrane kao utehe i noćnim jelom. Većina žena koje se obraćaju stručnjacima za mršavljenje obicno dobijaju samo dijetalnu listu. Njihov realan problem koji seže mnogo dublje od jednostavnog prejedanja ostaje nerešen. Vecini gojaznih osoba potrebno je nešto više od kratkorocnog rešenja – skidanja kilograma.

GENERACIJSKA DIJETA
Rešenje ovog problema može biti i ciljana akcija meu decom i omladinom. Ove godine, Svetska zdravstvena organizacija fokusirala je prevenciju decije gojaznosti kao najvažniji zadatak. Oni veruju, poptpuno opravdano, da je najbitnije što ranije iskoreniti loše navike u ishrani. Ukoliko se nešto ne preduzme vec sada, broj gojazne dece premašice 30% (uglavnom u zapadnim društvima), što je situacija koja još nije zabeležena u prošlosti. Da stvari budu još gore, gojazna deca najcešce postaju debeli odrasli, a višegodišnja opterecenost viškom kilograma ozbiljno narušava zdravlje. Studije pokazuju da je metabolizam dece podložan negativnim uticajima još od najranijeg doba, a u njih spadaju nedovoljna fizicka aktivnost i izuzetno kaloricna ishrana. Osim toga, problem je i „percepcija“ roditelja. Vecina njih ne smatra da su im deca debeljuce, ni kada je to ocigledno, i zbog toga nisu u stanju da uoce problem. S druge strane, „armije“ tinejdžerki ocajnicki pokušavaju da skinu umišljene kilograme viška da bi se uvukle u konfekcijski broj 32 (u SAD se ova velicina obeležava sa 0!), zbog cega žive na minimumu hrane. Direktna posledica ovakvog ponašanja su brojni zdravstveni problemi – od osteoporoze (zbog izbacivanja mlecnih proizvoda iz ishrane) do narušavanja plodnosti.

NEDOSTATAK SAMOPOUZDANJA
Na kraju, ekstremna gojaznost i mršavost samo su dve strane iste, „disfunkcionalne“ price. Bez obzira na to da li jedete premalo ili previše, istina je da ozbiljno ugrožavate mentalno i fizicko zdravlje, kao i to da je uzrok oba ova ponašanja emotivna nestabilnost. Mršavice pokušavaju da uspostave kontrolu nad hranom, dok debeljuce koriste hranu kao utehu. Koren ovog problema seže mnogo dublje od proste želje da se bude tanak kao list hartije ili da se utoli emotivna glad u hrani. Ovajproblem je direktno uslovljen nedostatkom samopouzdanja, ličnim nezadovoljstvom i uticajem današnjeg društva opsednutog hranom. Kao što je slucaj i u lecenju ostalih bolesti (problema), kod poremecaja ishrane kljuc leži u rešavanju pravih uzroka, a ne u bavljenju simptomima.

IZLAZ IZ ZAČARANOG KRUGA
Ipak, svako od nas može da povrati osecaj za ravnotežu. Jedna od kljucnih stvari jeste da se ponovo konektujemo sa prirodnim mehanizmom regulacije apetita. Za brže postizanje i duže održavanje osecaja sitosti nutricionisti savetuju konzumiranje namirnica niskog GI (glikemijski indeks), a bogatih biljnim vlaknima, jer se one dugo vare. Takoe, važan je psihološki pristup problemu, koji se prvenstveno odnosi na mlai naraštaj – izgradnja i podsticanje samopouzdanja. Jedino na ovaj nacin moguce je spreciti stvaranje zacaranog kruga i nauciti da se konzumiranje hrane doživljava kao prijatan nacin zadovoljavanja elementarne potrebe, a ne emotivni oslonac ili mehanizam kontrole.

Tekst: Nataša Ćovin; Foto: Shutterstock, PR Palmers