Hidratacija kože: 5 grešaka koje pravite svaki dan!

Koje greške u hidrataciji kože pravite, a da toga niste ni svesni, otkrivamo vam do detalja u tekstu u nastavku. 

Ako zanemarite ritual vlaženja kože iznova i iznova, koža sa trideset godina može izgledati kao da joj je šezdeset. Zato vam otkrivamo stručnje savete šta je bolje ne raditi ako želimo da sačuvamo mladost i lepotu (a samim tim i normalan nivo vlage) naše kože.

Greške u hidrataciji kože

Ne pijete vodu!

Možete naneti na kilograme hidratantnih krema na kožu, ali svi napori će biti beskorisni ako ne pijete vodu. Hidrofiksatori sadržani u kozmetici zaista privlače vlagu, ali je uzimaju ne iz vazduha, već iz našeg tela: krvotoka i međućelijske matrice. Ako telo ne dobija dovoljno tečnosti, ono jednostavno neće dati dragocenu vodu pokrivnim tkivima (moguće je živeti sa suvom kožom, ali je veoma teško živeti sa zgrušavanjem krvi i trombozom). Važna komponenta nege kože je režim pijenja vode! Odmah da naglasimo, reč je o čistoj vodi za piće, dok su kafa, čaj, sokovi, smutiji itd. ne smatraju se tečnostima za hidrataciju (neki od njih generalno dehidriraju telo – ovo posebno važi za jak čaj, kafu i alkohol).

Vodite se pravilom „turske kafe“: jedna mala šoljica ovog napitka uklanja čašu tečnosti iz organizma, zbog čega se služi sa čašom čiste vode.

Ali i ovde je mera važna: ako pijete pet litara vode dnevno, ne može se postići ništa osim neravnoteže mineralnih soli i uzbudljivog dana u toaletu. Svako ima svoju normu, a izračunava se po formuli „0,033 puta težine u kilogramima“. Na primer, reklamiranih 1,5 litara dnevno treba da popije žena teška 50 kg, a dama sa velikom težinom će morati da poveća zapreminu.

Hidratacija i leti i zimi

Negu treba birati prema tipu i stanju kože, a ne prema vremenskim uslovima. Leti je priča razumljivija: toplota, klima-uređaji i ultraljubičasto svetlo „tope“ vlagu iz epiderme, a ako se sve to dopuni slanom vodom, onda su uslovi za razvoj dehidratacije idealni. Ali koži je potrebna hidratacija tokom cele godine. Čak i na hladnoći su joj potrebne dve stvari: hidratacija i zaštita. Hladan vazduh sadrži vrlo malo vlage, a grejači uzimaju poslednje kapi ne moraju koristiti hidratantni preparati, jer se vlaga „može smrznuti“ i oštetiti epidermu. U stvari, nije tako.

Ako ujutro nemate vremena, odložite ritual hidratacije za veče, a ujutru hidratantnu kremu zamenite običnom bazom za šminku. Ako već imate u kozmetičkoj torbici hidratantnu kremu koja odgovara vašem tipu kože, možete je koristiti i zimi i leti (dobro je ako sastav sadrži ne samo glicerin, već i hijaluronsku kiselinu ili peptide). Zimi ima smisla nanositi hranljivu kremu sa uljima ili za veoma suvu kožu (međutim, to je indicirano u bilo koje doba godine), ili ako ćete mnogo vremena provoditi na otvorenom (kao zaštita od niske temperature).

Greške u hidrataciji kože- Koristite samo proizvode protiv starenja kože

Sa godinama, nivo hidratacije kože opada, ali u isto vreme, nakon 30. godine, većina nas „podrazumevano“ prelazi sa hidratantne nege na negu protiv starenja. Vreme je da se kaže da na dehidriranoj koži praktično nikakva nega ne deluje: čak ni veoma skupo sredstvo protiv starenja neće se ni na koji način pokazati ako tkiva nemaju dovoljno vode. Tečnost je neophodna za normalno funkcionisanje ćelija, a ako je nema dovoljno, nema govora o bilo kakvom obnavljanju (a još više o stimulaciji). Zbog toga, ako je koža dehidrirana, morate početi ne sa izglađivanjem bora, već sa vlaženjem. Negu protiv starenja najbolje je kombinovati sa hidratacijom (na primer, dopuniti lifting kremu maskom sa hijaluronskom kiselinom, ekstraktom aloe i vitaminima).

Body slugging: Novi viralni trend nege kože tela

Ne vlažite masnu kožu

Dehidrirana koža, čak i ako nije mnogo masna, često počinje da sija. Počinjemo da se borimo protiv ove pošasti uz pomoć alkoholnih tonika i maski od bele gline. Kao rezultat toga, masni sjaj postaje još intenzivniji, ali mu se dodaju komedoni i bubuljice, koje se upotpunjuju strašnim osećajem zatezanja nakon pranja vodom i, na kraju, pilinga. Proces se jednostavno objašnjava: kada koža počne da oseća nedostatak vlage, lojne žlezde, pokušavajući da sačuvaju svoje ostatke, počinju intenzivno da proizvode lipide. Lice sija, a mi pokušavamo da se nosimo sa tim. To je upravo ono što onda doživljavamo kao pobedu nad masnim sjajem, jer proširene pore znače nedostatak lipida i signal da rade ─ inače, sve što ostane ispari kroz presušenu epidermu. Rezultat je dehidrirana koža.

Greške u hidrataciji kože- Oslanjate se na ulja

Mnogi od nas veruju da što je krema gušća, masnija i bogatije teksture, to bolje vlaži. U stvari, čest uzrok gustine teksture su ulja koja nisu hidrofiksatori. Ulja su hranljive komponente koje u određenoj meri mogu da održavaju nivo vlage u tkivima, ali ga ne povećavaju. Ulja uglavnom nisu hidratantni sastojci i beskorisno je oslanjati se na njima obogaćenu kremu (ili čak i tubu „baznog“ ulja kupljenog u apoteci). Ako zaista želite „prirodno“, potražite proizvod sa uljima i aditivima za zadržavanje vlage (hijaluronska kiselina ili hitozan) u isto vreme: tada će proizvod zadržati vlagu iznutra i sprečiti njeno isparavanje spolja. Efekat hidratacije takođe ne zavisi od teksture proizvoda: lagani gel može pomoći čak i bolje od masnog balzama – sve je u sastavu.