Fotostarenje kože: Kako da ga sprečite?

Fotostarenje kože nije termin sa kojim se često susrećemo, a ipak je veoma važan ako želimo da sačuvamo mladolikost. Po čemu se ovo razlikuje od prirodnog starenja kože?

Šta je fotostarenje kože?

Fotostarenje je proces promene stanja i strukture kože izazvan redovnim izlaganjem sunčevoj svetlosti. Drugi naziv za ovaj proces je heliodermatitis, aktinični dermatitis ili prerano starenje kože. Fotostarenje ne treba mešati sa prirodnim starenjem koje nastaje zbog hormonskih promena u telu. Međutim, ova dva procesa mogu da se odvijaju paralelno, ali da i dalje imaju različite simptome, znake i uzroke i treba ih različito tretirati.

Uzroci i posledice fotostarenja

Prve ideje o fotostarenju su nastale u kasnim osamdesetim godinama prošlog veka. Tada je otkriveno da bi sunce moglo biti uzrok onome što se smatralo isključivo promenama na koži vezanim za starenje. Dok starenje kože zbog broja godina zavisi od genetske predispozicije i hormonalnih procesa, fotostarenje se smatra posebnom vrstom oštećenja kože i uzrokovano je spoljašnjim faktorima.

Glavni uzrok fotostarenja je prekomerno izlaganje sunčevoj svetlosti na koži i samim tim se onemogućuje proces obnove epidermisa. Istrošenost ćelijskih struktura se manifestuje gubitkom tonusa, suvoćom, letargijom i mlohavošću kože, pojavom bora i staračkih pega. Sunce je neophodno našem organizmu za jačanje imunološkog sistema, sintezu vitamina D i serotonina. Međutim, u prekomernoj izloženosti, sunce šteti našoj koži.

Gua ša masaža lica: Kako (ne) koristiti ovu alatku?

Kako dolazi do fotostarenja kože?

Fotostarenje se danas klasifikuje prema Glogau skali.Ova skala razlikuje četiri faze starenja kože u zavisnosti od starosti i pojave znakova.

• Stanje bez bora
  Prevremeno fotostarenje se manifestuje svetlom pigmentacijom, odsustvom dubokih bora i keratore. U ovu grupu spadaju ljudi od 20 do 35 godina.
• Umereno fotostarenje
  Ovo stanje podrazumeva stvaranje mimičnih bora oko usta i očiju. Takođe, postoje izražene promene u pigmentaciji kože. Primećuje se u dobi od 35 do 50 godina.
• Ozbiljno fotostarenje
  Ozbiljno fotostarenje karakteriše veliki broj vidljivih bora i uvećani krvni sudovi. Obično se javlja u dobi od 50 godina.
• Ekstremno fotostarenje
  Ovaj tip fotostarenja se primećuje u dobi od 60 do 80 godina. Koža postaje žuto-siva na površini kože, pojavljuju se izražene bore i može doći do predmalignih promena na koži.

Fotostarenje kože: Ko je najpodložniji?

Melanin je najveći zaštitnik kože od ultraljubičastog zračenja. Što više ćelija kože proizvodite, to će vam manje štete naneti sunčevi zraci. Dakle, možemo zaključiti da što je koža svetlija, to je veći rizik od ispoljavanja znakova fotostarenja.

Žene su pod jakim uticajem ultraljubičastog zračenja tokom hormonalnih promena (trudnoća, menopauza ili različiti hormonski poremećaji). To je zbog činjenica da je neravnoteža estrogena i progesterona povećava osetljivost kože na UV zračenje što dovodi do povećane pigmentacije kože.

Kako zaštititi kožu od fotostarenja?

Održavanje mladalačke kože nije lak zadatak. Ipak, fotostarenje se i dalje može usporiti. Dovoljno je da ne zaboravite da koristite kremu za sunčanje i tokom običnog izlaska iz kuće. UV zračenje dolazi na zemlju danonoćno i može se reflektovati sa raznih površina, prolaziti kroz oblake, pa čak i kroz laganu odeću. Iz tih razloga koristite zaštitne proizvode tokom cele godine bez obzira na vremenske uslove.

Dakle, brinite o svojoj koži i koristite kreme za zaštitu od sunca. Možda nećete primetiti značaj toga sada, ali bićete zahvalni sebi za nekoliko godina.