Ana Đorđević: Uspešna balerina koja piše modni blog

Razgovarala: Brankica Treskavica

U modnom editorijalu magazina „Lepota i zdravlje“ videli ste Anu Đorđević, balerinu koja je uspešnu karijeru izgradila u Nemačkoj. Na Festivalu igre, koji će se održati u aprilu, Ana će prvi put posle 11 godina igrati pred beogradskom publikom.

„Balet sam zavolela kad sam imala samo pet godina, a u petnaestoj sam – zahvaljujući svemu što sam naučila u školi Lujo Davičo – pobedila na svim domaćim takmičenjima„, kaže Ana. „Tada sam poželela da odem u inostranstvo, da unapredim svoje znanje. Na akademiji u Monte Karlu, kod pedagoga Marike Bezobrazove, započela sam svoje usavršavanje, a potom ga nastavila na akademiji u Minhenu. Neposredno posle diplomiranja dobila sam svoj prvi posao u Dortmundu. Kasnije sam prešla u Dizeldorf, gde sam provela pet godina, a poslednje tri sam u pozorištu u Augsburgu. Presrećna sam, jer imam mogućnost da radim sa najvećim svetskim imenima, mada se rado sećam i divnih dana u Dizeldorfu, kao i svega što sam u tom gradu naučila i postigla.“

■ Na šta ste, od svega što ste do sada postigli, posebno ponosni?

Izdvojila bih uloge u baletima Vilijama Forsajta, Kristijana Spuka, Žorža Balansina, Martina Schelpfera, Jurija Vamosa i Anabel Lopez Ocoe, a ove godine igram i glavnu žensku ulogu u baletu “Dorijan Grej”, u koreografiji Majkla Pinka. Sve su to velika koreografska imena, a neke od uloga su napravljene baš za mene, što je izuzetna čast. Za veliki deo mog igračkog iskustva zaslužni su baleti Icika Galilija, svetski renomiranog koreografa iz Izraela. U programu “Igra senki” igram čak u pet njegovih baleta, a presrećna sam što ću upravo u njima nastupiti na Festivalu igre (9. aprila u Beogradu, a 10.4. u Vršcu).

■ Da li vam je bilo teško da se, u tinejdžerskim danima, naviknete na život daleko od kuće?

Zbog odvajanja od porodice, ulaska u jedan sasvim nov svet, strogih pravila akademije i potpune samostalnosti i odgovornosti koje taj život podrazumeva, ta prva godina u Monte Karlu mi je bila najteža. Sve je postalo drugačije kad sam prešla u Nemačku, jer me je ta zemlja tako dobro prihvatila, da je doživljavam kao drugu domovinu. Verujte, uopšte nemam osećaj da je Nemačka daleko. Jedino mi je žao što ne mogu da dođem kući češće od dva puta godišnje, ali za to nisu krivi kilometri, već veoma mnogo posla. Mi, bukvalno, nemamo ni slobodne vikende, jer radimo i subotom.

■ Kako ste se zainteresovali za modu?

Već dugo se bavim baletom i on je mi je osnovna preokupacija, ali su moja intresovanja mnogo šira. Moda se pojavila kao lep hobi, koji me raduje, a fotografi s kojima radim su vrlo zadovoljni. Naravno, za modu nemam mnogo vremena, pa je zato nikad nisam posmatrala kao „drugu profesiju“, već upravo onako kako sam rekla – hobi. Sarađujem s jednom modnom agencijom, ali s njima nisam potpisala obavezujući ugovor, već mi oni – kad imaju zanimljiv posao za mene – jave, a ja ga prihvatim samo ako tada imam vremena. Budući da nemam manekensku, već baletsku građu, ne mogu da radim revije, ali mogu kampanje, a trenutno sam zaštitno lice jedne nemačke kozmetičke kuće.

■ Šta je uticalo na odluku da pokrenete svoj blog?

Zahvaljujući baletu, stekla sam prijatelje širom sveta, a tu su i oni iz detinjstva, koji žive u Beogradu. Budući da mi Fejsbuk nije omiljeni način komunikacije, a nemam vremena da se s njima čujem svaki put kada uradim nešto novo, pokrenula sam blog. Jedan deo je posvećen modi, a drugi igri i koreografiji, koja je još jedna moja ljubav. Budući da imam mnogo energije i da sam vrlo radoznala, odavno sam poželela da se okušam i na tom polju. Htela sam da vidim kako je kad imate „sve konce“ u svojim rukama i – ispostavilo se da me to jako ispunjava i da mi dobro ide.

■ Kad vas čovek gleda dok pozirate, mora da zaključi da zaista uživate u fotografisanju.

Kao što uživam na sceni, tako mi je lepo i pred kamerama. Međutim, kad se fotografišete nešto ostane, a čarolija baleta nestaje brzinom svetlosti. Ni najbolji snimatelji na svetu ne mogu da „uhvate“ tu lepotu, jer se ta emocija mora osetiti.

■ Šta najradije oblačite kad skinete baletsku haljinicu i izujete patikice?

Idem iz jedne u drugu krajnost. Kad imamo premijere ili idem na gala događaje, volim da budem vrlo šik obučena, za nemačke standarde čak preterano moderno. Običnim danima, niti se šminkam, niti se preterano doterujem, već sam u farmerkama, velikim džemperima i udobnim cipelama.

Foto: Sever Zolak