Anđelka Prpić: Muškarci naše zvocanje “prevode” u – bla, bla, seks, bla, bla, seks, bla…
Zvocate li? Ako bismo pitali muškarce, sigurno bismo se namučili dok ne bismo našli onog koji bi rekao da njegova devojka ili supruga nikada ne zvoca. Doduše, mlađi možda ne bi upotrebili tu reč, već smara, ali svi znamo na šta bi mislili. Danas upravo to – zvocaš li – pitamo Anđelku Prpić:
Jednom prilikom sam mužu dala savet „ako ne želiš da se pretvorim u džangrizavu zvocalicu – učestvuj“. On je to, hvala bogu, shvatio prilično ozbiljno i pomogao mi u mom pokušaju da ne zvocam. Bez obzira na to, često u svom govoru uhvatim sve one intonacije, koje sam kao mala primećivala kod mame, kad se obraćala nama ili tati. Čini mi se da bi upravo od tih “muzičkih fraza”, mogla da se komponuje cela melodija. Jedan moj prijatelj, po meni naš najbolji dramaturg i scenarista, kaže da muškarci to u svojoj glavi „prevode“ u – bla, bla, bla, seks, bla, bla, seks, bla…
■ U čemu treba da – učestvuje?
Nisam pristalica teze „borba se za ženska prava“, jer smatram da smo zaista svi jednaki. Ako je dete, kuća, bašta ili bilo šta drugo – zajedničko, ona je nekako logično da poslove delimo po senzibilitetu ili slobodnom vremenu. Doduše, jesam pomalo patrijarhalno vaspitana, pa duboko u sebi smatram da neke stvari, ipak, pripadaju ženi, a druge muškaracu, mada mi nije nikakav problem da odem kod vulkanizera da zamenim gume, kao što ne vidim zašto muškarac ne bi prostro veš ili očistio kupatilo, što moj muž učini detaljnije od mene.
Članak se nastavlja posle reklama
■ Da li si ga ti naučila čišćenju?
Mnogo je istine u tvrdnji da većina stvari zavisi od toga u kakvoj porodici rastete. Poneko se odmetne, ali većina nas je ogledalo roditelja.
Članak se nastavlja posle reklama
■ Budući da si mama dečaka, vaspitavaš budućeg muškarca.
Kako moje dete raste, tako menjam mišljenje o vaspitanju, ali jedno je konstantno od kad sam se porodila i počela da upoznajem sopstveno dete i sebe kroz njega i naš odnos. Verujem da se dete rađa s ovakvim ili onakvim karakterom, a da smo mi poput nekih putokaza – „ovde je zabranjen smer“, „ovde je raskrsnica“… Mislim da je naš zadatak da dete, uvažavajući njegovu osobenost, usmerimo na pravi put, ukoliko danas uopšte znamo koji je pravi. Uz sve to, potrebno je da konstantno prevaspitavamo i preispitujemo svoje postupke, jer smo ogledalo svom detetu, pogotovo u najranijim fazama.
Članak se nastavlja posle reklama
Pogledajte i… Ana Štajdohar: Ne verujem da postoji žena kojoj je svejedno kako izgleda