Dragana Grnčarski: Prija kad od ljudi čuješ da su ti deca zanimljiva

Kako poznate mame poziraju sa svojim (neodoljivim!) klincima možete videti u septembarskom broju magazina “Lepota i zdravlje”. Serijal od pet intervjua o izazovima roditeljstva završavamo razgovorom sa modnom dizajnerkom Draganom Grnčarski, koja priča o razlikama u karakterima svoje troje dece!

Foto: Miloš Nadaždin

■ Kada ste postali mama, koliko su se i na koji način promenili vaši pogledi na život?

Dragana: Meni su se pogledi tri puta menjali. Najveća promena bila je kada sam rodila Viktora, jer je bio prvi. Odjednom sam postala odgovorna za budućeg čoveka, što je bilo potpuno novo osećanje. Bila sam prilično uplašena, jer nije mala stvar vaspitavati dete. Uletela sam u hipohondričnu fazu, koju nisam imala sa Olgom i Ignjatom. Čim bi se Viktor zakašljao, išli smo u dom zdravlja. S druge strane, Nebojša i ja smo se, recimo, u Hong Kongu vozili helikopterima i, uopše, probali tristo čuda, a sada imam strah, jer – ko bi brinuo o našoj deci kad bi se nama nešto desilo.

■ U kakvom vam je sećanju momenat kada ste saznali da ste u drugom stanju?

Dragana: Sreću je pratila doza strepnje, jer sam znala da se život potpuno menja.

■ Koje su vaše najveće dileme vezane za roditeljstvo?

Dragana: Verujem da je najvažnije naučiti ih da misle, jer je poenta da postanu samostalni i zadovoljni ljudi. Budući da je Viktor prvi, za njegovo vaspitanje je vezano i najviše pitanja. On, sa svojih dvanaest godina, misli da je dovoljno zreo da bi odlučivao o nekim stvarima, a u stvari – i dalje je dete. Počela sam da posustajem u sopstvenom autoritetu. Pre je bila varijanta – hteo je da svira klavir, pa kad je počeo – moraće da “izgura” do kraja, jer je to želeo. Sada više ne znam da li ih treba forsirati za nešto što ih ne interesuje, samo da bi stekli osećaj odgovornosti ili ih treba pustiti, jer preterano insistiranje na nečemu može biti kontrapoduktivno. Ne možemo pobeći od činjenice da živimo u bolesnom svetu, a to nameće pitanje – da li pokušavati da ih sačuvaš od svega što taj svet čini takvim kakav je, ili pustiti, do neke mere, da shvate određene stvari, pa na osnovu svog iskustva donesu odluke.

■ Kada ste bila najponosniji ili na sebe kao mamu ili na vašu decu?

Dragana: Posebno sam ponosna kad mi ljudi sa strane kažu kako su interesantni, informisani, samostalni…

■ Aktivnosti u kojima najlepše provodite vreme sa njima?

Dragana: Najzabavnije nam je kad odemo na skijanje, jer smo svih petoro u tom fazonu.

■ Koje vaše osobine prepoznajete kod njih i da li vam je drago zbog toga?

Dragana: Olga je najsličnija meni, a nas dve smo i isti horoskopski znak. Vrlo je odsečena, baš kao ja, što mi se ne dopada, ali tu je i njena radoznalost, druželjubivost, kreativnost… Sada je u fazi da želi da bude kreatorka. Najviše me nervira njena tvrdoglavost. Viktor fizički liči na mene, ali je mentalno isti Nebojša, a i Ignjat prilično liči na tatu.

■ Da li postoje “vaspitni principi” koje možete da primenite na svo troje ili svakom detetu morate da priđete na drugi način?

Dragana: S Viktorom moraš da razgovaraš, kad je ljut treba sačekati izvesno vreme pa mu izokola prići i pokrenuti temu. Olga je, kao što rekoh, prilično tvrdoglava, a sa Ignjatom moraš da funkcionišeš po principu pretnje i ucene, što sam uvek mrzela. Mislila sam da mi se tako nešto nikad neće desiti, ali ispostavilo se da je samo taj metod delotvoran.

Razgovarala: Brankica Treskavica

OVDE pročitajte kako je Agnetu Azirović promenilo majčinstvo, a OVDE kako se u ulozi mame snašla Ana Štajdohar.