Oni su najbolji frajeri bivše Jugoslavije
Danas se podsećamo najboljih frajera na prostoru bivše Juge. Za njima su uzdisale naše tetke, mame i starije sestre, a i mi ih se sećamo vrlo jasno iz filmova i muzike koju nikada nećemo zaboravti.
Da je vreme tada bilo malo naivnije nego sada, neminovna je činjenica. No, to sa sobom nosi i dojam da su tadašnji srcolomci to bili u svarnosti, a ne samo na papiru. Zbog njih se u nesvest padalo i pisala su im se prava ljubavna pisma.
Pročitajte i… Pogledajte kako danas izgleda nekadašnja seks bomba iz bivše Jugoslavije
Ko su oni i šta danas rade saznajte tako što ćete kliknuti za nastavak teksta… Ukoliko smo nekog propustili (a sigurno jesmo) ili ako lista nije po vašem ukusu, recite nam to u komentarima…
Kliknite za nastavak teksta
Dragan Nikolić
Možda najljepši glumac sa ovih prostora je svoj prvi film „Kad budem mrtav i beo“ snimio davne 1967.
Iako su za njim mnoge uzdisale (a uzdišu i dan danas), on se na pauzi snimanja filma „Kako su se volele dve budale“ oženio Milenom Dravić u Opštini Vračar. Do današnjeg dana su ostali u skladnom braku u kom uživaju baš tamo gde su se uzeli – na Vračaru.
Ove godine Dragan je imao ozbiljnih zdravstvenih problema, što nas je samo podsetilo na to koliko je ovaj doajen srpskog filma ostavio veliki trag u našim životima.
Kliknite za nastavak teksta
Frano Lasić
Rođeni Riječanin, koji je odrastao u Dubrovniku, poznati je pevač, glumac i zavodnik Jugoslavije. Ženio se i razvodio nekoliko puta i ima troje dece, a nedavno je sreću našao sa Milenom Matić (na slici).
Zabavljao se pet godina sa ćerkom čuvenog boema Dušana Prelevića, Dinom. Frano često jedri, a poslednjih godina nastupa u telenovelama (Obični ljudi, Villa Maria).
Kliknite za nastavak teksta
Darko Rundek
Rođen 1956. u Zagrebu, Rundek je postao jedan od najboljih muzičara i šarmera Jugoslavije.
Nakon što se definitivno upisao u istoriju muzike ovih prostora, Rundek se 1991. preselio u Pariz gde uglavnom radi muziku za pozorište i film. Još uvijek nastupa sa svojim bendom „Trio Cargo Orkesar“ sa kojim uvek puni sale.
Oženjen je i za sebe kaže da je veran muž, ali je – srećom – mladim obožavateljkama „u amanet“ ostavio 21-ogodišnjeg sina Vida.
Kliknite za nastavak teksta
Zdravko Čolić
Šparica su počele da se okreću za njim još dok je u crvenim zvoncarama nastupao sa „Lokicama“. Zdravko Čolić je danas, u najmanju ruku, zaštitno lice domaćeg mejnstrima.
Prije solo karijere ’72. nastupao je sa Ambasadorima i Korni grupom – ostalo je istorija.
Pre skoro 15 godina je oženio svoju dugogodišnju devojku Aleksandru, sa kojom ima dve ćerke – Laru i Unu.
Kliknite za nastavak teksta
Nebojša Bakočević
Čuveni Darko iz filma „Kako je propao rokenrol“ u kom se zaljubljuje u Anicu Dobru, ni van bioskopskog platna nije manjkao filmskih ljubavi. Bio je u burnoj vezi sa Ašhen Ataljanc. Od ’99. je nestao iz javnosti, da bi se 2008. pojavio u seriji „Vratiće se rode“, pa u filmu „Artiljero“.
Šuškalo se i da konzumira narkotike, što Nebojša nije ni potvrdio, ni negirao. Ne namerava da se ozbiljnije vraća glumi.
„Akademiju sam upisao zbog žena. U životu me zanimaju isključivo dve stvari: hrana i žene. Za Oskara me zabole uvo. Volim vesele, lepe i pametne žene. Da bih se oženio, ona bi morala da se brine o meni, a ja o svemu ostalom. Još je davno Leonard Koen napisao da će žene jednog dana da preuzmu sve u svoje ruke, a muškarci će da se bave svojim detinjastim poslovima, kao što su umetnost, poezija… One i onako održavaju ovaj svet u životu“, rekao je Nebojša u jednom od rijetkih intervjua.
Kliknite za nastavak teksta
Goran Bregović
Kazanova Jugoslavije ipak je stari, dobri Brega. Dok je za njim išla horda obožavateljki, on je svojim prolaznim romansama posvećivao pesme – Alki Vujici „Pediculis Pubic“, a Ljiljani Tici „Bitanga i princeza“…
Povezivan je i sa Severinom, Brenom i svakom drugom vrednom povezivanja.
Iako ga i danas paparaco često škljocne sa mladim ljubavnicama, on je oženjen Dženanom sa kojom ima tri ćerke. Živi na relaciji Pariz-Beograd.
Kliknite za nastavak teksta
Igor Pervić
Prije 20 godina, „Novosti“ su pisale kako se dečaci češljaju kao on i pevaju i sviraju ko on. Pevač i glumac je tada imao 24 godine.
Igor je, kao dete čuvenog umetničkog para Lidije Pilipenko i Muharema Pervića, rano i sam počeo da se bavi umetnošću. U Londonu se bavio muzikom, u Americi manekenstvom, a našoj publici se predstavio u više od 30 filmova.
Ženio se Tinskom, a godinama zabavljao sa Čkaljinom unukom, Jovanom Petrović. Otvoreno je govorio o borbi sa narkoticima.
Kliknite za nastavak teksta
Vlada Divljan
Ne možete da pišete o Divljanu a da vas ne zaboli. On je autor muzike koja će vas začas odvesti u neka davna vremena. Bez njega i „Idola“ ne bismo ni mogli zamisliti domaći „novi talas“, a neki od nas su muziku zavoleli baš preko njegovog i Giletovog „Rokenrola za decu“.
Vlada je umro baš ove godine u Beču, nakon duge i teške bolesti. Za sobom je ostavio dva sina i suprugu.
Kliknite za nastavak teksta
Neven Bošković
Najbolji maneken Jugoslavije, koji je bio predmet snova Beograđanki, nije svoj izgled koristio u svrhe lomljenja srca. Oženio se i ostao do danas u skladnom braku iz kog ima ćerku Anju, koja se takođe kratko bavila manekenstvom.
Danas provodi veme sa svojim unukom ili ispijajući kafu u svom kafiću „Ice Bar“ u Kosovskoj.
„I dalje pomalo putujem, pratim modu izdaleka, družim se sa svojom ekipom u kojoj ima i onih s modne piste, a glavna zanimacija su mi moja dva kafea, paba. Što se tiče mog sadašnjeg izgleda, to je rezultat genetike i vrlo malo odricanja“, rekao je Neven o svom životu danas i dobrom izgledu.
Kliknite za nastavak teksta
Žarko Laušević
Rođen u Cetinju, Laušević je u Podgorici (ondašnjem Titogradu) završio gimnaziju, a u Beogradu glumu na Fakultetu dramskih umjetnosti. Godine 1982. popularnost je stekao u seriji „Sivi dom“.
Nakon toga, uslijedile su Lauševićeve uloge u mnogim kultnim filmovima poput „Šmekera“, „Kaži zašto me ostavi“ i „Bolje od bekstva“ (1993.) i postao je jedan od najpriznatijih glumaca u svim ex-Yu republikama.
Leta 1993. godine Laušević je napadnut od grupe momaka ispred jednog kafića u Podgorici, pa je u samoodbrani iz svog pištolja usmrtio dvojicu, a trećeg teško povredio. Prvo je osuđen na 13 godina zatvora, a 1998. kazna mu je smanjena na 4 godine zatvora. Tada je pušten, nakon što je odslužio 4,5 godine. Od 1999. je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je nedavno dobio zeleni karton. Boris Tadić ga je pomilovao i udelio mu srpski pasoš. Napisao je knjigu „Godina prođe, dan nikad“ koja je postigla uspeh, a nedavno se vratio filmu.