Upoznajte Aleksandra, koji je dokazao da se prijatelji “lajkuju uživo”

Sigurno ste na televiziji ili internetu videli reklamu za Nescafe 3 u 1, koja ima slogan “prijatelji se lajkuju uživo”. Verujem i da vam nije promakao bar neki od niza podataka, koji pokazuju koliko mladim ljudima u Srbiji znače društvene mreže, a koliko pravi kontakti. Drugi put ćemo se i mi baviti tom temom, a danas ćemo upoznati momka koji je, u tim spotovima, odlučio da uživo upozna svoje prijatelje sa fejsbuka. Reč je o novosadskom glumcu Aleksandru Milkoviću, koji – od svojih 750 FB prijatelja – poznaje između 80 i 90%.

Razgovarala: Brankica Treskavica

Foto: PR

■ Šta bi trebalo da o tebi znamo, osim da si rođen ’88. godine, da si diplomirao glumu, da živiš u Inđiji…
Osnovnu I srednju školu sam završio u Inđiji, ali sam u Novom Sadu prvo upisao prava, pa godinu dana kasnije glumu. Sada živim u Novom Sadu, a igram u Srpskom narodnom pozorištu, u Narodnom pozorištu u Somboru, u pozorištu Boško Buha… Jedan sam od osnivača udruženja ”Artfrakcija”.

■ Negde sam pročitala da si ljubitelj stripova. Kojih?
Dok sam bio mali, čitao sam uglavnom Zagora, Komandanta Marka, Marti Misteriju… Sve je to tada bilo aktuelno, ali sam ostao zaljubljenik u Dilana Doga. Često imam utisak da sam glavni junak upravo tog stripa, pa bih zato voleo da u budućnosti igram upravo taj lik. Privlače me fantastični svetovi, ali mi i otežavaju snalaženje u ovom realnom. Mislim da određene zasluge za to moje interesovanje imaju Hari Poter i Gospodar prstenova, uz koje smo odrastali, s tim što ne smem da zaboravim ni Ratove zvezda.

■ Šta ti je u njemu najteže?
Vaspitavan sam po (bar ja tako mislim) ispravnim moralnim principima i sistemu vrednosti, ali danas to nisu dominantna mišljenja. Začuđen sam i zbog stepena implementiranosti politike u svaku sferu života. Uprkos svemu, želim da verujem da se rad i neke dobre stvari uvek isplate. Nadam se da, na kraju, ipak one isplivaju, a kad se to ne desi preispitujem sebe umesto okolnosti. Ne mogu da prihvatim da na toliko stvari ne mogu da utičem. To me “guši”, jer želim da se ja pitam.

Foto: Privatna arhiva

■ Kako si odlučio da napraviš stand-up komediju?
Kad sam imao 11 godina, u novogodišnjem programu sam video Dejv Alenov nastup. Jako mi se svideo. Budući da sam važio za glavnog zabavljača u razredu, a kasnije na Akademiji (mada sam ih često ubijao u pojam) poželeo sam da jednog dana napravim nešto svoje. Mislim da stand up ne treba da bude čisto pričanje viceva, već i da se u onome što čujemo prepoznamo i malo zamislimo.

■ Koje su tvoje omiljene teme?
Pričao sam o televizijskom programu, o konceptu horoskopa, mom gradu i okruženju, dakle i o glumačkom svetu… Bavio sam se i onim čuvenim završavanjem poslova preko reda, kao i ostalim svakodnevnim manjkavostima, na koje smo toliko navikli, da ih podrazumevamo.

■ Priznaćeš da bi ovaj razgovor bio nepotpun bez pitanja o – kafi. S kime je najčešće piješ?
Sa mojom verenicom i koleginicom, s kojom sam sedam godina, nastojim da održim ritual prve jutarnje kafe, a najviše kafa popijem sa prijateljima sa klase.

Pročitajte i…  Pročitajte zašto se baš danas družimo sa… Bokijem i Anđelom