Autobiografija Karle Frači na srpskom jeziku
Prva saradnja italijanskog izdavača Mondadori i Beogradskog festivala igre
Žizela, Julija, Pepeljuga, Medeja, Svanilda, Frančeska da Rimini… samo su neke od uloga koje je tumačila. Iznela je na pozornicu preko dve stotine likova, oživljavajući priče sa neverovatnom raznolikošću i iz dubine duše, jer „jezik igre je prodorniji u odnosu na pozorišni, upravo zbog odsustva reči”.
Autobiografiju slavne Karle Frači u Italiji je priredila kuća Mondadari, dok je za srpsko tržište ovo izdanje realizovao Beogradski festival igre u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu, uz podršku Banke Intesa i Fondacije milanske Skale.
U svojoj knjizi koju je nazvala “Korak po korak”, Karla Frači pripoveda o detinjstvu provedenom u lombardijskom selu, o polasku u Baletsku školu milanske Skale, diplomskom nastupu i trijumfalnom uspehu na najznačajnijim pozornicama sveta: u Milanu, Njujorku, Los Anđelesu, Moskvi, Havani, Tokiju, Londonu… Ćerka tramvajdžije Luiđija i radnice Santine, dalja rođaka Đuzepea Verdija, Frači priča o ljubavi prema porodici i časnom pristupu igri koju je nastojala da dovede i do najudaljenijih mesta, o velikim umetnicima, svojim prijateljima i savremenicima koji su ostavili neizbrisiv trag u svetu opere, baleta, filma, muzike, politike…
Uz pohvale najuticajnijih baletskih kritičara i srdačno obasipanje aplauzima najraznovrsnije publike, Karla Frači je nastupala rame uz rame sa čuvenim svetskim igračima: Erikom Brunom, Rudolfom Nurejevim, Mihailom Barišnjikovim, Marijom Pistonijem, Paolom Bortolucijem… Delila je scenu i sa Margo Fontejn, Dželsi Kirkland, Alisijom Markovom… Sarađivala je sa koreografima poput Džona Kranka, Morisa Bežara i Entonija Tjudora, a značajnu ulogu u njenom životu imali su pesnici, među kojima i čuveni Euđenio Montale koji joj je posvetio mnoge poznate stihove.
Par patika koji mi je poklonila Margo…
“…U jednom koferu čuvam špic patike u kojima sam nastupala u Boljšoju, kao i par patika koji mi je poklonila Margo, sa autogramom koji je u međuvremenu izbledeo. Koristim još uvek rokovnik uništen alkoholom koji mi je služio za omekšavanje špic patika, gde je zapisan Erikov broj u Torontu, kao i Rudijev broj na Gvadalupeu. Kako bih napravila red i raščistila prostor, bacam sve ono što mi ne znači, a onda se posle nekog vremena pitam gde li su dovraga te stvari završile… Dobila sam potpisanu posvetu Majke Tereze iz Kalkute, upoznala kraljicu Elizabetu i stisla joj ruku, kao i papi Jovanu Pavlu II, da ne nabrajam sve predsednike. O meni je sve ili skoro sve rečeno. Ne osećam se ni kao neka ikona, ni kao neko na pijedestalu, već samo kao žena koja je mukotrpno radila i bila rođena pod srećnom zvezdom…”
Umetnost treba da bude dostupna svima
“…Umetnost treba da bude dostupna svima. Ako želimo da se vlast promeni, pre svega treba da dovedemo kulturu u najzabačenija mesta, na koja su svi zaboravili. I dan-danas, dok šetam ulicom, ostanem ganuta činjenicom da me ljudi prepoznaju, zaustavljaju i zahvaljuju na svemu što sam učinila… “
Igra je evolucija tela
“…Igra je evolucija tela u svoj njegovoj lepoti, celovitosti i ponosu. Imala sam sreću da upoznam ovaj svet i da budem njegov deo… Priroda mi je podarila vitko telo, nežan vrat i ruke, kao i dečji osmeh s malim i lepo vidljivim zubima. Pojačala sam brzinu, sposobnost i liniju nogu… Na pozornici sam bila i vilin konjic i tigar, nežna i strastvena, detinjasta i ratoborna…”
Karla Frači je otvorila 12. Beogradski festival igre, besedom pred prepunom salom Sava Centra. Ispraćena je snažnim, višetominutnim ovacijama.
Promociju autobiografije Karle Frači u Srbiji, pratiće film “Karla” koji je nastao u produkciji RAI Fiction, utemeljen na tekstu iz knige slavne primabalerine. Film je u Italiji prikazan prvo u milanskoj Skali, a zatim u bioskopima širom zemlje, dok će svoju premijeru u Srbiji, imati u beogradskoj Kinoteci, 23. septembra. Režiju potpisuje Emanuele Imbuči, a Fračijevu tumači popularna italijanska glumica Alesandra Mastronardi.