„Bezbedna“: Aplikacija za hitan poziv u pomoć!

Aplikacija za mobilni telefon „Bezbedna“ koja omogućava ženama da u trenutku kad su ugrožene pošalju hitan poziv za pomoć najbližima, ali i da pozovu policiju, službu hitne pomoći, centar za socijalni rad ili SOS telefon u svom gradu, predstavljena je danas u Kući kulture na konferenciji za medije Autonomnog ženskog centra.

Aplikaciju „Bezbedna“ svi zainteresovani mogu preuzeti besplatno sa Google Play prodavnice i instalirati je na svoj mobilni telefon.

Prema rečima Bobane Macanović iz Autonomnog ženskog centra, u aplikaciju se unose brojevi telefona osoba/zaštitnika kojima korisnica želi da pošalje SMS sa pozovom u pomoć u trenutku ugroženosti. Jednim klikom zaštitnici dobijaju poruku da je neko njima blizak u opasnosti, kao i automatsku informaciju o njenoj lokaciji, te će biti u prilici i da organizuju pomoć.

Aplikacija se može povezati sa bluetooth narukvicom, a poziv za pomoć se može poslati samo pritiskom na dugme na narukvici, što daleko olakšava slanje poziva u pomoć u opasnim situacijama.

„Aplikaciju smo kreirale zajedno sa studentima i profesorkom Metropoliten fakulteta. Za sada je svi koji žele mogu koristiti na mobilnom telefonu, a mi ćemo uskoro pokušati da omogućimo nabavku bluetooth narukvica“, rekla je Macanović. Cilj ove aplikacije je, istakla je ona, da ženama koje su u opasnosti pruži priliku da o tome obaveste one koji im mogu pomoći kako bi se u sredini u kojoj žive osećale bezbednije. Aplikacija je namenjena i mladima koji se mogu naći u opasnim situacijama, posebno devojkama. „Aplikacija nije zamena za sve radnje koje žene inače koriste da bi bile bezbedne, ali je još jedna mogućnost“, dodala je Bobana Macanović.

Kreiranje aplikacije „Bezbedna“ deo je dugoročne regionalne kampanje „Potpisujem“ koju Autonomni ženski centar vodi već pola godine. Cilj kampanje je da država, koja je potpisnica Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama, počne da u praksi i primenjuje njene odredbe i tako unapredi zaštitu žrtava nasilja.

„Država Srbija se potpisivanjem Konvencije jasno obavezala da će ispuniti obaveze koje iz ovog dokumenta prositiču. Za početak, pitamo predstavnike države kada će uvesti krivično delo proganjanje, otvoriti krizne centre za žrtve silovanja, obezbediti podršku za SOS telefone za žene izložene nasilju, uvesti hitne mere zaštite za žrtve, početi izricanje strožih kazni za nasilnike. Nijednu od ovih obaveza država još uvek nije počela da primenjuje“, istakla je Tanja Ignjatović, psihološkinja Autonomnog ženskog centra na konferenciji za medije.

Podsećamo na neke od statističkih podataka koji oslikavaju položaj žrtava nasilja u Srbiji.

• U Srbiji ne postoji krizni centri i protokoli o postupanju sa žrtvama silovanja i seksualnog nasilja. Obavezno zdravstveno osiguranje ne pokriva troškove pregleda specijaliste za sudsku medicinu o zadobijenim telesnim povredama, te je neophodno da ih žrtve plate
• SOS telefoni za pomoć žrtvama nasilja godišnje prime više od 10 000 poziva, a u Srbiji ne postoji jedinstveni SOS telefon (24/7) za žene sa iskustvom nasilja koji finansira država
• Svaka peta žena je bila proganjana od strane člana porodice, sadašnjeg ili bivšeg partnera
• U Srbiji ne postoje mere čiji je cilj sprečavanje daljeg nasilja, koje se mogu izreći odmah ili u roku od najduže 24 sata
• Svakih 10 dana jednu ženu ubije partner
• Samo 1% nasilnika dobije kaznu zatvora preko godinu dana. Za dela nasilja u porodici dominiraju uslovne kazne, dok su kazne zatvora najčešće kraće od godinu dana.
• Autonomni ženski centar, zajedno sa partnerskim organizacijama u Srbiji, nastavlja kampanju pritiska na državu kako bi zakonske odredbe, na koje se obavezala, počela i da primenjuje u praksi.