Može li nas i koliko primena tehnologije učiniti zdravijima?
U cilju održavanja zdravstvenog sistema nužne su promene. Jadan od sigurnih pravaca je digitalizacija zdravstva. Zdravstvo u regionu ima niz odličnih primera uspešne realizacije takvih projekata. Svakako je najpoznatiji e-recept koji je znatno olakšao proceduru podizanja lekova te e-naručivanje koje je učinilo transparentnim naručivanje na specijalističkim pregledima.
Naravno da se i malim preduzetnicima i velikim kompanijama otvara mogućnost da u nastavku ovog trenda ostvare korist za sebe, a pritom doprinesu poboljšanju zdravstvenog sistema.
O tome kako što bolje primeniti svetske trendove u digitalizaciji medicine govori će se na konferenciji „The Future is now“ koja će se održati 14.10. u Hotelu Falkeinsteiner u Beogradu.
Pretpostavke i ciljevi
Povećanom dostupnošću podataka (tzv. Big Data) vezanih za zdravlje, koje poseduju i kreiraju učesnici i u sistemu, bilo bi omogućeno poboljšanje sadašnjeg sistma. Cilj je promeniti pristup lečenju, orijentisanom na pojedinu bolest, u kojem ishodi terapija nisu sistematično merljivi, na potpuno novi pristup, ustrojen holistički i orijentisan na rezultate terapije. Velika su očekivanja od poboljšanja načina lečenja te opšteg povećanja efikasnosti zdravstvenog sistema korišćenjem i obradom podataka koji su nam dostupni, a do sada nisu valjano korićteni. Jedan od mogućih rezultata je i brže i lakše davanje najefikasnije terapije pacijentima.
Sve više zdravstvenih sistema, a i kompanija u zdravstvu, okreće se tzv. value based medicine odnosno ugovaranju plaćanja terapije po postignutom rezultatu, a ne po isporučenim lekovima ili sirovini. To se posebno odnosi na skupe lekove i implantate. Najjeftiniji materijali i terapije često na kraju budu najskuplji, a za pacijenta najmanje efikasni. Ako pri operativnim zahvatima dođe do ugradnje materijala koji su najjeftiniji, te često i najmanje kvalitetni, postoji mogućnost da se operativni zahvat nakon nekog vremena mora ponoviti, a nekad i ponovo ugraditi implantat.
Naravno da za svakog pacijenta nije potrebno koristiti najskuplju terapiju, ali se plaćanjem terapije po učinku i korišćenjem digitalnih ješenja za merenje učinka terapije, kao što je big data, može značajno popraviti efikasnost terapije. Korišćenjem velikog broja efikasno obrađenih podataka dobijenih od pacijenata može se puno većom verovatnoćom utvrditi koja terapija će biti efikasna u kojim slučajevima.
U cilju ubrzanog transformsanja zdravstvenih sistema u Evropskoj Uniji, 2008. je osnovano javno-privatnog partnerstvo Innovative Medicines Initiative (IMI) između Europske komisije i Evropske grupe proizvođača inovativnih lekova (EFPIA), osigurano je 5 mililjardi evra.
Ovaj projekat bi umnogome olakšao pristup malim i srednjim poduzećima vrlo interesantnom tržištu mobilnog zdravstva.
Ogroman rast mobilnih aplikacija i velika raširenost smartphona pomažu razvoju mobilnog zdravstva kao i sve veća upotreba „wearables“-a. To su uređaji koji imaju ugrađene senzore za praćenje indikatora vezanih za zdravlje i wellness, a koji se najčešće nose kao narukvice, neki drugi nakit ili bilo koji predmet s kojim je korisnik vrlo često u kontaktu. Tipičan primer je Teddy the Guardian koji je inkorporiran u igračku za decu. Ovi primeri pokazuju kako je sudelovanje malih kompanija u ovom procesu svakako moguće.
Ključan doprinos ubrzanju razvoja mobilnog zdravstva ipak bi dale velike IT i farmaceutske kompanije u saradnji sa Minisatrstvom zdravlja. Predstavnici IT i zdravstvene industrije iskazali su interes da budu partneri Minisatrstvu zdravlja te da svi zajedno budu nosioci naretka u području koje je svakom od nas kao potencijalnom pacijentu jako važno.
Više o ovim i sličnim temama potražite na blogu „Budućnost je sada“, a više o detalja o samoj konferenciji klikom OVDE.