Najvažnije lekcije o ishrani koje sam naučila tokom poslednjih dvadeset godina

Proslava jubileja inspirisala me je da se zapitam: Šta sam naučila o ishrani otkako sam prvi put ušla u redakciju Lepote i zdravlja?

Piše: Jasmina Ubiparip

1.
Od “dijeta” do “režima ishrane”

Koliko god nam to danas zvučalo čudno, pre dvadesetak godina, “ishrana” i “zdravlje” nisu dovođeni u vezu na način kako se to danas opravdano čini. Medicina se smatrala ozbiljnom naukom, a ishrana se najčešće nije (dovoljno) uzimala u obzir kao mogući uzrok oboljenja ili poboljšanja određenih stanja. Zato su i saveti u vezi s ishranom bili dobrim delom usmereni ne toliko na zdravlje, koliko na mršavljenje. Veoma su popularni bili restriktivni planovi ishrane, s naslovima, poput: “Kupus dijeta: Jelovnik za nedelju dana” ili “Smršajte 7 kg do Nove godine”.

U međuvremenu, nauka o ishrani mnogo je napredovala pa, srećom, danas znamo bolje: Važnije je da razmišljamo o kvalitetu ishrane nego o kvantitetu; o zdravlju nego o kilogramima; o dugoročnim, održivim principima koji pozitivno utiču na organizam nego o kratkoročnim dijetama kojima gubimo nekoliko kilograma da bismo ih ubrzo ponovo vratili. I, da – ishrana je jedan od ključnih činilaca našeg zdravlja.

2.
Na kraju smo (ponovo) uzeli u obzir i sopstvenu intuiciju
Tokom godina, na tronu najpopularnijeg, smenjivali su se različiti režimi ishrane (pogledajte “Vremeplov” ispod), sa veoma često čak i dijametralno suprotnim savetima. Učili smo o makro i mikronutrijentima, o njihovoj kombinaciji, optimalnom vremenu unosa hrane… Na kraju su mnogi od nas shvatili da su toliko zbunjeni informacijskim overloadom da je vreme da prosto – ono što znaju – zanemare, i počnu ponovo da osluškuju sopstveno telo, poštujući pravilo umerenosti.

3.
Ipak: Ishrana koju smo voleli od prvog dana

Ima jedan režim ishrane čije su se zdravstvene prednosti isticale i pre dvadesetak godina, a to se nije promenilo do danas. Štaviše, u međuvremenu su samo pristizala nova naučna istraživanja koja su potvrđivala benefite. Pogađate li? Da, u pitanju je mediteranska ishrana.
Ukratko?
Jedite više: povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova, žitarica celog zrna, začinskog bilja, ribe i plodova mora, maslinovog ulja.
Jedite umereno: piletinu, jaja, sir i jogurt.
Jedite tek ponekad: crveno meso.
Izbegavajte: deserte i pića sa dodatim šećerima, visokoprocesuirane mesne prerađevine, rafinisane žitarice, hidrogenizovane masnoće…

Pročtajte i… Beleške iz kuhinje: Zašto sam stalno gladna?

Vremeplov 2001 – 2021.

2001: Mikrobiolog Džošua Lederberg, koji se bavio ekologijom mikroba, skovao je termin mikrobiom. Ipak, pojam je tek kasnije ušao u široku upotrebu da bi opisao mikroorganizme (mikrobiotu) koji žive na našoj koži, u ustima i najvećim delom, u probavnom sistemu.
2002: Guru “low carb” ishrane, dr Robert Atkins, objavio je knjigu “Dr. Atkins’ New Diet Revolution” i ponovo započeo pomamu za ishranom sa minimumom ugljenih hidrata. Kasnije su se iz ovih korena razvile LCHF, paleo, keto i hrono ishrana.
2004: Pojavio se Facebook, koji nam je omogućio da podelimo fotografiju svog doručka ili ručka sa nekoliko stotina ili hiljada “najbližih prijatelja”, a trend je eksplodirao nakon pojave Instagrama 2011.
2006: Izašla je knjiga “The Omnivore’s Dilemma“ Majkla Polana koja je skrenula pažnju na pitanje: šta je zapravo zapakovano u industrijskoj hrani.
2009: Počinje da se pominje “gluten-free” ishrana.
2011. U zvaničnim američkim nutritivnim preporukama dotadašnja piramida ishrane, čiju su osnovu činile žitarice – zamenjena je vizuelnim prikazom tanjira na kojem najveći prostor zauzimaju povrće i voće.
2013. Veganski pokret dobija na popularnosti nakon što je Bijonsi najavila 22-dnevni veganski izazov.
2017. Sve češće se pominju periodični post i autofagija.
2018. Ekspodirala je prodaja različitih vrsta biljnog mleka, a trend i dalje samo nastavlja da raste.
2019. Komisija “EAT-Lancet“ objavila je izveštaj u kojem je povezala konzumaciju mesa sa klimatskim promenama, i preporučila da se okrenemo pretežno biljnoj ishrani. Termin “plant-based” ulazi u našu svakodnevicu.
2020. Pandemija virusa kovid-19 hranu pripremljenu kod kuće ponovo je vratila u centar pažnje, a 2021. nastavljamo u tom pravcu.