Održana četvrta We Run Belgrade trka

Naša koleginica Lada Petrović piše nam o svom iskustvu i utiscima sa We Run Belgrade trke koja je održana 6. septembra u Beogradu. 

Prelepa iskustva, divni i nasmejani ljudi sa samo jednim motivom – da dođu do cilja. Pa, u nastavku pročitajte kako je bilo…

– Konačno je dosao i taj dan koji smo svi čekali. Šestog septembra su se ulice Beograda zatvorile samo za nas, trkače. Dobili smo priliku da svoj grad upoznamo i vidimo iz malo drugačije perspektive. Bila je gužva, vrućina, sunce, bilo je teško. Ali da krenemo redom.

Preko 8000 učesnika se oko 11 časova okupilo na Ušću, u blizini Spomenika Večne vatre. Savršena organizacija je doprinela tome da se učesnici osećaju zaista posebno, da nemaju tremu i da što opuštenije uđu u trku. Pred sam početak smo imali zagrevanje sa profesionalnim trenerima Nike+ Training Club-a. Imali smo priliku da sretnemo mnoge poznate ličnosti koje su došle da podrže ovaj veliki događaj.

Kajakašica Milica Starović i atletičar Emir Bekrić su otvorili We Run Belgrade trku. Učesnici su prvi put imali priliku da se oprobaju na 5 i 10 kilometara, u zavisnosti od nivoa spremnosti i kondicije. Trasa od 10 kilometara je kretala od Ušća, preko Brankovog mosta i nazad, zatim Bulevarom Mihajla Pupina do ulice Džona Kenedija i nazad Bulevarom Nikole Tesle do cilja.
Nešto pre malo pre 12 časova smo se izasli na Bulevar Nikole Tesle.

Videli su se osmesi na licima, pozdravljanje sa starim prijateljima – trkačima, kolegama iz Nike+ Run Club-a, ali i po neki nervozan smešak, trema i nervoza pred ovaj veliki izazov. Tačno u podne We Run Belgrade 2015 trka je počela. Gužva, gurkanje i preticanje su obeležili prvih pola kilometra. A onda nešto čega smo se svi pribojavali – Brankov most.

Uzbrdica koja ne deluje toliko strašno kada je prelazite kolima ili autobusom. Već na polovini mosta smo u suprotnoj traci mogli da vidimo brže trkače. Sigurna sam da je i njima, kao o nama mnogo značila međusobna podrška, aplauzi i bodrenje. Na samom kraju mosta su nas dočekali bubnjari što je sam doprinelo tome da nam adrenalin skoči i da još malo ubrzamo.

Onda još jednom Brankov most, na kraju kog nas je čekalo razdvajanje za pet i deset kilometara. Trčali smo i trčali, zgrade su se nizale jedna za drugom, trubili su nam iz kola, neki zbog podrške, a neki verovatno i pomalo ljutito pošto je saobraćaj bio u kolapsu zbog nas. Par razmenjenih pogleda sa trkačima pored nas i razmenjenih osmeha razumevanja i bodrenja. Dosli smo do kružnog toka na Novom Beogradu, broj ljudi se malo proredio, ali se na svakom koraku moglo čuti ‘još samo 5… još samo malo… još samo 4 kilometra…’ Došli smo do Bulevara Nikole Tesle, skrenuli levo ka Zemunu i nakon sto metara krenuli da se vracamo nazad. Još aplauza i podrške kolega iz NRC-a i ostalih poznanika sa kojima smo se mimoišli.

Malo nakon Hotela Jugoslavija izlazimo na poslednji pravac. Još osmeha na umornim licima. Još smo kilometar i nedelje spremanja će se isplatiti. Sve više ljudi pored staze, sve više trkača koji su završili svoju trku i vratili se da podrže sporije. Više nema bola u nogama. A osećaj prolaska kroz cilj – fenomenalan. Nakon svega, prolazno vreme i nije toliko bitno.

Pobednici velike We Run Belgrade 2015 trke koji su trčali trasu od 10 kilometara su: Kipruto Stanley koji je 10 kilometara pretrčao za 00:31:10, dok je najbrža dama u trci od 10 kilometara bila Jevtić Olivera sa vremenom 00:34:09. Ali, na kraju krajeva, zar to nismo svi koji smo trčali?

Do sledećeg trčanja, sportski pozdrav 🙂