P&O: Koje vrste vantelesne oplodnje postoje?

Koje vrste vantelesne oplodnje postoje? Koji je procenat uspešnosti vantelesne oplodnje? Kako se ona, ako se više puta ponavlja, odražava na zdravlje žene? Na ova i mnoga druga važna pitanja odgovorila je Alexia Chatziparasidou, msc, konsultant, sr. klinički embriolog, direktorka Embryolab Academyja (Solun) i suosnivačica Embryolab centra za asistiranu reprodukciju.

Lepota i zdravlje za Embryolab.

• Pre nego što se pozabavimo temom vantelesne oplodnje, objasnite nam šta podrazumeva „očuvanje plodnosti”?

Očuvanje plodnosti znači da možemo zaustaviti vreme, barem za jajne ćelije i spermatozoide. Ovaj metod podrazumeva da se kod žene uradi stimulacija jajnika i da se dobijene jajne ćelije nakon aspiracije krioprezerviraju. Od trenutka kada su zamrznute, one ne stare. Možemo ih upotrebiti i nakon 10 ili 20 godina, biće istog kvaliteta kao da nije prošao ni dan, jer koristimo metod vitrifikacije, koji ih ne oštećuje. Najbolje bi bilo zamrznuti jajne ćelije u periodu pre 35. godine života, kada su one kvalitetne. Jednostavno, moguće je da žena tada nema partnera ili da želi da gradi karijeru, a to joj omogućava da sačuva svoje jajne ćelije i iskoristi ih kasnije, u svojoj 45. godini na primer, kada je žena izgradila karijeru i pronašla životnog saputnika, ili kada ih čak i kao žena bez partnera može oploditi odabranim doniranim uzorkom sperme i na taj način ostvariti sebi želju da postane majka. Važno je napomenuti da žene koje se suočavaju sa kancerom ili moraju uraditi intervenciju pri čemu im se odstranjuje deo jajnika takođe mogu sačuvati svoje jajne ćelije pre hemoterapije ili operacije, pa uz odobrenje lekara iskoristiti ih kasnije. Isto važi za muškarce koji mogu sačuvati svoje uzorke sperme i upotrebiti ih u nekom kasnijem periodu života, kada požele da se ostvare u ulozi roditelja.

• Koji je procenat uspešnosti vantelesne oplodnje, za različitu problematiku neplodnosti koju parovi imaju?

Procenat uspešnosti vantelesne oplodnje zavisi od rezultata pojedinca, odnosno para. Može se desiti da postoji smanjena plodnost kod žene, kod muškarca ili kod oboje. Kada je u pitanju vantelesna oplodnja sa sopstvenim genetičkim materijalom, jajnim ćelijama i uzorkom sperme, jako su bitne godine žene i rezerve jajnih ćelija kojim se raspolaže – od ta dva faktora zavisi i kvalitet jajnih ćelija i njihov broj, samim tim i šanse za uspeh. Kod žena koje su mlađe od 35 godina stepen uspešnosti je oko 50%.  Kod žena između 35. i 40. godina taj procenat je oko 30%. Nakon 40. godine procenat uspešnosti naglo opada, kao i kvalitet jajnih ćelija, i u nekom trenutku potrebno je da se prepozna trenutak kad je donacija jajnih ćelija pravo rešenje. Procenat uspešnosti sa donacijom jajnih ćelija je veći od 65%. Ovi procenti, naravno, zavise i od kvaliteta uzorka sperme, jer je spermatozoid druga polovina embriona.

• Kakve vrste vantelesne oplodnje postoje?

Vantelesna oplodnja sa sopstvenim jajnim ćelijama i sopstvenim uzorkom sperme jeste ona kada se koristi sopstveni genetički materijal. To znači da se uzima jajna ćelija aspiracijom i oplođuje se pojedinačno pomoću metoda ICSI spermatozoidom.  Vantelesna oplodnja može biti i sa doniranim genetičkim materijalom, dakle mogu se oploditi sopstvene jajne ćelije sa doniranim uzorkom sperme ili donirane jajne ćelije sa sopstvenim uzorkom sperme. Takođe, kada su vrste vantelesne oplodnje u pitanju, postoji i vantelesna oplodnja pri kojoj se radi o donaciji embriona – to znači da je embrion dobijen pomoću doniranih jajnih ćelija i doniranog uzorka sperme. Postoji i preimplataciono genetičko ispitivanje embriona PGTa, koje može dati odgovor na pitanje da li su embrioni hromozomski ispravni. Koje vrste vantelesne oplodnje će pomoći određenom paru saznaće se na konsultacijama sa našim lekarom i koordinatorima, koji govore srpski jezik a dostupni su prilikom svake posete Embryolab-u.

• Kad god razmišljamo o asistiranoj reprodukciji, plašimo se da postoji rizik da se reproduktivni materijal ošteti (jajna ćelija spermatozoid, embrion)? Kako se tako nešto može izbeći?

Ukoliko radite vantelesnu oplodnju u savremenom centru za asistiranu reprodukciju kakav je Embryolab, šanse da se genetički materijal ošteti zaista su minimalne. Najsavremenija oprema naše embriološke laboratorije pomoću koje se vrši oplodnja, mikroskopi, medijumi, temperatura i sastav vazduha i iskustvo 15 embriologa – doprinose da se takav rizik svede na minimum. Klinika Embryolab postoji već 20 godina, imamo jako veliko iskustvo i u krioprezervaciji genetičkog materijala i njegovom odmrzavanju, još od 2008. godine. Na klinici Embryolab osnovana je i Embryolab Academy, na kojoj obučavamo embriologe iz celog sveta kako bismo svoje znanje preneli dalje. Nauka daje nova rešenja i napredak u ovoj grani medicine jako je brz, treba ga pratiti i usavršavati se.

• Kod nas je nedavno odobrena upotreba reproduktivnog materijala donora, šta to tačno znači za naše parove koji se nose sa sterilitetom

Parovi iz Srbije dolaze na kliniku Embryolab od 2011. godine i pomoću doniranog genetičkog materijala dobijeno je mnogo beba rođenih u Srbiji. Donor je osoba koja svojevoljno svoj genetički materijal daje na korišćenje drugom paru. To može biti jajna ćelija ili spermatozoid. Žena koje nema sopstvene jajne ćelije ili muškarac koji ima dijagnozu azoospermija mogu upotrebiti ovaj genetički materijal kako bi dobili potomstvo. Donori su anonimni i ono što je najbitnije za par jeste da su dobro ispitani, da su prošli niz biohemijskih genetičkih testiranja, kao i psihološki test. Jer donor mora biti osoba koja je zdrava i prava i fizički i psihički.

• Koliko propratni procesi koji su u sklopu vantelesne oplodnje, ukoliko se ona više puta ponavlja, mogu negativno odraziti na zdravlje žene?

Svetska zdravstvena organizacija podržava do pet stimulisanih pokušaja vantelesne oplodnje. Stimulacija zapravo znači uzimanje hormonske terapije koja će uticati na ženu tako da u jednom ciklusu proizvede više folikula, odnosno jajnih ćelija, a ne samo jednu, koliko proizvodi svakog meseca. U 99% slučajeva ne postoje nikakvi propratni efekti ni tokom ni posle korišćenja terapije za žene, a na taj način bićemo u mogućnosti da oplodimo sve jajne ćelije istovremeno, dobijemo embrione i ostavimo ih do stadijuma blastociste, to jest petog dana starosti embriona. Na taj način izaberemo najbolje od najboljih, za koje verujemo da će pružiti trudnoću, a preostali embrioni koji se smatraju kvalitetnim i zadovoljavaju standarde posle procene embriologa biće krioprezervirani i ostavljeni za buduće korišćenje. Dakle, nije potrebno ponovo koristiti terapiju svaki put, već je dovoljno da žena dođe samo na embriotransfer i da se embrioni vrate u matericu. Većina žena ostane u drugom stanju u okviru dva ciklusa vantelesne oplodnje.

• Kakva vrsta podrške je najpotrebnija i kako se postaviti prema paru koji je duži period u procesu vantelesne oplodnje koja ne donosi željeni ishod?

Klinika Embryolab ima veliko iskustvo koje traje niz godina, ali ponekad, nažalost, nauka i vrhunski stručnjaci ne mogu dati odgovor na pitanje zašto nije uspelo. Najteže pada iščekivanje beta-testa, odnosno potvrde da li je sav uložen trud dao rezultata ili ne. U tom periodu naši parovi imaju mogućnost da razgovaraju sa psihologom na klinici i da podele s njim sve svoje strahove i osećanja, da dobiju savete kako ostati uporan i istrajan u borbi, kako sačuvati brak, kako ne kriviti ni drugog ni sebe i sanjati san da vas dvoje postanete troje. Treba imati poverenja u stručnjake, jer ono što i mi želimo – jeste da vaši snovi postanu stvarnost.