#Profemina2016 – Jelka Jovanović: Žene žele isto što i muškarci – pravo i mogućnost da odlučuju o svom životu

Ovogodišnja regionalna konferencija Pro-femina uveliko se približava! Hotel Metropol Palace u Beogradu 14. aprila biće domaćin, kako je to neko jednom tačno primetio, ”velikom skupu lepih, pametnih i uticajnih žena iz zemlje i regiona”, koje će i ove godine, iskreno, hrabro i otvoreno, odgovoriti na večno pitanje – šta to žene žele?

Organizator Pro-femine, magazin ”Lepota i zdravlje”, već deceniju i po najčitaniji i najprodavaniji ženski mesečnik u Srbiji ali i regionu, ove godine slavi svoj 15. rođendan, što je jubilej koji će svakako dati poseban ton i samoj Konferenciji – prvi put biće dodeljena Pro-femina Award, nagrada za ženu koja je pružila najveći doprinos u društveno angažovanom radu.

Kroz panel-diskusije govorićemo o najvažnijim pitanjima koja se tiču života današnje žene. Biće reči o rodnoj ravnopravnosti, o učešću žena u političkom životu, o brizi i zaštiti žena žrtava nasilja, o pronalaženju balansa između profesionalnog i privatnog života, o ženskom zdravlju, nezi i lepoti, o porodičnim i partnerskim odnosima, o ženskoj hrabrosti i mnogi drugim temama.

Na panelu „E, ovo je stvarno važno!“ učestvovaće i Jelka Jovanović, novinarka i urednica u Novom magazinu.

Lajtmotiv konferencije Pro Femina je „Šta žene žele?“. Kakav je vaš odgovor na ovo pitanje?

– Žene žele isto što i muškarci – pravo i mogućnost da odlučuju o svom životu

Na konferenciji Pro-femina učestvujete u panelu „E, ovo je stvarno najvažnije!“. Može li se u par rečenica navesti šta je to što je najvažnije za ženu u Srbiji?

– Najvažnije su iste šanse, jednakost u mogućnostima, možda još preciznije ispoljavanju mogućnosti. To važi za sve oblasti, od školovanja, preko zapošljavanja i plate, preko obaveza u kući, kao i prema porodici i zajednici.

Iako je mnogo akcija za podršku ženama pokrenuta od strane medija, da li je odnos medija stvarno takav? Kako biste ocenili sliku žene u medijima u Srbiji?

– Medijska podrška ženama je veoma važna, čini mi se čak i veća nego formalna, ali i ona je uslovljena opštim odnosom prema ženama: dakle, u startu se prema ženama stvara odnos kao prema podređenim bićima, pa su i tako su i akcije normirane. Premda korisne u pojedinačnim slučajevima, povremeno i grupnim, medijske akcije nemaju najvažniju poruku – ne pomaže se ženi nego, svima pojedinačano, svakoj porodici i društvu. Svaka medijska akcija bi morala da ima kao suštinsku misiju ovo što se često posprdno naziva podizanje svesti i da utiče na promenu ponašanja svih. I žena, i muškaraca, i dece, a posebno nadležnih (bez obzira na pol) koje zovemo donosioci politčkih odluka, vlast.

Da li u Srbiji i dalje vlada mišljenje da žena ne može biti uspešna na dva polja, i na poslu i kod kuće?

– Naprotiv, ali tu smo duboko bipolarni kao društvo. S jedne strane vlada pravilo da, za razliku od muškaraca kojima je prevashodno polje iskazivanja posao, žene moraju biti podjednako uspešne na oba polja. Ako već hoće da rade. I nemaju popust, moraju biti kuvarice, bedinerke, negovateljice kod kuće, a na poslu kreativne, delotvorne, menadžerke ili šta već, vrhunske lekarke, dobre službenice… I naravno stalno su u riziku promašenosti, ako zakažu u bilo kojoj od tih uloga. Posebno je to vidljivo u vaspitavanju dece, jer otac snosi neuporedivo manje odgovornosti za „ispušteno“ dete, pa se to posmatra pretežnoi kao majčinska „promašenost“. Za muškarca je dovoljno opravdanje to što donosi novac u kuću, radi 8-10-12 sati, za nju nije. S druge strane, žene koje, nošene povratkom konzervativizma, odluče da budu samo domaćice i majke, u startu gube ekonomsku samostalnost. I sve što ona nosi, pre svega mogućnost da odlučuju o sopstvenom životu.

Kompletan program konferencije i način prijavite pronađite OVDE