#Profemina2016 – Jovana Ružičić: Pritisak da žena mora da rodi dete kod nas je izuzetno velik

Ovogodišnja regionalna konferencija Pro-femina uveliko se približava! Hotel Metropol Palace u Beogradu 14. aprila biće domaćin, kako je to neko jednom tačno primetio, ”velikom skupu lepih, pametnih i uticajnih žena iz zemlje i regiona”, koje će i ove godine, iskreno, hrabro i otvoreno, odgovoriti na večno pitanje – šta to žene žele?

Organizator Pro-femine, magazin ”Lepota i zdravlje”, već deceniju i po najčitaniji i najprodavaniji ženski mesečnik u Srbiji ali i regionu, ove godine slavi svoj 15. rođendan, što je jubilej koji će svakako dati poseban ton i samoj Konferenciji – prvi put biće dodeljena Pro-femina Award, nagrada za ženu koja je pružila najveći doprinos u društveno angažovanom radu.

Kroz panel-diskusije govorićemo o najvažnijim pitanjima koja se tiču života današnje žene. Biće reči o rodnoj ravnopravnosti, o učešću žena u političkom životu, o brizi i zaštiti žena žrtava nasilja, o pronalaženju balansa između profesionalnog i privatnog života, o ženskom zdravlju, nezi i lepoti, o porodičnim i partnerskim odnosima, o ženskoj hrabrosti i mnogi drugim temama.

Na prvom panelu „E, ovo je stvarno važno!“ učestvovaće i Jovana Ružičić, osnivačica i predsednica Centra za mame.

Nakon 11 godina vratili ste se u Srbiju i nastavili svoj rad ovde. Da li je ženama lakše da grade karijeru van Srbije ili u njoj?

– Kako ne postoji idealna zemlja za život, tako ne postoji zemlja u kojoj je idealno biti žena. Svaka zemlja ima prednosti i mane, pa tako nema jednostavnog odgovora na ovo pitanje. Srbija se sa svojim zakonima i strategijama kotira vrlo dobro u svetu… ali su primene tih zakona i strategije često druga priča. Godine komunizma su nam ostavile jednakost na papiru, ali u praksi je nemamo dovoljno – žene i dalje zarađuju manje nego muškarci na istim pozicijama, žene su češće radno diskriminisane nego muškarci, … Ipak, ne utiču samo zakoni i radne prakse na mogućnost građenja karijere, već i kultura jednog društva igra vrlo bitnu ulogu u tome. Žene koje nisu majke često nailaze na osudu društva, i redovno dobijaju „dobronamerne“ savete o tome „šta je stvarno bitno.“ Pritisak da žena mora da rodi dete je kod nas izuzetno veliki, a pored toga da rodi dete, od žene se očekuje da će da bude super majka koja sve stiže, vrhunska domaćica, podrška suprugu za njegovu karijeru i naravno da izgleda kao manekenka. Mislim da je moguće imati sve, i uspešnu karijeru i uspešnu porodicu, ali da mi kao zemlja moramo puno toga da uradimo da bi to bila realnost za veći broj žena. Da odgovorim na vaše pitanje – mislim da ima puno zemalja gde je lakše graditi karijeru od Srbije, i puno gde je to teže, i da je na nama ženama da se zajedno zalažemo da se stvari poboljšaju u ovoj našoj!

Pokrenuli ste i grupu Repats Serbia koja okuplja one koji su se obrazovali u inostranstvu i vratili u Srbiju. Kakva su iskustva ljudi koji su se vratili?

– Grupa Repats Serbia danas okuplja preko 1.200 visokoobrazovanih povratnika i povratnica čija su iskustva, kao i razlozi povratka, vrlo različita. Mislim da je većina iskustava pozitivna, ali da su najbolje prošli oni koji su se vratili sa konkretnom idejom koju su želeli da sprovedu, i od koje nisu odustali prvih sto puta kada nije lako krenulo :). Povratnici i povratnice ne očekuju poseban tretman po povratku, ali mislimo da bi bilo sjajno da ne nailazimo na prepreku na svakom ćošku – od nostrifikacije diploma do društvenih izazova kao što je recimo sumnja u to da smo se ovde vratili zato što je to naš izbor, a ne zato što nismo uspeli tamo negde. Ono što nas pogađa je, u suštini, vrlo često slično onome što pogađa sve one koji žele da se radom i poštenjem probijaju kroz život, vrlinama koje ovih dana nisu popularne.

Vodite i organizaciju „Centar za mame“. Kakav je položaj majki u Srbiji?

– Sa strane zakona, položaj majki je u Srbiji je sjajan, sa strane primene tih zakona i ne baš. Uslovi koje majke imaju sa porodiljskim odsustvom su u današnje vreme prava privilegija, koja nažalost ima i svoju cenu – radnu diskriminaciju kojima su mame izuzetno često izložene. Sem radne diskriminacije, koja u različitim oblicima traje veći deo njihove karijere, za ispunjenje očekivanja koja imamo od mama je potrebno da budete superžena koja sve može sama. Mislim da bi se položaj majki znatno poboljšao kada bi postojale inicijative koje bi se zalagale za bolje radne uslove, veća prava, smanjenje diskriminacije… sve ono što mi u Centru za mame radimo.

Lajtmotiv konferencije Pro Femina je „Šta žene žele?“. Kakav je vaš odgovor na ovo pitanje?

– Različite žene žele različite stvari. Ja želim ravnopravnost.

Kompletan program konferencije i način prijavite pronađite OVDE