Pro Femina 2014! Slobodanka Seka Martinović: Pamtim neka bolja vremena, ali naša deca nažalost nemaju vedra sećanja

Razgovarala: Brankica Treskavica

U susret velikoj regionalnoj konferenciji „Pro Femina“, koju magazin „Lepota i zdravlje“ organizuje 3. aprila u Hajatu, nastavljamo sa predstavljanjem učesnika. Slobodanka Seka Martinović, poznata novinarka iz Crne Gore, otkriva nam kako vremena, koja nismo birali već smo se u njima zadesili, čini prihvatljivijim.

– Doživela sam dve Jugoslavije. Dakle, pamtim bolja vremena, a pripadam generaciji „iz pedeset i neke“ – kako je lepo pevao Balašević. Ta moja generacija je uživala u najboljim godinama tih Jugoslavija. Bez obzira na one koji jugo-vremenu mnogo toga danas spore – sa ili bez razloga. Svako ima pravo na svoj doživljaj, a ja čuvam najlepša sećanja. Većina naše dece, nažalost, nemaju vedra sećanja. Radost i lepota malih stvari su jedna od vrednih zaostavština, iz porodičnog miljea u kojem sam odrasla. To nasleđe je deo mog ličnog miljea, onog koji sam sama stvarala, a poslednjih decenija razvila do virtuoznosti. Svakog jutra biram drugu, lepu šoljicu od porcelana iz koje ću popiti kafu, kao da je to najvažnija stvar na svetu. Postala sam novinar koji, bezmalo, ne čita novine, uz koje sam nekada počinjala dan. Ne gledam ni jutarnje programe, već pustim neku vedru muziku, da mi podstakne dobru energiju, dok uživam u prvoj kafi. Taj jutarnji ritual je moja priprema za svakodnevicu. Jedan naizgled običan dan, često, može da bude zamka, posebno u ovom vremenu. Zato moram biti spremna – na problem, bol, razočaranje, izdaju… Za lepe stvari ne moram. Kad je tmuran dan, pronalazim sunce u svom ormaru. Nosim jarke boje. Čak mi je i kišobran crven. Osmeh je uvek moj pozdrav, pa i onda kada znam da ga taj neko ne zaslužuje. Ja sam ja, ne želim i ne moram biti neko drugi. Organizujem druženja s prijateljicama, za koje je povod to što nema povoda. Vodim duge razgovore, uz kafu. Novogodišnja jelka tradicionalno stoji do 1. marta. Volim taj sjaj i belještavilo ukrasa i bezbroj zlatnih mašni, koje sama pravim. Raduju me i podržavaju iluzije i nadu da će, stvarno, jednom, na ovaj Balkan doći Deda Mraz – sa najvećim sankama životnih poklona.

Program cele konferencije možete pogledati OVDE.