Telenor mreža u službi heroja našeg vremena

Gorska služba spasavanja Srbije (GSS) i Telenor Srbija započeli su zvanično dugoročno partnerstvo, kako bi na najbolji način iskoristili ono što ih povezuje – komunikaciju. Telenor, obezbeđujući kvalitetnu mrežu i brzi internet svuda gde postoji signal za mobilni telefon, i GSS, oslanjajući se na pouzdanu komunikaciju, radiće zajedničkim snagama na unapređenju bezbednosti i kvaliteta života ljudi širom Srbije.

Foto: PR

GSS-u su kvalitet i pouzdanost komunikacije najveći oslonac, kako bi mogli blagovremeno da pomognu u kriznim situacijama, dok Telenor, putem svojih servisa i interneta, već deset godina omogućava građanima Srbije da koriste sve prednosti povezanosti.

Foto: PR

„Naša mreža i njena pouzdanost glavni su razlog zbog čega ljudi biraju Telenor za svog operatora. Drago nam je da je to GGS prepoznala i da već deset godina koristi naše brojeve prilikom akcija spasavanja. U samoj srži njihovih aktivnosti je komunikacija, što je nit koja nas neraskidivo povezuje. Verujemo da je upravo ovo partnerstvo još jedan način da pružimo podršku celokupnom društvu, a pogotovo onima kojma je to najpotrebnije“, kaže Pjer Vučković, direktor strategije i planiranja u Tehnici Telenora.

Foto: PR

Moderne tehnologije, internet i razvoj digitalnih servisa, osim što doprinose razvoju društva, u velikoj meri olakšavaju i rad službi poput GSS-a. Pametni telefoni omogućavaju skidanje mapa, pronalaženje lokacije i brzu komunikaciju, gde god da se korisnik nalazi.

Foto: PR

Članak se nastavlja posle reklama

„Kada biramo mrežu za komunikaciju,  za nas su uvek presudne samo sigurnost, stabilnost i brzina.  Naš osnovni zadatak jeste da spasemo ljudski život i reagujemo u što kraćem roku, a tu nam je komunikacija neophodna. Moderne tehnologije su nam u značajnoj meri olakšale posao jer sada, putem interneta, možemo da dobijemo informacije s terena i brže pronađemo osobe kojima je potrebna naša pomoć. U tom smislu, saradnja s Telenorom omogućiće nam da u budućnosti još lakše i bolje obavljamo svoj posao“, kaže Miloš Borenović, spasilac u GSS-u.

Foto: PR

Članak se nastavlja posle reklama

GSS Srbije osnovali su iskusni alpinisti 1952. i služba danas okuplja 250 aktivnih spasilaca i više od 1.000 volontera širom Srbije. Svi članovi GSS-a su volonteri, budući da je u pitanju neprofitna organizacija, koja je strateški partner Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije za izvođenje spasavanja na nepristupačnim terenima. Strast koja ih vodi i posvećenost poslu rađaju priče u kojima su članovi GSS-a pravi heroji našeg vremena.

Foto: PR

Primeri četiri priče:

Fruška Gora – izgubljene devojke i chat servis
Tokom tradicionalnog Fruškogorskog maratona, dve devojke su se izgubile u šumi na Fruškoj Gori. Nakon više sati pokušavanja da se vrate na predviđenu rutu, videvši da ne mogu same da se snađu i da vreme prolazi, setile su se da su na početku maratona prošle pored vozila Gorske službe spasavanja (GSS). Devojke su poslale preko četa tačne koordinate lokacije gde su se nalazile i GSS je lako i brzo došla do njih. Sve je završeno na najbolji mogući način. Da nove tehnologije i društvene mreže pomažu ljudima u svim životnim situacijama, a pogotovo onim od životnog značaja, pokazuje ovaj i još mnogo slučajeva u kojima učestvuje GSS.

Tara Mape
Spasioci su obezbeđivali na Tari moto trku C-Cross i uvezali su se Orux mapama koje se nalaze u okviru mobilne aplikacije, i koriste se za sportove u prirodi kao što su biciklizam ili hiking. Pošto je u pitanju veliko područje od 100km staza, kuda su motoristi prolazili kroz planinu, odziv na sve pozive je bio otežan i preko tih mapa smo jedino mogli da sagledamo sve pozicije svih spasilaca na planini. Spasioci su morali da budu na internetu da bi se videla pozicija ali ne mora konstantno da bude jak signal. Uz pomoć aplikacija za određivanje pozicija spasioca, spasioci GSS-a su slali najbliže spasioce i na taj način uspevali da na najbrži mogući način dođu to takmičara kojima je pomoć bila neophodna.

Border
Dan je bio predivan, ali Kopaonik je takva planina da u 10 minuta počne najluđe nevreme. Krenula je mećava, vetar, magla i border je krenuo prečicom do smeštaja. Srenuo je pogrešno i našao se u veliku oblast koja se zove Crvene bare i u kojoj se eventualno voze sanke i koju leti posećuju pešaci. Zimi je to pusto područje, veoma teško za kretanje. Generalno je velika oblast pod šumom i puna vulkanskih stena, potoka i bara. Border je upao u baru i nije mogao ga se izvuče zbog borda koji je vozio i dubine bare jer mu je voda bila do pojasa. Nekako je uspeo da uhvati signal i da nas pozove. Da ga nismo našli na vreme, smrt bi sigurno nastupila jer je hipotermija već nastupila.

Pretraga skijališta – izraelski državljani
Dežurstvo spasilaca počinje od 9 prepodne i traje do kraja radnog dana skijališta. Nije retkost da posetioci nakon radnog dana skijališta prijave nestanak svojih prijatelja ili članova porodice, odnosno da se nisu pojavili u smeštaju u dogovoreno vreme. Interesantan primer se dogodio i pre par godina kada je nakon radnog vremena skijališta, oko 17 časova, prijavljen nestanak dva izraelska državljanina. Spasioci su odmah reagovali i po informacija iz skijališta ustanovili na kojoj žičari su se gosti vozili. Pošto su spasioci dobili informaciju od njihovih prijatelja da nestali gosti vole da skijaju po dubokom snegu, posumnjali su da su otišli na depo planine koji je neuređen, ispod Pančića. Spasioci su povezani putem interneta i google grupe i u svakom času imaju pristup mapama uz pomoć kojih mogu da pretpostave na koju je stranu izgubljene odvukla padina. Spasioci su na delu planine kojim su krenuli za izgubljenim borderima naišli na tragove u snegu i pratili ih. Nakon sat i po vremena spasioci su došli do izgubljenih gostiju koji su počeli su da grle spasioca od sreće i krenuli da vade pare da plate što su spašeni, nakon čega nisu mogli da veruju da se ta usluga za razliku od zapadnih zemalja, neplaća.