„Videti more“ na Festu

Francuski film „Videti more“, biće prikazan u sredu 29. februara u 16.30 sati u Sava centru u okviru programske celine Evropa u Evropi. „Želeo sam da taj film za gledaoce bude neka vrsta oaze. Ako izađu iz sale sa osećanjem da im je film „Videti more“ ulepšao život, ja ću biti zadovoljan, kaze reditelj Patris Lekont.

Reditelj Patris Lekont nam je kroz par odgovora približio motive koji su ga inspirisali da napravi film „Videti more“.

Šta vas je inspirisalo da napravite film „Videti more“? Odakle želja da ispričate baš tu priču?

Patris Lekont: Želeo sam da se vratim stvarima koje liče na mene, koje su ličnije od poslednjih filmova koje sam snimio. Uživao sam u tim filmovaima, ali sam ponekad imao osećaj da sam negde drugde, da se gubim. Želeo sam ujedno i da se vratim bezbrižnijem, slobodnijem filmu, sa malom ekipom, na putu. Moj film je priča o dva brata zaljublenih u istu devojku, i obrnuto. Između njih nema ljubomore, a ona ih, sa svoje strane, voli obojicu i ne oseća potrebu da izabere jednog. To je, naravno, samo film. Želeo sam da ispričam jednu pravu sentimentalnu priču koja je u pravom životu nemoguća. Želeo sam da taj film za gledaoce bude neka vrsta oaze, da mogu da odu u bioskop, da se svetla ugase i da gledaju lagane, slobodne stvari, laganije i slobodnije od onog što žive u svakodnevnom životu. Ako izađu iz sale sa osećajem da im je Videti more ulepšao život, ja ću biti zadovoljan.

Kao i u vašim filmovima „Devojka na mostu“ ili „Feliks i Lola“, i u filmu „Videti more“ žena je na neki način pala sa neba. Otkuda ta strast za takvom vrstom žena?

Patris Lekont: Jednostavno zato što u pravom životu, žene zaista padaju sa neba! Ljubav na prvi pogled, udar groma, sve je to zbog neke žene koja se pojavila. Skoro mi je jedan student rekao da 80 odsto mojih filmova kreće susretom dve osobe koje se ne poznaju. U životu, kao i na filmu, upravo su ti neočekivani susreti, ne samo sentimentalni, ti koji nas prosvetljuju i teraju da se menjamo i idemo napred.

Može se reći i da je šarm filma u tome što se divi bezbrižnoj mladosti?

Patris Lekont: To je tačno… To je film koji govori o osobama koje imaju trideset godina, ali ja nisam mogao da ga snimim kada sam ja imao trideset godina. Siguran sam da mi je tada bila potrebna distanca od moje generacije da bih se divio tome. Bilo je zabavno praviti film uz takvu bezbrižnost kao kada sam snimao svoj prvi film, ali i uz iskustvo iz prethodnih trideset godina.

Film će reprizno biti prikazan u četvrtak 1. marta u 18.00 u Dvorani Kulturnog centra.