Život na vrhovima prstiju
Jedna od najpopularnijih slovenačkih koreografkinja Mojca Horvat priprema novi pozorišni mjuzikl kojim kroz živu muziku želi da pokaže kako je lepo živeti, smejati se, plesati…
Životna drama Kristijane F., koju je ova mlada narkomanka pretočila u roman inspirisala je poznatu slovenačku koreografkinju Mojcu Horvat da postavi istoimeni mjuzikl – „Mi deca sa stanice Zoo“. Mojca je uverena da se ova tematika može dobro izraziti plesom, a kako se uvek konsultuje sa svojim saradnicima – igračima, u ovom slučaju tinejdžerima, bilo joj je, kako kaže, „sumnjivo“ što su se tako brzo zainteresovali za komad.
Kombinacija raznih ritmova
„Priča male Kristijane F., koja je probala hašiš kad je imala 12, a sa 13 godina već postala zavisna od heroina, poslužila mi je samo kao osnova, jer sličnih sudbina, nažalost, ima i u našim dvorištima.“
Mojca Horvat, koja u ovom komadu ima dve uloge, koreografa i reditelja, pokušaće da osvetli motive koji mlade ljude, gotovo decu, povlače na samo dno života. Uprkos teškoj temi, Horvatova ne namerava da napravi morbidnu predstavu posle koje će svi gledaoci u depresivnom raspoloženju napustiti salu.
„Ne želim da to bude groteska, ali je možda potrebno da se ukaže da u pojedinim situacijama, u svojim strahovima i patnjama, preterujemo“, procenila je naša sagovornica. „Ono što je najvažnije, to je poruka koju će mjuzikl poslati svim gledaocima – a to je da narkomanija nije neizlečiva. Ne stižu baš svi koji upadnu u kandže opijata na poslednju stanicu života, kao što je Kristijana F. stigla na stanicu Zoo. U ovoj priči nema samo agresije, već i ljubavi, lepe lirike, muzike – od panka, rokenrola, hevimetala, klasičnih komada dramatičnih tonova, operskih arija…“
Kontakt sa publikom
Nema sumnje da će jedna od najtraženijih koreografkinja, inače brodvejski đak, svoju pozitivnu energiju preneti i na novosadsku publiku. Mojca ovim mjuziklom želi da kaže da je lepo živeti, smejati se, plesati…
„Droga uglavnom ide ruku pod ruku sa noćnim životom, popularnom muzikom, uvek je na nekoj tamnoj strani. Upravo su mi te činjenice pomogle da u ovom celovečernjem mjuziklu ukažem na aktuelnu muziku, modu… Sam ples nije dovoljan da sve to iznesem, pa sam odlučila da odem korak dalje, kroz živu muziku i kontakt sa publikom.“
Mojca nije htela da mlade ljude nagovara da se „drogiraju plesom“ jer svako ima interesovanja koja mogu da budu korisna i drugima.
Ples kao eliksir
„Sam po sebi, ples je zdrav, pre svega za psihu“, ističe Mojca. „Ples je moj eliksir – mogu naporno da radim deset sati i da se posle plesa ponovo osećam kao nova. Pokušavam da vodim zdrav život, a to podrazumeva dovoljno spavanja i dosta povrća i voća. Otkrila sam da mi neobično prijaju mandarine.“
Mojca ne veruje u unutrašnju lepotu. Za nju je lepota – ličnost. A, ona se vidi spolja. Ples je estetski doživljaj koji traži specifičan izraz lica, a to se postiže šminkom, kvalitetnom, upotrebljenom sa merom. Kako kaže, pokušava da se ne nervira, a u tome uspeva kako-kad. Poštuje neka pravila, a prvo glasi – beži što dalje od negativaca. Negativna energija je ubitačna. Zato je okružena nekolicinom dobrih prijatelja među kojima je najpozitivniji njen partner Ivan.
Nežni izgled Mojce Horvat može da zavara. Ispod svetle kose i očiju krije se snažna i jaka žena, dama koja može da drži pod kontrolom čitav slovenački policijski orkestar, što je dokazala radeći sa 48 policajaca u Ljubljani.
Izvor energije
Mojca svake godine ide na veoma dug odmor kako bi „napunila baterije“. „Najlepše mi je na otvorenom moru, na mojoj jedrilici, kad dignemo jedra i plovimo“, dočarava nam prednosti svog uživanja. „Jedemo ono što ulovimo, mnogo spavamo, kupamo se, odmaramo i imamo lepe misli…“
Izvesno je da ni knjiga ni film „Mi deca sa stanice Zoo“ nikoga nisu ostavili ravnodušnim, pa ni Mojcu koja ne prihvata postojanje poslednje stanice, poslednjeg stepenika, tačke…
KOPRODUKCIJA
MJUZIKL „Mi deca sa stanice Zoo“ Mojca Horvat radi u koprodukciji sa Gradom Novim Sadom, a do saradnje je došlo na poziv gradonačelnice Maje Gojković i gradskog sekretara za kulturu Radovana Jokića.
Reč je o komadu sa dvostrukom podelom: pored plesača iz Ljubljane i Novog Sada, nastupiće i glumci koji rade u pozorištima Srpske Atine. Horvatova se odlučila za najbolje i istinske talente, a planira se da mjuzikl bude na programu Sterijinog pozorja u Novom Sadu.
USPEŠNA SARADNJA
Treninzi i sve pripreme za ovaj muzički spektakl odvijaju se u vivaDANCE studiju zbog izuzetno uspešne desetogodišnje saradnje Gordane Oreščanin i Moice Horvat. Do sada smo Moicine najbolje plesače mogli gledati samo na godišnjim koncertima „vivaDANCEshow“ u SNP-u i Centru Sava, a ovaj mjuzikl je sjajna prilika da ih ponovo vidite, i to zajedno sa našim plesačima, glumcima i pevačima.
Tekst: Zorica Todorović-Mirković; Foto: Mladen Sekulić