Lidija Ćulibrk
Rođena je 1963. u Baču, srednju kulturološku školu završila je u Bačkoj Palanci, a studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Od 1986. do 1999. radila je u Kliničkom centru u Novom Sadu, uglavnom u Institutu za neurologiju, psihijatriju i mentalno zdravlje. Medicinsku psihologiju specijalizirala je 1995, a magistarske studije okončala 1997. Međutim, umesto magistarskog rada, napisala je emotivnu knjigu inspirisanu problematikom suicida i tragedijom porodica u kojima se on desio, a koje je posećivala i proučavala tokom postdiplomskih studija. Od 1999. do danas zaposlena je u ”Color Press Groupu”, gde je pokrenula niz izdanja, kao što su ”Moja beba”, ”Cool Girl”, ”Glamur”, ”Svet žene”, ”Beauty Expert”, ali i uređivala raznorodne magazine – ”Joy”, ”Leu”, ”Tajne kuhinje”, ”Moju romansu” itd. Magazin ”Lepotu i zdravlje” uređuje od njegovog prvog broja, od januaru 2001. Od tada se bavi usavršavanjem i razvojem ovog brenda, koji je od 2007. postao i regionalni brend – zastupljen i u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Makedoniji i Crnoj Gori. Bavi se jogom i akreditovani je instruktor Joga saveza Srbije. Majka je dvoje dece, Ines (23) i Stefana (27).

Prof. dr Zorica Mršević naučna je savetnica Instituta društvenih nauka u Beogradu. Od 2008. do početka 2011. godine bila je zamenica zaštitnika građana Republike Srbije za rodnu ravnopravnost i prava osoba s invaliditetom. Radila je kao profesorka na Fakultetu za evropske pravno-političke studije u Novom Sadu (od 2008. do 2013), gde je predavala Krivičnoprocesno pravo, Kriminologiju, Fenomenologiju nasilja i Studije roda. Kao gostujući profesor na Univerzitetu u Ajovi (SAD) 1996/97. godine predavala je Comparative feminist jurisprudence, na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti radila je tri akademske godine (od 2001. do 2004), a na Rosa Majreder koledžu u Beču 2004. godine predavala je Teoriju nasilja i ženska ljudska prava. Bila je programska rukovoditeljka britanske humanitarne organizacije OKSFAM – kancelarija u Beogradu, gde je rukovodila regionalnim projektima ženskih organizacija do 2000, pa zatim savetnica Misije OEBS-a u Srbiji za pitanja rodne ravnopravnosti od 2001. do 2008. godine. Prethodno je 20 godina (od 1979. do 1999) radila u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je kao odličan student (1977), magistrirala s tezom „Glavni pretres u jugoslovenskom krivičnom postupku“ i 1986. doktorirala s tezom „Obavezna odbrana u krivičnom postupku“. Pravosudni ispit položila je 1983. godine. Autorka je 24 knjige i preko 400 naučnih radova iz oblasti prava, teorije nasilja, rodne ravnopravnosti, ljudskih prava žena i drugih marginalizovanih grupa i kriminologije. Zorica Mršević posebno je društveno angažovana u promociji ideje i prakse poštovanja principa nediskriminacije, ravnopravnosti polova, ljudskih prava žena i marginalizovanih grupa... Sarađuje s državnim organima i institucijama, udruženjima i organizacijama koje se bave promocijom ljudskih i političkih prava i sloboda. Bila je članica Saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije od 2011. do 2014, a od 2012. do 2014. tesno je sarađivala s Kancelarijom za ljudska i manjinska prava na izradi Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije i Akcionog plana te strategije.

Jovana Ružičić je osnivačica i direktorka Centra za mame, organizacije koja se bori protiv diskriminacije mama.U životu je radila mnogo toga: organizovala radnike u sindikat, pobeđivala na šahovskim takmičenjima, obišla preko 50 zemalja, osnovala prvu feminističku organizaciju svog fakulteta, osnovala Međunarodnu srpsku organizaciju RAS u Vašingtonu, bila potpredsednica vašingtonskog ogranka Kongresa srpskog ujedinjenja, radila kao PR za eminentnu američku nevladinu organizaciju Environmental Working Group i Nacionalnu kampanju za bezbednu kozmetiku u Americi, … Živela je jedanaest godina u Americi i pola godine u Indiji i vratila se u Srbiju u januaru 2010.godine zato što želi da živi u Srbiji. Malo pre povratka u zemlju, pokrenula je grupu Repats Serbia koja danas okuplja preko hiljadu dvesta visokoobrazovanih ljudi koji su živeli u inostranstvu i koji su se vratili u Srbiju. Magistrirala je odnose sa javnošću na Michigan State Univerzitetu gde je završila i specijalističke studije između narodnog razvoja, a diplomirala je i žurnalistiku i psihologijuna Florida Atlantic Univerzitetu. Obožava Srbiju i svakog dana daje svoj doprinos da ona bude bolja. Ponosna je mama malog Jevrema i supruga Andrije.

Profesor dr Mehmet Mutaf specijalista je plastične i rekonstruktivne hirurgije koji se posvetio unapređenju brige o pacijentima. Na početku akademskog školovanja, profesor Mutaf želeo je da se ostvari kao umetnik, ali ubrzo je promenio odluku i upisao se na studije medicine. Diplomirao je medicinu 1986. godine na Univerzitetu u Erdžijesu, gde je dobio stipendiju za naučnoistraživački rad uporedo sa specijalističkim studijama plastične hirurgije, što mu je omogućilo da kombinovano primeni svoj talenat za umetnost, vajarstvo, dizajn i nauku. Potom je započeo specijalistički staž na prestižnoj klinici Numune u Ankari, gde je imao u ono vreme retku priliku da istovremeno specijalizira dve oblasti – maksilofacijalnu i plastičnu hirurgiju. Godine 1992, dr Mutaf završio je šestogodišnji specijalistički staž iz plastične i rekonstruktivne hirurgije, nakon čega je prošao i višu obuku s fokusom na mikrohiruršku rekonstrukciju, sarađujući s odeljenjem za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Univerzitetskoj bolnici u Nagasakiju (Japan). Potom se vratio u Tursku da bi osnovao odeljenje plastične i rekonstruktivne hirurgije na Univertitetu Harran 1998. godine. Dve godine kasnije, dr Mutaf imenovan je za vanrednog profesora i direktora plastične i rekonstruktivne hirurgije na Univerzitetu u Gaziantepu. Profesor Mutaf je 2006. godine unapređen u redovnog profesora hirurgije, a u istom institutu zadržao je poziciju upravnika hirurgije i direktora plastične i rekonstruktivne hirurgije 12 godina. Predmeit istraživačkih radova i kliničke prakse dr Mutafa jesu estetska hirurgija, mikrohirurgija, rekonstruktivna hirurgija lica, rinologija, anomalije nepca i usana, kanceri kože, rekonstrukcije dojki i ušiju, kao i ekstremniji oblici rekonstruktivnih zahvata, a odskora i regenerativna medicina, te antiejdž programi. Profesor Mutaf poznat je po revolucionarnim naučnim studijama o plastičnim i rekonstruktivnim hirurškim zahvatima na ženama i deci. Dr Mutaf specijalizovao se za tri oblasti hirurgije: platičnu i rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju, oralnu i maksilofacijalnu hirurgiju i hirurgiju šake. Tokom prakse uveo je brojne inovacije u hirurške zahvate i ostvario veliki napredak u ove tri hirurške discipline. Detaljno je opisao preko 20 originalnih hirurških tehnika koje njegove kolege širom sveta već dugo primenjuju. Osim toga, profesor Mutaf autor je brojnih naučnih članaka objavljenih u prestižnim naučnim časopisima („Plastic and Reconstructive Surgery“, „Annals of Plastic Surgery“, „The European Journal of Plastic Surgery, Microsurgery, Cutis“, „British Journal of Plastic reconstructive Surgery“, „The Journal of Dermatology“, „The Journal of Surgical Research“, „The Journal of Craniofacial Surgery“, „The Journal of Hand Surgery“ itd.). Dr Mutaf je priznati turski i međunarodni govornik i autoritet u oblasti estetske plastične i rekonstruktivne hirurgije. Učestvovao je kao akademski član na mnogim seminarima i kongresima plastične hirurgije, koji su podjednako organizovali univerziteti i naučne organizacije, i to u nekoliko zemalja. Držao je i predavanja i demonstrirao način izvođenja hirurških zahvata u mnogim bolnicama širom sveta. Aktivni je član različitih turskih i međunarodnih društava (ISAPS, TSPRAS, EACS, EAFPS, Interplast, TAM, SAFNS, OPRAS, utd.) Takođe, dr Mutaf je osnivač i predsednik udruženja „Smiling Faces“ (SFS), neprofitabilne organizacije koja besplatno nudi hiruršku pomoć siromašnoj deci i odraslima s deformitetima lica. Da bi pacijentima ponudio najkvalitetniju pomoć i brigu u okviru privatne prakse, gospodin Mutaf osnovao je Internacionalnu kliniku „Dr Mutaf“ u jednoj od najboljih bolnica u Evropi (Acibadem Hospital) u Bodrumu, u prelepom primorskom gradu na egejskoj obali Turske. Doktor Mutaf godinama se zadržava na poziciji jednog od svetski vodećih plastičnih hirurga, a možda je još važnije to što on jednostavno obožava svoju profesiju!

Marko Vidojković Rođen je u Beogradu, 1975. godine. Po obrazovanju je pravnik. Objavio je romane „Ples sitnih demona“, „Đavo je moj drug“, „Pikavci na plaži“, „Kandže“, „Sve crvenkape su iste“, „Hoću da mi se nešto lepo desi odmah“, „Kandže 2: Diler i smrt“ i „Urednik“, kao i zbirke priča „Bog ti pomogo“ i „Priče s dijagnozom“. Za roman „Sve crvenkape su iste“ dobio „Vitalovu“ nagradu za najbolju knjigu objavljenu u 2006. Za roman „Kandže“ dobio nagrade „Zlatni bestseler“ i „Kočićevo pero“. Knjige „Kandže“ i „Sve crvenkape su iste“ prodate su svaka u po više od 20.000 primeraka. Priče je objavljivao u mnogim časopisima, među kojima su „Zbilja“, „Duga“ i „Književni magazin“, kao i u zbirkama „Podgoričke noći“ i „Projekat Bukovski“. Prevođen na nemački, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, mađarski i poljski, objavljivan i u Hrvatskoj. Zajedno s Miljenkom Jergovićem bio protagonista dokumentarnog filma „Dugo putovanje kroz istoriju, historiju i povijest“. Njegov prvi roman „Ples sitnih demona“, adaptiran je u pozorišnu predstavu i uspešno izvođen u pozorištu Dadov, a autor ga je na svom fejsbuk pejdžu objavio u kao besplatan pdf u srpskoj i engleskoj verziji. Vidojković je bio glavni urednik magazina „Maksim“, a kao izvršni urednik „Plejboja“, u periodu od 2005. do 2012. uredio je preko 60 brojeva. Autor je satirične televizijske emisije „390 stepeni“. Član je Srpskog književnog društva od 2002. Više na www.facebook.com/marko.vidojkovic.writer

Aleksandar Radojičić rođen 24.10.1987. u Beogradu. Pored osnovne škole završio i Treću beogradsku gimnaziju, a 2010. godine Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Vladimira Jevtovića. Od decembra 2010. godine stalni član pozorišta ''Boško Buha'' u Beogradu. Pored predstava u tom pozorištu igram još i u ''Jugoslovenskom dramskom pozorištu'' u Beogradu, kao i u pozorištu ''Madlenijanum''. Igrao sam u filmovima i serijama kao sto su: ''Montevideo, Bog te video'', ''Na putu za Montevideo'',' 'Montevideo, vidimo se'', ''Šešir profesora Koste Vujića'', ''Vojna akademija, ''Plavi voz'',... Od 2012. godine ponosni je otac kćerke Aje.

Vesna Dedić urednica je i voditeljka emisije ”Balkanskom ulicom” na RTS-u, a poslednjih pet godina i pisac bestseler romana koji se bave životom savremene žene. Stotine hiljada njenih čitateljki kao svoj životni moto uzelo je onaj iz njenih romana: ”Tragedije se dešavaju, a sreća se gradi”. Živi u Beogradu s kćerkom Lenkom i pokušava da svoje gledaoce, čitaoce, pa i kćerku i prijatelje, ubedi da uvek, bez obzira na vreme i prostor u kojem živimo i ma koliko godina i razočaranja imali, sebi moramo reći: ”Još mi se sve lepe i važne stvari nisu desile u životu”. Godinama ističe da je lepa i srećna samo slobodna žena, a sloboda se stiče samo obrazovanjem i radom.

Mirjana Glušac rođena je 20. 5. 1982. godine u Somboru. Nakon sticanja diplome Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odbranila je master rad pod mentorstvom dr Darka Tanaskovića na temu: Islam i globalizam. Trenutno je doktorant i bavi se političkom dimenzijom verskog fundamentalizma. Govori engleski, ruski i turski jezik, bavi se borilačkom veštinom Krav Maga, ikonopiše i radi kao veroučitelj već 11 godina. U braku, majka troje dece.

Gorica Nešović je počela da radi 1982. u omladinskom programu ”Ritam srca”, koji se emitovao na ”Studiju B”, kao stalni saradnik i redaktor. Istovremeno je radila i kao voditeljka Radija ”Studio B”, do 1989. godine, kad se osniva ”Radio B92”, u čijem osnivanju je i sama učestvovala. Posle nekoliko godina na B92, vratila se u ”Studio B”, zatim u ”City radio”, pa opet još 10 godina rada na B92, a pre nekoliko godina usledio je jutarnji program ”Buđenje” na Radio Beogradu. Paralelno s radijom, odvijalo se i koketiranje s televizijom. Još sredinom osamdesetih, prvi angažman imala je u Školskoj redakcji RTS-a, potom je usledio ”Treći kanal”, TV ”Studio B”, te TV B92, a poslednjih godina radijsko druženje sa TV jutarnjim programom.

Iva Körbler (Zagreb, 1973) nezavisna je kustoskinja, likovna kritičarka i urednica. Jezičku XVI gimnaziju, te osnovnu i srednju muzičku školu Elly Bašić pohađala je i završila u Zagrebu. Diplomirala je iz istorije umetnosti i komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu (2000). Od 1995. godine do danas – u stručnim časopisima, novinama i periodici objavljuje likovne kritike, intervuje i tekstove u oblasti savremene umetnosti, moderne i recentne arhitekture (Kontura, Čovjek i prostor, Oris, Nacional, Grafika, Nedjeljni vjesnik, Život umjetnosti, Novi list, 15 DANA), te dizajna i mode (Gala Style). Od 2001. do 2009. bila je urednica za likovnu umetnost i arhitekturu u redakciji Vijenca. Bila je pomoćna saradnica na Hrvatskom enciklopedijskom rječniku u izdanju Novog Libera – u oblasti likovne umetnosti, arhitekture i muzike (2002). Od 2007. do danas uređuje i selektuje likovni program Međunarodnog dečjeg festivala u Šibeniku. U dva mandata (2007–2013) obavljala je dužnost članice Veća za likovnu delatnost pri Uredu za obrazovanje, kulturu i sport grada Zagreba. Kolumnu o izložbama i tržištu umetnina za magazin Banka piše od 2014. godine. Od decembra 2014. do danas stalna je saradnica Nacionala u oblasti likovnih umetnosti, muzike i književnosti. Bila je članica brojnih umetničkih komisija, žirija i veća za izložbe i dodele nagrada. Autorka je oko dve stotine izložbi hrvatskih umetnika svih generacija, a ostvarila je zapaženu saradnju i s nekim inostranim umetnicima (Slovenija, BiH, Austrija, Slovačka, Nemačka). Autorka je nekoliko monografija (Zora Matić, 2003; Damir Tripar, 2005; Slobodan Vuličević – grupa autora, 2006; Zdenka Pozaić / koautor Tonko Maroević, 2011; Marijana Muljević, 2014; Branko Kincl – grupa autora, 2015; Anita Kontrec, 2016). Članica je Društva istoričara umetnosti Hrvatske, Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA), ULUPUH-a i HZSU-a.

Svetlana Slapšak rođena je u Beogradu 1948. godine. Završila je klasičnu gimnaziju u Beogradu. Diplomirala je 1971, magistrirala 1976, a potom i doktorirala 1984. na Odeljenju za antičke studije (lingvistički smer), Filozofskog fakulteta u Beogradu. Jedna je od troje urednika satiričnog časopisa studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu, Frontisterion, koji je zabranjen i uništen već sa prvim brojem, 1970. Pasoš joj je bio oduzet od 1968. do 1973, pa ponovo 1975/6, i 1988/9. Saslušavana je, praćena i pretučena od strane policije i tajnih službi. Dobila je univerzitetsku stipendiju i nagradu kao najbolji diplomant Univerziteta u Beogradu 1971. godine. Od 1972. do 1988. bila je zaposlena u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Optužena je u sudskom procesu posle denuncijacije i izgubila službu posle internog samoupravnog suđenja ogranizovanog u institutu, a na sudu je oslobođena svake krivice (1988). Bila je predsednica Odbora za slobodu izražavanja Udruženja književnika Srbije 1986–1989, a sastavila je i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demačija. Članica je UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, državljanstvo dobila dve godine kasnije, posle mnogih napada i kleveta u slovenačkim medijima. Sa mužem Božidarom, profesorom arheologije na FF Ljubljana, organizovala je pojavu i potpisivanje peticije protiv smrtne kazne 1983, kao i mirovne akcije od 1986. Za vreme rata, pružili su gostoprimstvo bosanskim i hrvatskim izbeglicama, organizovali su letnju školu za bosanske izbeglice – tinejdžere (1993), koja se, zbog velikog interesovanja, od prvobitne tri nedelje produžila na četiri meseca. Nekoliko polaznika se zatim upisalo na univerzitete u Sloveniji. Sastavila je knjigu o dečjim pravima na BSHC i na slovenačkom, koja je razdeljena svim osnovnim školama i centrima za izbeglice u Sloveniji. Knjiga je prevedena na romski jezik 2006. godine. Predložena je za Nobelovu nagradu za mir 2005. Predavala je na mnogobrojnim jugoslovenskim, evropskim i američkim univerzitetima, a redovna je profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (od 2003), koordinatorka studijskih programa na ISH (Institutum Studiorum Humanitatis) postdiplomskog fakulteta za humanistiku u Ljubljani (od 1997), a dekanka ISH (2003-2013). Otpuštena je sa ISH kada su vlasnici prodali fakultet, pa se penzionisala 2014. godine. Na FF u Ljubljani predavala je srpsku i hrvatsku književnost (1985-1992) na slavistici, i Balkanske žene (1995-2012) na sociologiji kulture. Glavna je urednica časopisa ProFemina u Beogradu od 1994. Direktorka Srpskog kulturnog centra “Danilo Kiš” u Ljubljani (2009-2013), umetnička direktorka SKC “Danilo Kiš” od 2013, direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani (od 2009). Na ISH vodila je evropske projekte Marie Curie EST i GEMMA, i u evropskoj mreži ATHENA 1-3 vodila projekat Red Athena. Članica je (kao predstavnica ISH) Centre for Humanities univerziteta u Utrehtu, HUMED (konzorcijuma za mediteransku humanistiku) univerziteta u Granadi: članstvo je po njenom odlasku izgubljeno. Dobitnica je brojnih stipendija i nagrada, a objavila je preko 60 knjiga i zbornika, više od 400 studija (lingvistika, antičke studije, komparativna književnost, balkanologija, studije roda), preko 1.500 eseja, jedan roman, dve drame (na www.dkis.si), nekoliko komada za Karađoz–pozorište senki, prevode... Pisala je kolumne u Književnoj reči, Teleksu, Vremenu, Nezavisnom i drugim časopisima, kao i na portalu Peščanik. U mariborskom Večeru piše rubriku jednom nedeljno već 18 godina. Novije knjige: Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov, Ljubljana: Narodna galerija, 2011; Mikra theatrika: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče, (Knjižnica Mestnega gledališča ljubljanskega, zv. 156), Ljubljana 2012; Zelje in spolnost: iz zgodovinske antropologije hrane, Beletrina, Ljubljana, 2013; Antička miturgija: žene, XX vek, Beograd, 2013; Leteći pilav: antropološki eseji o hrani, XX vek, Beograd, 2014.Od penzionisanja se bavi pisanjem studija, priča, drama, romana, putopisa, libreta, zatim dramaturgijom, prevođenjem i pisanjem knjiga iz humanistike u dvojnom autorstvu sa svojim najboljim doktorantkinjama.

Olja Bećković je srpska glumica, novinar i televizijski voditelj. Vodila je emisiju Utisak nedelje na TV B92 do 2014.godine. Završila je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu 1985. godine. Novinarsku karijeru je započela 1991. godine na TV Studio B kao autor emisije Utisak nedelje. Studio B je napustila 1996. godine, kada je prešla u produkcijsku grupu „Mreža“. Od 2002. godine do 2014. emisiju Utisak nedelje vodila je na TV B92. Olja je 2001. dobila nagradu Osvajanje slobode koji dodeljuje Fond Maja Tasić Maršićević, a 2007. nagradu Dušan Duda Timotijević od časopisa TV Novosti. Odlikovana je ordenom Legije časti u rangu viteza.[2] Ćerka je pisca Matije Bećkovića i Vere Pavladoljske.

Prof. dr Zorana Mihajlović rođena je 1970. godine, u Tuzli. Školovala se u Beogradu i kao đak generacije upisala Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. Danas je profesorka univerziteta, potpredsednica Vlade Srbije, predsednica koordinacionog tela Vlade za rodnu ravnopravnost, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, potpredsednica Sprske napredne stranke, članica drugih uticajnih nevladinih i stručnih organizacija. Njena profesionalna karijera kretala se kroz uloge srednjoškolske i univerzitetske profesorke, preko rukovodećih mesta u Elektroprivredi Srbije. Političku karijeru započela je na savetničkim mestima za energetiku u Vladi Srbije i Vladi Republike Srpske. Javnost je prepoznaje kao energičnu političarku koja priznaje samo rezultate u radu. Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu, kao najbolja u generaciji. Diplomirala (1993), magistrirala (1998) i doktorirala (2001) na Univerzitetu u Beogradu – Ekonomskom fakultetu, sa temama iz oblasti energetike i ekonomije (diplomski rad “Energetski resursi u Evropskoj ekonomskoj zajednici”, magistarski rad “Energetski sektor Srbije i odabranih evropskih zemalja – Francuske, Nemačke i Švedske”, doktorska disertacija “Energetika i privredni razvoj – Analiza međuzavisnosti na primeru Srbije i zemalja Evropske Unije”. Zvanje naučne saradnice stekla je 2006. godine, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, zvanje docenta na Megatrend Univerzitetu 2008. godine, a zvanje vanrednog profesora oktobra 2011.godine. Od završetka fakulteta, uporedo se bavila naučnim i stručnim radom u praksi. Bila je zaposlena u Prvoj ekonomskoj školi u Beogradu do 1996. godine, a do 2006. godine radi u Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije – Javnom preduzeću za prenos električne energije „Elektroistok“, na radnim mestima zamenika rukovodioca Službe knjigovodstva, rukovodioca Službe plana i analiza i savetnika Sektora za finansijske poslove. Od 2004. do 2006. godine bila je angažovana je u Vladi Srbije kao savetnica potpredsednika Vlade za energetiku i politiku zaštite životne sredine, nakon čega je radila u Javnom preduzeću Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd, kao savetnica za energetsku efikasnost generalnog direktora do 2007. godine. Do 2010. godine obavljala je poslove savetnice za energetiku tadašnjeg predsednika Vlade Republike Srpske, Milorada Dodika. Bila je član Upravnog odbora JP EPS (2004-2007), kao i glavni i odgovorni urednik mesečnika „EU Market“ (2007-2008), a od 2008. godine je zaposlena na Megatrend Univerzitetu. Oktobra 2011. godine imenovana je za prorektora za nauku tog Univerziteta, gde predaje predmete iz oblasti energetike pod nazivom Ekonomija prirodnih resursa i Ekonomija energetike i energetska bezbednost. Autor je i koautor četiri knjige iz oblasti energetike i održivog razvoja, učesnik u mnogim nacionalnim i međunarodnim projektima i konferencijama i do danas je napisala i objavila preko dve stotine radova o problemima i mogućnostima srpskog energetskog sektora, u komparaciji sa regionom i zemljama EU, a u cilju dostizanja održivog razvoja. Jedan je od osnivača NVO Ženska vlada, član NVO Evropski pokret u Srbiji, i organizacije East West Bridge, kao i član redakcijskog odbora časopisa „Eko Srbija“. Poseduje sertifikat specijalističkog seminara Metodologija savremene korupcije (Canadian Development Agency i Centar za menadžment) Član je Srpske napredne stranke od 2009. godine i predsednik je Saveta stranke za energetiku i rudarstvo. Do oktobra 2012. godine bila je član Predsedništva, kada je na Skupštini stranke, izabrana za potpredsednicu SNS. Od maja do formiranja vlade, jula 2012.godine bila je narodna poslanica u Parlamentu Srbije, kada je imenovana za ministarku energetike, razvoja i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije. Tu funkciju obavljala je do aprila 2014. godine, kada je imenovana za potpredsednicu Vlade Republike Srbije i ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Avgusta 2012. godine imenovana je za guvernerku Srbije u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Član je, bez ikakve materijalne nadoknade sledećih saveta i upravnih odbora: član Saveta Univerziteta u Beogradu, predsednica Upravnog odbora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, član Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, predsednicaUpravnog odbora Fondacije 5+. Mihajlović je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, formiranog u oktobru 2014. godine, sa zaduženjem da koordinira rad organa državne uprave u vezi s rodnom ravnopravnošću u Srbiji i razmatra sva pitanja iz ove oblasti. Majka je jednog sina i govori engleski jezik.

Aleksandra Jerkov je portparolka Demokratske stranke i članica Predsedništva DS. Šefica je Informativne službe DS i poslanica Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Rođena je 22. septembra 1982. godine u Novom Sadu. Magistrirala je na studijama evropskih integracija i regionalizma Univerziteta u Gracu. Nostrifikovala je diplomu na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu završila je Odsek za srpski jezik i lingvistiku. Diplomirala je kao prva u generaciji, 2005. godine. Svake godine dobijala je nagradu UNS za najbolje studente. Gimnaziju "Jovan Jovanović Zmaj" završila je 2001. godine u Novom Sadu. Bila je članica Lige socijaldemokrata Vojvodine, od avgusta 2000. do januara 2013. godine. U januaru 2013. učlanila se u Demokratsku stranku. Za poslanicu Narodne skupštine Republike Srbije birana je na izborima 2007, 2008. i 2012. godine. U mandatu Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. do 2012. bila je zamenica šefa poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju". U martu 2013. godine imenovana je za savetnika pri kabinetu predsednika Vlade Vojvodine. Na parlamentarnim izborima 16. marta 2014. ponovo je izabrana za poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Šefica je Informativne službe i urednica Internet prezentacije Demokratske stranke. Govori engleski, francuski, ruski i poljski jezik.

Miloš Šaranović rođen je 1971. godine. Rastao je i porastao na Novom Beogradu, koji i danas smatra centrom svog sveta. Posle osnovne škole i gimnazije završio je Medicinski fakultet u Beogradu i odlučio da se bavi novinarstvom. Iz Mreže je došao na Televiziju B92, gde je član iste ekipe već 13 godina. I dalje veruje u novinarstvo, i dalje prati sport, sluša muziku, čita knjige i stripove i sakuplja sličice. Misli da je važno biti pravičan, iskren i pismen. Privatno je ispunjen, ostvaren, srećan i ponosan. Visok skoro dva metra, težak više od sto kilograma.

Igor Todorović rođen je u Beogradu 1972. godine. Po završenoj Školi za dizajn u Beogradu – odsek za dizajn grafike – studira na jednoj od najprestižnijih škola mode Accademia Internazionale D'Alta Moda e D'Arte del Costume Koefia u Rimu. Tokom školovanja nekoliko puta nagrađivan je u Italiji i Evropi. Po povratku u Beograd od 1999. radi kao kreativni direktor i dizajner za brend obuće „Joshua“, koji ostvaruje velike uspehe na tržištima Italije, Rusije i Srbije. Od 2002. nalazi se na poziciji modnog urednika magazina „Man's Health“ i drugih magazina u okviru kompanije „Hubert Burda Media“, a od 2003. prvi je modni urednik prestižnog magazina „Cosmopolitan“... Tokom rada u štampanim medijima dobija i nagradu „Pantene Beauty Award“ za najboljeg modnog novinara Srbije 2007. Godinu dana kasnije pokreće liniju obuće pod svojim imenom i prelazi na mesto glavnog i odgovornog urednika Fashion TV SEE, za region bivše Jugoslavije. Ostvaruje brojne uspešne saradnje s regionalnim medijskim kućama i sa svojim saradnicima organizuje prvi srpski izbor za mis FTV SEE. Promoviše rad domaćih dizajnera i na drugim kanalima Fashion TV i aktivno učestvuje u podršci regionalnim nedeljama mode. Godine 2010. pokreće „Atelje Igor Todorović“, koji se bavi izradom ekskluzivne linije garderobe „Igor Todorović“, čiju promociju pravi u Narodnom muzeju Srbije oktobra 2012. godine. Od 2010. do maja 2012. stalni je član modnog žirija u televizijskom formatu „Šopingholičarke“, koji ostvaruje veliku gledanost na prostorima naše zemlje i regiona. Bavio se i web formom kao kreativni i modni direktor portala sml.rs do septembra 2012. Više puta bivao je član i predsednik modnih žirija, inicijativa i edukacija. S posebnom pažnjom podržavao je inicijativu za nagradu „Boris Nikolić“, koju dodeljuje Fondacija B92. Godine 2011. bio je predsednik internacionalnog modnog žirija na London Design Weeku za Young Creative Chevrolet u Portugalu i Engleskoj. U svom dosadašnjem kreativnom radu realizovao je niz revija u zemlji i inostranstvu, radio na stajlingu u štampanim i elektronskim medijima, vizuelnom identitetu najznačajnijih javnih i političkih ličnosti, kao i na raznim drugim projektima.

Bio je kolumnista u nekoliko magazina: „Esquire Srbija“, „Elle Srbija“ itd... Radio je na vizuelnom identitetu Republike Srbije za Expo 2015. Bavio se stajlingom srpskog predstavnika na Eurosongu 2015. Dobitnik je prestižne nagrada „Bazart“, koju dodeljuje magazin „Bazar“, i prvi je dobitnik nagrade magazina „Harper's Bazaar Srbija“ za doprinos razvoju kvaliteta modnog stvaralaštva u regionu.

Od 2011. godine redovni je predavač u italijanskoj školi mode Accademia dell Lusso u Beogradu. Početkom 2013. pokrenuta je i druga linija garderobe pod brendom „Igor“, namenjena širokoj modnoj populaciji. U 2016. ostvaruje saradnju s „Rolls Royceom“ i pokreće liniju venčanica “Merlleto”.

Oženjen je i ima ćerku Sofiju.

dr Sanda Rašković-Ivić Rođena 8.1.1956. u Zagrebu. Maturirala u Šibeniku 1974. godine. Diplomirala na Medicinskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu 1980. godine. Specijalistički ispit iz psihijatrije položila na Psihijatrijskoj klinici Medicinskog fakulteta u Zagrebu 1986. godine. Magistrirala 1989. godine na Medicinskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu na temu „Hipohondrijski sindrom u konverzivnoj i denresivnoj psihoneurozi“. Doktorirala 1993. na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na temu „Psihodinamika agresije u depresivnom sindromu“. Kretanja u službi: 1980-1982. radila kao lekar opšte prakse u Šibeniku; 1982-1984. lekar i specijalizant psihijatrije u Psihijatrijskoj bolnici „Dr I.Barbog“, Popovača; 1984-1986. specijalizant u Psihijatrijskoj bolnici „Vrapče“ u Zagrebu; 1986-1991. specijalista psihijatar na Psihijatrijskoj klinici Medicinskog fakulteta u Zagrebu. asistent u nastavi; 1991-2000. psihijatar u Psihijatrijskoj bolnici „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu (od 1994. upravnik sektora za akutne psihoze, a 2000. vd. direktora Bolnice); 2000-2003. Komesar za izbeglice Republike Srbije; 2003-2005. psihijatar u privatnoj Neuropsihijatrijskoj ordinaciji „Dr Jovan Rašković“; 2004-2006. narodni poslanik u Skupštini Državne zajednice Srbije i Crne Gore (član Odbora za evropske integracije); 2004-2006. član Saveta za evropske integracije Vlade Republike Srbije; 2004-2007. član Saveta za KiM Vlade Republike Srbije; 2005-2007. predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju; 2006-2007. učestvovala na pregovorima o KiM u Beču i vodila sektor za crkvenu i kulturnu baštinu; 2008-2011. ambasadorka Republike Srbije u Rimu (Italija); 2008-2011. ambasadorka Republike Srbije na Malti na nerezidencijalnoj osnovi; 2009-2011. ambasadorka Republike Srbije u San Marinu na nerezidencijalnoj osnovi; 2009-2011. šef misije Republike Srbije pri FAO; 2011. do danas redovni profesor psihijatrije na Visokoj strukovnoj školi zdravstvenih studija („Milutin Milanković“ i VSŠZS Zemun); 2012-2014. narodni poslanik u Skupštini R. Srbije (član Odbora za zdravlje i porodicu, Odbora za spoljne poslove i Ženske parlamentarne mreže) Politički angažman u DSS: 2003. napušta DC i prilazi Demokratskoj stranci Srbije; 2003-2005. član Saveta DSS zadužena za Socijalna pitanja i izbeglice; 2004.član Glavnog odbora DSS; 2005-2007. izabrana za potpredsednika DSS; 2011-2014. član Predsedništva DSS; Na 12. Skupštini DSS održanoj 12.10.2014. godine izabrana je za predsednicu Demokratske stranke Srbije Društveni angažman: 1992-2001. članica humanitarnog udruženja “Žene pomažu ženama”; 1993-2001. članica Kola srpskih sestara. U oba udruženja humanitarni volonterski rad bio je vezan za izbegličke porodice, silovane žene i logoraše. Radovi i priznanja: Ima pedesetak naučnih i stručnih radova i 2 monografije, i autorka je brojnih eseja u vezi sa pitanjima pravoslavlja, izbeglica i KiM. Učestovala na domaćim i međunarodnim kongresima i simpozijumima, i bila u organizacionom odboru nekoliko domaćih i inostranih kongresa. Posebno se bavila logorašima i silovanim ženama i o tim temama držala predavanja u Kanadi (Univerzitet u Torontu, Univerzitet u Kalgariju, Univerzitet u Otavi, Mek Gil Univerzitet u Montrealu), SAD (Pit Univerzitet u Picburgu, Berkli Univerzitet u San Francisku, Univerzitet u Feniksu, Kolumbija univerzitet u Njujorku). Uspostavila dobre odnose sa dijasporom koja je i angažuje kao eksperta za razgovore o srpskim žrtvama u ratovima u BiH i Hrvatskoj sa kongresmenima i senatorima u Kapitol Hilu u Vašingtonu; 1994. godine laurat Fondacije „Braća Karić“ za humanitarni rad; 2010. (juli) nagrada italijanskog Rotari kluba „Fellow Harris“; 2010.(decembar) nagrada italijanskog Parlamenta „Premio Merli“(za jačanje kulturne saradnje između Srbije i Italije); 2005. (decembar) postala počasna građanka grada Kastelija (Castelli) u regiji Abruco Znanje jezika: Govori engleski, italijanski, francuski i španski jezik. Porodični status: Udata je za akademika Aleksandra Ivića i majka je troje dece, Dražena, Ane i Jovana.

Jelka Jovanović (1960) diplomirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, 1983. godine. Od studentskih dana saradnica je u više novina, a kao urednica angažovana je u Radu, dnevnim novinama Danas, Beti i Novom magazinu, gde radi i danas. Dobitnica je novinarske nagrade ”Nikola Burzan”, bila je potpredsednica NUNS-a u dva mandata, kao i espertkinja EU za obuku novinara.

Prof. dr Nikola Čanak
Dr. Nick – internacionalni je predavač i personalni trener (business & life coach); profesor na predmetima Primenjena psihologija i Komunikologija, Liderstvo i personalni menadžment, Velnes (Teorija zdravog življenja), Fiziologija sporta i Higijena sporta. Doktor je medicinskih nauka i specijalista forenzičar. Dvostruki je dobitnik Fulbrajtove nagradne stipendije u oblasti nauke. U periodu od 25 godina držao je predavanja, seminare, radionice i in-house treninge na četiri kontinenta. Suosnivač je i direktor ustanove MSI School of Management na Kipru, a osnivač IMTC (International Management Training Center) u Sijetlu, te WA (USA) i NTC (Nikovog trening centra) u Novom Sadu. Učestvovao je u osnivanju D.I.C. Academy i četiri godine radio kao njen rukovodilac i predavač. Radio je s brojnim svetskim gigantima u industriji MLM u 57 zemalja sveta. Izrađuje i realizuje edukativne programe za firme klasičnog, mrežnog rada i direktne prodaje. Edukovao je lidere i radio sa saradnicima brojnih firmi, banaka, institucija u ugostiteljstvu, zdravstvu, obrazovanju, vodećih kompanija za mrežni marketing … Personalni je trener vrhunskih sportista, poslovnih, kulturnih, političkih i javnih ličnosti; autor 11 knjiga i više desetina CD, DVD i multimedijalnih publikacija iz oblasti primenjene psihologije, motivacije, liderstva, prodaje, pregovaranja, organizacije vremena, prevencije stresa.., objavljivanih u zemlji i inostranstvu. Oženjen je i ima sedmoro dece.

Tatjana Jevđović je instruktorka za SPA i wellness terapeute koja je studije germanistike na Filološkom fakultetu zamenila učenjem holističkih nauka. Boravak u Italiji 2000. godine u školi Bioesenthia na programu Intolerancija u ishrani, dorn i kraniosakralne terapeutske metode omogućio joj je upoznavanje sa svetskim autoritetima iz oblasti holističkih metoda. S obzirom na to da pre 15 godina zvanične institucije u našoj zemlji nisu bile otvorene ka holističkim naukama, posle inicijacije u reiki narednih šest godina posvetila je sticanju znanja iz oblasti ajurvede, healinga, aromaterapije i hromoterapije, što joj je 2006. godine u Italiji omogućilo sticanje zvanja instruktora za SPA i wellness terapeute. Iste godine izdvaja se iz suvlasničke kompanije „No Limit Beauty“ i samostalno osniva „Beauty Imagini“ d.o.o., kompaniju specijalizovanu za pružanje usluga u oblasti beauty, SPA i wellness programa, antistres programa i programa detoksikacije, kao i pojedinačnih holističkih programa posebno kreiranih za očuvanje zdravlja i prevenciju bolesti. Zahvaljujući ovakvom pristupu osmislila je programe koji uključuju određene tehnike masaže, sistem vežbi, ishranu i tematska predavanja koja su deo holističkih preventivnih programa usmerenih ka različitim ciljnim grupama (u kompanijama gde postoji potreba da se preko motivacionih treninga i tim bildinga poboljšaju međuljudski odnosi i poveća produktivnost, zatim u porodičnim odnosima, rešavanju partnerskih odnosa, poboljšanju koncentracije učenika i studenata...). Zato je često pozivana da predaje o holističkom pristupu zdravlju, menadžerskoj bolesti i antistres programima (UEPS, Skills, korporativni sektor...). Takođe je u ime Udruženja poslovnih žena Srbije, čiji je član od 2009. godine, održala radionice na FREJA forumu – 2011. u Tirani (Albanija) i 2012. u Istanbulu (Turska) s temom: Holistički pristup zdravlju – jače veze među ljudima. Predan rad posvećen čoveku i njegovom dobru 2013. godine doneo joj je „Cvet uspeha za ženu zmaja“ i Specijalnu nagradu za unapređenje kvaliteta života koju dodeljuje specijalni žiri na predlog Udruženja poslovnih žena Srbije. Godine 2015. zbog posebnog isticanja u kvalitetu svog profesionalnog i ličnog života učestvovala je u snimanju dokumentarnog filma u realizaciji Sissela s temom Leadership, koji će biti uključen u obrazovanje u osnovnim, srednjim i visokim školama. Kompanija „Beauty Imagini“ takođe se bavi obrazovanjem SPA i wellness terapeuta i konsultativnim radom u organizaciji SPA, wellness i beauty programa po metodologiji Beauty Imagini koju je odobrila Italijanska privredna komora u Srbiji i inostranstvu. Sertifikate metodologije Beauty Imagini stekli su i Institut za rehabilitaciju – Beograd, Nova Medica – Leskovac, Mona – Zlatibor, Selma – Novi Pazar, Relax – Novi Sad, Beauty Balans – Beč, Pura Vida Day SPA Porto Montenegro – Tivat, Iberostar – Bečići... Posle učešća i priznanja na sajmovima u inostranstvu (2008, 2009. i 2010. Cosmoprof, Bolonja), godine 2010. tradicionalne tehnike prvi put se uvode u program na Sajmu medicine u Beogradu MEDIDENT, gde „Beauty Imagini“ dobija Zlatnu plaketu za najbolji medijski nastup. U svom radu Jevđovićeva uvek ističe važnost saradnje s kolegama iz zemlje i inostranstva (Italija, Norveška, Švedska, Holandija, Rusija, Austrija, Engleska, Grčka) koji se bave klasičnim i holističkim pristupom zdravlju, wellness i SPA programima i s kojima često organizuje edukativne seminare, holističke vikende i sedmodnevne programe u zemlji i inostranstvu. Autor je izuzetno uspešnog programa ličnog razvoja Umetnost ravnoteže, koji se u kontinuitetu odvija poslednje tri godine. O njegovoj uspešnosti govori i to da je 2014. četvorodnevni program na Ohridu podržala Evropska mreža preduzetništva. Tatjana Jevđović inicirala je i učestvovala u osnivanju Udruženja „Kamičak“, koje organizuje besplatna predavanja uglednih stručnjaka iz oblasti prirodnih i društvenih nauka u Centru „Beauty Imagini“ i humanitarnog je karaktera s misijom podizanja svesti o potrebi očuvanja zdravlja i prevenciji bolesti, kao i razvijanja osećaja za potrebe i pomoć drugim ljudima. Majka je dvoje dece.

Danica Šmic je nastavnica fizike i matematike u penziji. Više od pola života radi kao volonterka Crvenog krsta. Obilazi starije, nemoćne sugrađane, ali i one mlađe kojima je pomoć neophodna. Kupuje im namirnice i lekove, vodi ih lekaru. Danica je dobitnik dva priznanja: Zlatnog znaka i Povelje za 120 godina Crvenog krsta Srbije. Pored svega, Danica planinari, ne pije lekove, dnevno obiđe bar dvoje komšija i prepešači i više od deset kilometara. U decembru 2014, magazin ”Hello!” dodelio je Danici Hello Award za sve što je kao volonter Crvenog krsta učinila za druge.

Prof. dr sc. Slavica Đukić Dejanović, direktorka je Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“. Redovni je profesor na Katedri za psihijatriju Fakulteta medicinskih nauka, Univerziteta u Kragujevcu. Stalni je član Komisije za polaganje specijalističkog ispita psihijatrije na VMA. Rukovodilac je subspecijalističkih studija sudske psihijatrije od školske 2006/2007. godine, i predsednik Etičkog komiteta i član Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Predavač je Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Autor je i koautor preko 200 naučnih i stručnih radova, sedam knjiga, dva udžbenika za studente redovne nastave i jedan je od autora tri udžbenika za studente poslediplomske nastave. Učesnik je na projektima Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj: „Temperament i struktura simptoma poremećaja ličnosti“ (br. 175013); „Farmakoekonomska istraživanja novih terapijskih strategija u uslovima koji vladaju u Srbiji i drugim tranzicionim zemljama“ (br. 145008). Nosilac je junior projekata: „Uticaj genetskog polimorfizma metabolišućih enzima i njihovih induktora na klinički odgovor terapije olanzapinom“ (JP 07-09); „Način reagovanja na stresor, bombardovanje, u korelaciji sa tipom ličnosti – 10 godina kasnije“ (JP 10-09); „Značaj citokinskog profila pacijenata u etipatogenezi psihotičnih poremećaja“ (JP 12-09). Učesnik je i na junior projektima: „Rano dijagnostikovanje depresije kod pacijenata u preoperativnom periodu i standardizacija Gerijatrijske skale za depresiju – kratka forma (GDS-SF)“ (br. 01-3185); „Poremećaji ponašanja i depresivnost kod dece sa lakom intelektualnom ometenošću“ (JP 14-10).

Srđan Dinčić je humorista i stendap komičar. Rođen je 14. septembra 1984. godine u Karlovcu, a živi u Sremskoj Mitrovici. Njegovi aforizmi objavljeni su u više zbornika i antologija kratke satirične forme. Žiri „Vibove nagrade“ proglasio ga je za najboljeg mladog satiričara Srbije 2009. godine. Dobitnik je „Satiričnog pera“ na 11. Međunarodnom festivalu humora i satire „Bijeljina 2014“. Široj javnosti postao je poznat po učešću u ekstremnom rijaliti programu „Survivor“. Član je kreativnog tima popularne TV emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ i učesnik TV emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem i muškarcima“. Kao stendap komičar više stotina puta nastupao je u teatarima, klubovima i festivalima širom Srbije i po zemljama iz regiona. Član je organizacije Standup.rs.

Srđan Vukčević je business i executive coach, jedan od pionira coachinga u regionu SEE, sa više od 10 godina iskustva u leadershipu i coachingu. Radio je na više liderskih pozicija u različitim organizacijama, a imao i je nekoliko privatnih firmi u Crnoj Gori. U poslednjih sedam godina, međutim, kao business i executive trener radi sa top menadžerima, vlasnicima i njihovim timovima na podizanju njihove menadžerske i organizacione efikasnosti. Radio je i kao konsultant na različitim projektima za EBRD, UNICEF, OECD, UN, Vladu Republike Crne Gore i njene agencije. U istom periodu vodio je i mnoge projekte iz domena marketinga, PR- a, te razvoja proizvoda. Među njegove klijente spadaju „Erste Bank“, CKB („OTP bank“), „Pivara Trebjesa“ („Molson Coors Company“), Porto Montenegro, „Aman“ Sveti Stefan, „Michelin“, „Banca Intesa“, „Tigar Tyres“, EPCG (Part of A2A), „Uniqa“, Montenegro Stars Hotels Group“, „Hipotekarna Bank“, „NLB Montenegro Bank“, „Sava Montenegro Insurance“, „Wiener Stadtische“ i preko 50 privatnih firmi. Srđan je i behavioral coach Evropskog šampiona ZRK „Budućnost“ i ženske rukometne reprezentacije Crne Gore. Redovno piše tekstove o leadershipu i coachingu za portale i blogove.

Fani Hristova je popularna makedonska pevačica i poznati instruktor joge. Velika ljubav prema toj drevnoj indijskoj tehnici vežbi i disanja navela ju je da upiše studije joge na tajlandskom Univerzitetu za jogu Agama. Školovanje u tom centru zaniva se na učenju iz Indije i Tibeta, izučavaju se asane, hata joga, pranajama, mudre i različite tehnike meditacije. Takođe, veći deo studija posvećen je proučavanju važnosti povezivanja svake čakre s određenim položajima, kao što je krija joga tehnika za detoksikaciju i pročišćavanje tela. Veliki značaj pridaje se i izučavanju načina ishrane, odnosno upoznavanju hrane, putem koje se uspostavlja balans svih funkcija organizma.

Vanja Bokun Popović je istraživač, predavač i praktikant tehnologije više ja. Bavi se pitanjem 'ko smo mi u punom potencijalu' i praktičnim metodama dostizanja tog uzvišenog stanja. Učila je i predavala na tri kontinenta i preko deset zemalja sveta radeći s mentorima iz oblasti akademskih nauka, joge, šamanizma, pisanja i kvantne psihologije. Na put razotkrivanja naveo ju je bolno naporan način življenja, kada se u jednom momentu zapitala šta se desilo s čarobnom devojčicom koja je nekada bila i zašto ona nije izrasla u zadovoljnu, ostvarenu ženu. Od brojnih iskustava izdvaja godine rada kao profesor i zamenik direktora u srednjoj školi u Južnom Bronksu, inicijaciju u red šamana na Baliju, godine provedene u ženskom vaterpolu i triatlonu u Srbiji i Americi, kao i finalizaciju studija tehnologije višeg ja na Havajima. Vanja veruje da na Balkanu žive čarobni ljudi, te je svoju viziju pretočila u profesionalni poziv i beskrajnu ljubav prema ovom delu sveta. O svojim iskustvima piše u magazinu Refresh Your Life, poslednjoj knjizi Žane Poliakov (21 Dan Mind Detox), kao i u autorskoj knjizi Mi Gradimo Novi Svet, koja će izaći ove godine. Vanja se posvećeno bavi roditeljskim temama na svom blogu Moja Mama Nova, gde otvara prostor za glasove svih majki i žena kojima se stalno govori „ne može“ – gde podseća da „MOŽE, JER GRADIMO NOVI SVET.“ Od rodnog Sarajeva i divnog Beograda, preko Njujorka, Balija, Italije i Denvera, Vanja svojim domom naziva Kotor, u kojem živi sa suprugom Nikolom i bebom Stankom. Kandidat je za doktorat iz psihologije u Americi, nosilac je Urban education mastera i poseduje fakultetsku diplomu iz oblasti biznisa i menadžmenta.

Una Senić je instruktorka pole dancea i suvlasnica Poledance fitness kluba Beograd, a nekada je radila i u medijima. Prvo medijsko iskustvo stekla je na Radiju 202, gde je kao devetogodišnjakinja bila angažovana u emisiji ”Klincijada 202”. Kasnije, s radija prelazi na televiziju i radi za velike licencne formate, poput ”X Factora” i ”Talent Showa”.
Tokom desetogodišnjeg angažmana u Hronikama EXIT festivala na RTS-u, uspela je da upadne u rupu i ugane nogu, zaljubi se i postane majka, ali i da intervjuiše najveće muzičke zvezde, kao što su Beastie Boys, Suicidal Tendencies, Prodigy, Julliette & The Licks, Moby, Him… Bila je prezenter hronika Eurosonga održanog u Beogradu 2008, reporter prvog domaćeg ”Survivora” u Panami, a pre svega toga i voditelj muzičke emisije ”Dodatno ubrzanje” na 3K. Svoj talenat za pisanje pokazala je kao koautor knjige ”Balkan Tango With New Idea Woman” Dragana Sakana, ali i pišući kolumne za sajt Mondo.rs. Još kao tinejdžerka osnovala je provokativnu, prvu žensku domaću hiphop grupu ”Bitcharke na travi”. Bila je autor i voditelj emisije ”Zini da ti kažem” na radiju B92, ali i ”Dnevnog bitcharskog programa bez cenzure” na SKC radiju. Una pušta muziku u mnogim klubovima, a odnedavno je možete slušati i na PLAY radiju.

Una Senić je instruktorka pole dancea i suvlasnica Poledance fitness kluba Beograd, a nekada je radila i u medijima. Prvo medijsko iskustvo stekla je na Radiju 202, gde je kao devetogodišnjakinja bila angažovana u emisiji ”Klincijada 202”. Kasnije, s radija prelazi na televiziju i radi za velike licencne formate, poput ”X Factora” i ”Talent Showa”.
Tokom desetogodišnjeg angažmana u Hronikama EXIT festivala na RTS-u, uspela je da upadne u rupu i ugane nogu, zaljubi se i postane majka, ali i da intervjuiše najveće muzičke zvezde, kao što su Beastie Boys, Suicidal Tendencies, Prodigy, Julliette & The Licks, Moby, Him… Bila je prezenter hronika Eurosonga održanog u Beogradu 2008, reporter prvog domaćeg ”Survivora” u Panami, a pre svega toga i voditelj muzičke emisije ”Dodatno ubrzanje” na 3K. Svoj talenat za pisanje pokazala je kao koautor knjige ”Balkan Tango With New Idea Woman” Dragana Sakana, ali i pišući kolumne za sajt Mondo.rs. Još kao tinejdžerka osnovala je provokativnu, prvu žensku domaću hiphop grupu ”Bitcharke na travi”. Bila je autor i voditelj emisije ”Zini da ti kažem” na radiju B92, ali i ”Dnevnog bitcharskog programa bez cenzure” na SKC radiju. Una pušta muziku u mnogim klubovima, a odnedavno je možete slušati i na PLAY radiju.

Mina Smiljanić je apsolvent novinarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Zaljubljenik je u društvene mreže. Poslednjih godina bila je zadužena za odnose s javnošću četiri regionalne konferencije o novim medijima – Blogomanija, Tvitomanija i Nova Energija. Ovog juna angažovana je kao programski direktor konferencije Blogomanija Fashion&Beauty u Mariboru. Trenutno paralelno priprema i vodi emisiju kratke forme "Extra" na Ženska TV-u. Neumorno pokušava da preklopi stare i nove medije. U toku studija, bila je dnevni urednik studentske emisije "Slušaonica 6" na radiju Studio B. Radila je u izdavačkoj kući Ringier Axel Springer kao asistent menadžera za oglašavanje u magazinima. Do sada je osmislila i realizovala desetine internet kampanja i bila je community menadžer za nekoliko vodećih brendova. U slobodno vreme je ambasador festivala. Na internetu je znaju kao Minu Fu.

Jelica Greganović je spisateljica i novinarka, rođena 1964. godine u Kragujevcu. Jedan je od osnivača Radija B92 i njegova prva informativna urednica. Radila je u nizu srpskih medija (Studio B, Vreme, NiN, Bazar, Ekonomist, Elle, Bankar...), trenutno je kolumnista lista Bazar, piše za Politikin Zabavnik i voditeljka je jutarnjeg programa Osmeh za svaki dan na Radiju Laguna. Jedan je od najčitanijih blogera u Srbiji. Do sada je objavila šest zbirki humorističkih priča (Priči nikad kraja, Samo da ti kažem, Od reči do reči, Ispod sedmog neba, Ljubav i druge sitnice i Osmeh za svaki dan). Poslednja knjiga koju je objavila njena je prva knjiga za decu - Mravac Mrav.

Mani Gatovac rođena je u Splitu 1939. godine. Završila je Klasičnu gimnaziju, a potom diplomirala komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Prve pozorišne osvrte , "Studentski list" i "Polet", štampa 1960, a dve godine kasnije zapošljava se na Radio Zagrebu, gde objavljuje tekstove u emisijama o pozorištu. Sve do 1971. uređuje emisije na Radio Zagrebu, vodi rubriku Pozorište na televiziji u emisiji "Film, teatar i..." i objavljuje kritike u nedeljniku "Telegram" i "Hrvatskom tjedniku". Od 1972. do 1980. zabranjen joj je rad u visokotiražnim novinama i medijima, ali kasnije objavljuje pozorišne eseje u časopisima "Prolog", "Scena" i italijanskom magazinu "Sipario" i 1982. postaje članica uredništva "Prologa". Knjigu teatroloških eseja "TAKO PROLAZI GLORIJA" objavljuje 1984, a dve godine kasnije i "DUBROVAČKE MIŠOLOVKE". Od 1990. do 1991. radi kao selektorka Sterijinog pozorja, Festivala jugoslavenske drame, nakon čega daje ostavku. Iste godine radi i kao urednica u Umetničkom programu Radio Zagreba, i uređuje i piše za emisije dramskog i dokumentarnog programa. Ubrzo postaje glavna urednica časopisa "Novi prolog", kasnije "PROLOG", koji 1992. postaje član Europske unije kazališnih časopisa. Iste godine piše TV scenario za kratki film o Dubrovačkim letnjim igrama. Do 1998. radi kao upravnica Teatra & TD, koji odlazi na brojna gostovanja i međunarodne festivale, i osvaja nagrade u zemlji i inostranstvu. Naredne godine, postaje pozorišna selektorka BIENALLE mladih u Torinu. Međunarodni festival "RIJEČKE LJETNE NOĆI" pokrenula je 2004. godine. Tokom pozorišnog rada promovisala je i pripremila za scenu dela hrvatskih klasika i nepoznatih, mladih hrvatskih pisaca. U perodu od 2009. do 2015. objavljuje romansirane autobiografije, kao i prvi roman "Snebivaš me". Dobitnica je brojnih nagrada u zemlji i inostranstvu, a odlikovana Redom Danice Hrvatske s likom Marka Marulića.

Duška Jovanić
Jedna je od najpoznatijih i najprovokativnijih novinarki eks-Jugoslavije. Karijeru je započela u "Bazaru" da bi devedesetih, prešavši u tad čuveni politički dvonedeljnik "Duga", postala nemilosrdni kritičar društva, sistema i režima – iz ženskog ugla. Njena kolumna "Žensko pitanje" bila je srpski adut u medijskom ratu s najduhovitijom Hrvaticom – Tanjom Torbarinom, u onim turbulentnim godinama pred raspad Jugoslavije. Tada je, prvenstveno zbog dobrog štosa, izabrana i za predsednicu famoznog AFŽ-a, s ciljem da tu socrealističku funkciju što pre ukine. U isto vreme, intervjui s junacima najspektakularnijih planetarnih biografija – đavolji advokat Žak Veržes; bivši ministri spoljnih poslova Italije i Austrije Đani de Mikelis i Alojz Mok; filsmka legenda Federiko Felini; vlasnik "Fijata" Đani Anjeli; futurolog Frensis Fukujama; pisci Umberto Eko i Sidni Šeldon; veliki majstor masonske lože P2 Liko Đeli; šampion Formule 1 Dejmon Hil; književnica Karmen Ljera Moravija; džet-set aktivistkinja Bjanka Džeger; najslavniji skakač s motkom Sergej Bupka; rodonačelnik SF Artur Klark; predsednica Sirimavo Bandaranaike; politička udovica Mimi Papandreu; supermodeli Kerol Alt i Iman; manekenska zvezda Andrej Pejić i mnogi drugi – izazivali su veliku pažnju javnosti. Bila je glavna urednica brojnih magazina ("M magazin", "Gloria", "Playboy", "Fame") i gost-urednik fashionart magazina "Faar", posvećenog Titu kao pop-ikoni. Autorka je dokumentarne serije "Ko vlada svetom", prikazivane na Trećem kanalu RTS-a, a bila je i učesnik i konsultant mnogih dokumentarnih emisija o kulturi i popularnoj kulturi bivše Jugoslavije. Dosad je objavila dve knjige – "Ženski viteški roman" (politički triler sa stvarnim likovima i događajima) i "Gola elita" (erotsko-socijalni vodič kroz tranzicionu Srbiju). Zahvaljujući stipendiji italijanske vlade, master studije novinarstva pohađala je u Urbinu (Italija), a za vreme studijskog boravka u Njujorku i Vašingtonu bila je na praksi u kultnom svetskom magazinu "Vanity Fair". Danas propusnicu za ulazak u hram novog žurnalizma Conde Nast čuva u kutiji za nakit. O ulozi žena u društvu govorila je u intervjuima za italijanski časopis "Аmica" i francuski "Elle". U njene internacionalne reference spadaju i učešće na Playboy konferenciji na Malti, kao i performans u okviru Škole kreativnog mišljenja "New Moment Ideas Campus" u Piranu (Slovenija), gde je bila predavač i moderator. U poslednje vreme, kao food writer, okupirana je mirisima i ukusima bivše zajedničke države, a sprema serijal o fatalnim Srpkinjama koje su osvojile svet (u prvoj epizodi reč je o Ljubici Otašević). O tome, ali i o drugim fenomenima, piše za "Playboy" i "Elle".

Iza Marine Kosanović Stefanović je bezmalo tri decenije profesionalnog života u novinarstvu. Tokom tog perioda, do detalja je upoznala kako editorial, tako i business stranu “poslednje avanture duha”, kako je žurnalistiku svojevremeno definisao njen profesor novinarstva Sergej Lukač. Završila je Fakultet političkih nauka, a karijeru započela u izdavačkoj kući “Politika”, u časopisu “Bazar” gde je radila dugi niz godina kao novinar i urednik. Tekstove je objavljivala i u “Studentu”, dnevnom listu “Politika”, časopisima “Ana”, “Pop Rock”, “Rock”, “E magazin”, FAAR… Preko deset godina bila je izvršni orgnaizator “Lica godine”, nacionalnog finala takmičenja “The Look of The Year”. Autorka je imena i koncepta najstarije modne nagrade BAZART, koja se i danas dodeljuje na “Belgrade Fashion Weeku”. Autorka je knjige “Naš takozvani život: Fenomeni devedesetih”, koja predstavlja svojevrsno svedočanstvo o pomerenoj stvarnosti koju je srpsko društvo živelo tokom poslednje decenije 20. veka. Godine 2004. učestvuje u pokretanju nove izdavačke kuće koju je na srpskom tržištu startovala finsko-holandska medijska kompanija “Sanoma”, sa ciljem da u Srbiji lansira svetski poznate licencne magazine. Prvi naslov koji je “Sanoma” lansirala bio je ELLE, najprodavanij modni magazin na svetu, a Marina Kosanović Stefanović - prva glavna i odgovorna urednica srpskog ELLE-a. Četiri godine kasnije iz editorial voda prešla je na business stranu: u izdavačkoj kući “Adria Media Serbia” radila je kao direktor izdanja časopisa ELLE, ELLE Dekor, “Sensa”, “Gala Style”, “National Geographic”, “Lisa”, “Mama”, “Moj stan”... Profesionalno se usavršavala u Londonu, gde je završila MBMC na prestižnom FIPP-u. Radi kao freelance media expert. Uz neosporno uvažavanje digitala, i dalje veruje u magazine. Poslednjih meseci posebno je angažovana na pokretanju i pozicioniranju „Ženske TV“, prvog ženskog kablovskog lifestyle kanala. Majka je dva sina, praktikuje power based hatha yogu.