Kako nastaje savršena tašna: Intervju sa dizajnerkom Dunjom Mihalački + DUM tašna na poklon!
Šta jedan aksesoar čini predmetom želje? Šta ga svrstava u grupu onih koje ugledate u izlogu i ne možete da prestanete da razmišljate o njemu? Jednostavan, elegantan, a opet dopunjen detaljem koji ga čini drugačijim i vi na prvi pogled znate da ga nećete viđati na ramenu svake druge prolaznice na ulici, da će baš on vaš stil učiniti jedinstvenim i privući mnogobrojne zadivljene poglede.
Upravo o takvim tašnama, onima koje se vole i pamte, razgovarali smo sa dizajnerkom i preduzetnicom Dunjom Mihalački. A, Dunja vam je pripremila i poklon! U nastavku teksta proverite kako možete da osvojite pismo tašnu s akvarel-printom.
A kako Dunjine tašne nastaju?
Kako i kada ste se zainteresovali za modu i kako je nastao brend DUM?
Odmalena sam znala da ću se baviti neki vidom stvaralaštva. Završila sam srednju umetničku školu i moje interesovanje se kretalo u pravcu dizajna, bilo da je to tekstilni dizajn, grafički dizajn, uređivanje enterijera, čime sam se i bavila neko vreme, a zatim sam završila i dizajn za tekstil i odeću. Moj brend je nastao krajem 2011. godine, kada sam prvi put predstavila pismo-tašne na izložbi „Moda za poneti“ u Kulturnom centru Beograda. Kolekcija se sastojala od šest različitih printova pismo-tašni. Reakcije su bile divne, a dalje je sve išlo, mogla bih da kažem, prirodnim putem. Kako sam se ja usavršavala i razvijala, tako sam vremenom i svoj proizvod dovela do ovoga što je danas.
Kako ste odlučili da dizajnirate tašne? Zašto vam baš taj modni aksesoar podiže adrenalin i inspiriše vas na kreaciju?
Do toga je došlo sasvim spontano. Prijatelji su me pozvali da s njima učestvujem na grupnoj izložbi i za tu priliku sam odlučila da napravim pismo-tašne. Iako sam se u to vreme bavila nekim drugim stvarima, veoma sam se radovala novom izazovu. Tašne su bile svedene forme, a print mi je poslužio da izrazim svoju emociju i misli. Vodila sam se idejom da moje kreacije budu svedene, a opet upečatljive, da mogu da menjam print, te da na taj način izrazim sebe. Značajnu ulogu odigrala je i moja ljubav prema dizajnu, oblikovanju tekstila. Uspela sam zahvaljujući ljudima koji su me podržavali i tada, i sada.
Kako nastaju printovi?
Stvaranje printa ponekad može da bude veoma složeno. Štaviše, najteže mi je da napravim printove koji kao krajnji proizvod izgledaju najjednostavnije.
Proces počinje od crtanja ili slikanja. Nekad je to crtež, akvarel, nekad kolaž… To zavisi od kolekcije do kolekcije, kao i od faze u kojoj se nalazim. Kako sam vremenom sazrevala, print se pročistio u odnosu na onaj početni, kada sam se često opredeljivala za kolaž. Dakle, prvo se ideja stavlja na papir, skicira se. Sledeći postupak je da se motiv obrađuje u fotošopu, kako bi mogla da se uradi priprema za štampu. Nakon toga materijal se štampa, pa se laserom seče forma koju sam zamislila i za koju sam zadala mere. Nakon toga iskrojeni materijali odlaze u radionicu, gde se spajaju i dodaju im se delovi koji nisu od vinila. Dakle, proces je prilično složen i sastoji se od više faza rada. Iako ljudima kada vide gotov proizvod može da deluje jednostavno, u njegovu proizvodnju uložen je veliki trud. Dugo sam se usavršavala da bih napravila ovakav model tašni, da budem zadovoljna i tehničkom stranom. Ideje su neiscrpne, ali suština je da ih realizujemo. Imati ideju koju ne realizujemo, isto je kao i nemati je.
Na vašim tašnama javlja se motiv ždrala i vuka. Kakva je simbolika?
Inspirisana sam svime onim što mi se dešava, ali i onim što me okružuje. Najviše volim životinje i prirodu – to je za mene neiscrpan izvor inspiracije.Na primer, moj prijatelj je za kolekciju koja je bila u pripremi nacrtao pticu. Kolekcija je trebalo da se štampa kada se vratim sa putovanja u Amsterdam. Tamo sam, sa prijateljicom, vozila bicikl i u jednom trenutku nam se ptica, identična onoj sa naše slike, pojavila na putu. Fotografisala sam je (fotka se može videti na Dunjinom instagram profilu – prim.red.) – to je za mene bio neverovatan znak! Kada nešto radim, ne ubrzavam sebe. Da bi kreacija bila dobra, neophodno je u potpunosti joj se posvetiti.Osnovno je da bez rezerve osetim da se meni, kao autoru, proizvod dopada. Pokušavam da kroz svoj rad sebe ogolim, da izrazim svoje misli i emocije. Ne podilazim ukusu publike.
Kako biste definisali svoj stil?
Što se tiče forme, moje tašne su od početka bile jednostavne i svedene, ali ih vremenom tehnički usavršavam. Vodim se motom da uvek može bolje. Kada je print u pitanju, tu se poigravam. Tražim balans između toga da forma bude jednostavna, a da kroz print izrazim ono što osećam. Uvek težim tome da rezultat bude kreacija kakvu bih sama ponela. Print je u poslednjoj kolekciji pročišćeniji, a materijali i tehnika izrade su od početka, od prve izložbe, ostali isti, zato što ih je modna publika veoma lepo prihvatila. Veoma sam srećna što su me žene u Srbiji podržale kroz kupovinu mojih proizvoda jer bez njih ne bih mogla dalje da se razvijam.
Izlagali ste i u inostranstvu. Kakve su tamo bile reakcije?
Kada je proizvod dobar, ljudi ga prepoznaju. Mada, moram da primetim da naši dizajneri često greše razmišljajući u stilu: „Da ovo radim u inostranstvu, mnogo bih lakše prodao svoje kreacije„, ali u realnosti nije tako. Tamo je konkurencija mnogo veća, ali je iskustvo nezamenljivo. Zaista treba imati mnogo samopouzdanja i vere u svoj proizvod, treba i uložiti u njegovo usavršavanje i prezentaciju, ali bih ipak svima preporučila da prikupe hrabrost i konkurišu – da se bore za sebe.
Kakva je, po vama, modna scena u Srbiji?
Treba nam još malo hrabrosti u eksperimentisanju.Dosta posmatramo šta rade drugi, a čini mi se da nam to u određenoj meri uništava maštu. I sama pratim novitete, informišem se, čitam, ali najbolje stvaram kada otputujem negde gde sam u skladu sa samom sobom, u tišini i miru, da bih mogla da izrazim ono što istinski volim i osećam, a ne pod uticajem onoga što sam videla, što se trenutno radi, što možemo i nesvesno da primenimo.
Šta je to novo što pripremate za jesenju sezonu?
U pitanju je novi model ruksaka, izrađen od kože ili velura, koji radim po porudžbini. Forma i dizajn uvek su isti, a sa kupcima se konsultujem oko boja. Model je veoma jednostavan i praktičan, a detalji, poput nožica, čine ga drugačijim.
Koji je vaš omiljeni model? Možete li da ga izaberete među svima koje ste do sada dizajnirali?
Uvek postoji model koji „iskoči“ u odnosu na druge, mada ponekad to nisu oni koji se meni lično naviše dopadaju. Međutim, kod dva poslednja modela –“Četka” i “Akvarel” – pokazalo se da se ukus publike sasvim poklopio s mojim, iako sam se plašila da li će pročišćeniji dizajn, kao novitet, naići na prihvatanje. To me veoma raduje jer su ti modeli za mene veoma lični – oslikavaju emocije s kojima sam ih stvarala.
Kako vidite budućnost brenda DUM?
Volela bih da proširim tržište i na inostranstvo. U Amsterdamu sam već tri godine, ali tražim i druga prodajna mesta. Takođe, usredsredila bih se i na onlajn prodaju, jer to vidim kao budućnost.
Gde vaše tašne mogu da se kupe?
Onlajn na sajtovima gromikakao.com i supermarket-online.rs. Prodajna mesta su u Beogradu „Supermarket Concept Store“ , a u Novom Sadu moja radionica (Šekspirovaj 24) i „Unikatni kutak“ (Trg Mladenaca 6).
+++ DARIVANJE!
Dunja je za jednu od vas pripremila poklon. U pitanju je pismo-tašna s akvarel-printom – jedan od Dunjinih omiljenih modela. Šta treba da uradite da biste konkurisali u ovoj akciji darivanja? U komentarima napišite odgovor na pitanje “Šta je to što jednu tašnu čini savršenom?”, a redakcija će odabrati najzanimljiviji odgovor i njegovoj autorki poslati tašnu na kućnu adresu.