#dolcevita lekcije iz Torina: 3 načina da uživate u životu kao Italijanke, powered by Fiat 500L

Nedavno sam, zahvaljujući Fiatu, provela nezaboravna 24 h u Torinu, elegantnom, baroknom gradu na severu Italije, iz kojeg se pruža spektakularan pogled na strme i divlje obronke Alpa, koje vas čekaju na horizontu, kao obećanje… uzbudljive avanture.

Cilj putovanja: test vožnja novog Fiata 500L i “city tour”.

Piše: Jasmina Ubiparip

Naša dobro raspoložena ženska ekipa – u čijem su sastavu bile četiri novinarke i jedna PR-ka – sletela je na torinski aerodrom kasno poslepodne. Iz Beograda do Torina ne postoji direktni let, pa su vezani letovi jedna od dve mogućnosti. (Drugu mogućnost iskoristile smo u povratku – prevezle smo se kombijem do Malpense, milanskog aerodroma, odakle smo imale rezervisan let za Beograd.)

Posle dva kraća leta nismo bile umorne, ali smo zato bile i te kako gladne, pa je pao dogovor da, odmah posle smeštaja u hotel, odemo na večeru. Uostalom zar nisu ljubav, hrana i dizajn tri prve asocijacije na Italiju? Ne nužno tim redosledom 🙂

Ubrzo smo se našle u obližnjem Eataly – jednom od objekata “najvećeg italijanskog lanca pijaca”, kako ih opisuje Wikipedia, međutim, ovaj koncept zahteva dodatno objašnjenje. Odmah zaboravite sliku pijace, onako kako ste je zamislili na osnovu dosadašnjih iskustava. Umesto toga, vizuelizujte ogroman prostor, robnu kuću u kojoj su poređani odabrani, domaći italijanski proizvodi, iz svih grana prehrambene idustrije. Tu su posebna odeljenja za testenine svih oblika, boja i ukusa, zatim departmani za vino, pa za sireve, slatkiše, voće i povrće, suhomesnate proizvode, zimnice, ulja, začine, čajeve, ali i knjige posvećene ishrani, posuđe, prirodnu kozmetiku… Uh, bukvalno ne znate odakle da započnete razgledanje! A ono što ovaj koncept čini sasvim posebnim jesu tematski restorančići u kojima možete probati svu tu hranu, znalački pripremljenu, naravno. Nije lako odlučiti se između restorana specijalizovanog za ribu ili onog za meso, između veganskog bistroa ili picerije… A tu je i “gelateria”, u kojoj smo probale vrhunski, savršeno kremasti sladoled, koji se proizvodi na istoj farmi na kojoj se uzgajaju krave čije se mleko koristi za izradu ove poslastice. Eco i homemade principi u Italiji nisu samo prolazni trend, već način života.

Upravo tu, u Eataly, naučila sam prvu #dolcevita lekciju:

#1 Eat better, live better. Tačnije: Mangi bene, vivi meglio!

Zapravo, samo sam pozajmila slogan kompanije Eataly, ali u njemu se kriju dve velike istine. Prva je očigledna: ako se kvalitenije hranimo, bićemo zdraviji. A druga je suptilnija, i podjednako važna: kada pažljivo biramo ono što jedemo i istinski uživamo u hrani, to nas čini zadovoljnijim na psihološkom nivou. Još ukoliko obrok delimo sa dobrim društvom i u dobrom raspoloženju…

Sledećeg jutra probudilo me je sunce koje je zablistalo kroz visoke prozore hotela, na koje nisam navukla zavese. Alpi su se prelivali u modrim nijansama, sa vrhovima okupanim zlatnom svetlošću. Nakon provale oblaka koja nas je prethodne noći ispratila na spavanje, ovaj prizor me je naterao da skočim iz kreveta.

Torino, stižemo!

Ali, pre toga nas je čekala odluka: koju verziju Fiata 500L izabrati? Na raspolaganju su bili novi Fiat 500L – osnovni model u beloj boji; zatim smeđi Fiat 500L Cross – prilagođen različitim terenima i vožnji kroz prirodu; i na kraju, tamnoplavi Fiat 500L Wagon – produženi model. Meni je dopao upravo ovaj poslednji, a njega sam i priželjkivala. I to ne samo zbog boje Bellagio blue 😉 (Priznajem, o automobilima ne znam mnogo a procenjujem ih na osnovu izgleda, i to počevši od boje, sa “lep mi je / nije mi lep”.) S obzirom na to imam dvoje dece, i inače vozim produženi model automobila i volim komfor koji on pruža – mogućnost da u njega ubacim sve što mi dan donese, od školskih torbi, kesa iz kupovine, opreme za fitnes, gomile magazina pa do štikli ili kaputa za brzinsku promenu autfita za neki večernji događaj. A novi Fiat 500L ima zaista veliki prostor za prtljag, proizvođač kaže, najveći u klasi (da budem precizna, zapremina mu je 638 l). I dodatni benefit – rezervni par sedišta koja mogu da se postave u prtljažni prostor te da se u Wagonu, sasvim komforno, vozi sedmoro ljudi. Wow!

A kako izgleda novi Fiat 500L? Pored boje (baš mi se dopala ta tamnoplava nijansa) :), prvo što sam zapazila bilo je simpatično, iznenađeno “lice” Fiata 500 L, ili kako to dizajneri nazivaju “oh my god” efekat na prednjoj maski, a odmah zatim i hromirane detalje, koji izgled ovog automobila čine elegantnim i vanvremenskim.

A kada uđete u njega, prvo što ćete zapaziti biće da je mnogo veći nego što ste očekivali od vozila koje ima reputaciju “malog automobila”. A onda će vas preplaviti i svi ostali detalji kojima “podižem palčeve” – od volana sa mnoštvom dugmića, preko velikog displeja zahvaljujući kojem se povezujete sa svojim pametnim telefonom, različitim aplikacijama, navigacijom ili zadnjom kamerom koja obezbeđuje lako i bezbedno parkiranje, pa do panoramskog pokretnog krova. Sve je dizajnirano tako da obezbedi funkcionalnost i komfor, ali i da prija čulu vida. “O da, čuveni italijanski dizajn!”, razmišljam. A onda mi pada na pamet činjenica da su ovi automobili zapravo doputovali iz srca Šumadije, gde su napravljeni, i setim se zvaničnog heštega:

#proudlymadeinserbia

Dakle, drugu lekciju na temu kako uživati u životu poput Italijanke dobila sam upravo od šarmantnog “Šumadinca”:

#2 “Dizajnirajte” svoj život tako da vam bude ne samo funkcionalan već i ispunjen onim sitnim detaljima koji ga mogu učiniti tako lepim.

Put nas vodi sa brežuljaka na desnoj obali reke Po, do centra grada, gde se parkiramo i krećemo u šetnju. Barokna i rokoko arhitektura koja ostavlja bez daha, prostrani trgovi, široke ulice, do savršenstva uređeni izlozi (tipično italijanski), ulični svirači, poneko dobačeno “come stai?” i “ciao” koje hvatamo u prolazu… Grad pulsira životom, a u njemu nema one turističke gužve koja zna da bude tako iritirajuća. Ono što već deluje kao savršenstvo upotpunjujemo poslednjim detaljem: poručujemo kapućino i sedimo u kafeteriji na suncem okupanoj Piazza Vittorio Veneto. Za stolom do našeg primećujem par koji uživa u kafi i, tako očigledno, jedno u drugome. Ne mogu da odvoje poglede. Ona je spustila desnu ruku na sto, on ju je nežno preklopio svojom šakom. Ona nešto brzo priča, nasmejana, i živo gestikulira levom rukom. On je prekida poljupcima. Ona se smeje. Srećni su… I znate šta, oboje su u zrelim godinama, sasvim sigurno su prevalili trideset i neku, i nose burme. Zamišljam da su u braku već dugo, ali su i dalje romantični kao prvog dana. A kada dođe “njihovih pet minuta” – ono vreme samo za njih dvoje, uz kafu na jesenjem suncu, ne pričaju o računima, vrtiću i problemima na poslu, već se prepuštaju osećanjima i dozvoljavaju da sve ostalo oko njih izbledi…

Doživljavam ovu scenu, kao poslednju, i najvažniju, lekciju s ovog putovanja:

#3 Verujte u ljubav, dopustite da vas osećanja nose i velikodušno ih poklanjajte.

Stižemo na Malpensu, žurimo na avion koji će nas vratiti kući. Još samo pečat i rastajemo se sa Italijom. Predajem pasoš i mislim u sebi: “Arrivederci”. Pogledam u policajca koji mi vraća dokument. I namiguje! Tako tipično italijanski! Smejem se i kažem naglas: “Arrivederci, Italia”!

Više detalja o novom Fiat 500L potražite na fiatsrbija.rs

Torino, stižemo!

Mimimalistički! Samo najnužnija kozmetika završila je u neseseru

Iznad Italije!

Članak se nastavlja posle reklama

Elegantni NH Lingotto hotel

https://www.instagram.com/p/BTrXeVIAMuu/?taken-by=eatalygram

Neko je spomenuo sladoled?

Pogled na plavo nebo i Alpe u daljini bilo je prvo što sam ugledala tog jutra, pred polazak na turu po Torinu Fiatom 500L

Šarmantni Fiat500L u nijansi Bellagio Blue

Članak se nastavlja posle reklama

Podesi GPS i kreni!

Evo kuda smo vozile: 9 km gradske vožnje i 6 km brdskog puta

Kakav pogled!

Baš sam se trudila da prikupim materijal i prenesem vam što više detalja o svemu što sam videla tokom ovog putovanja. Ne verujete? 🙂

Idemo dalje…

Članak se nastavlja posle reklama

Prelazimo most i ulazimo u Piazza Vittorio Veneto

Ručali smo u „Porto di Savona“ i sada se unapred izvinjavam što ću vas bombardovati fotkama hrane. Ali, razumećete zašto…

Cvetovi tikvice punjeni rikota sirom

I ponovo sir… I njoki, i belo vino

I najbolje za kraj: arhitektura. Barokna lepotica: Chiesa di Santa Cristina

U Italiji, „mole“ ne označava još jedan bezlični tržni centar, već građevinu monumentalnih dimenzija, poput 167,5 m visokog Mole Antonelliana u kojem je smešten „Museo Nazionale del Cinema“