Putopis iz Egipta: Put u kolevku civilizacije

Egipat je zemlja sa tradicijom, zemlja koja se smatra kolevkom civilizacije, ali malo je zaustaviti se samo na tome. To je kolevka mira, sreće i izazova, mesto gde sve izgleda moguće.

Decembar je, a zimovanje u Egiptu izgleda kao savršen beg od hladnog Beograda. Kažem zimovanje čisto zbog brojki na kalendaru, ali na savršenijem letovanju nisam bila.

Biću iskrena, nikada nisam imala želju da posetim Egipat, delovalo mi je kao mesto koje je previše na tacni i kao mnogo izdegustirana destinacija, potpuno u znaku kamile i piramide, a međutim ono je mnogo, mnogo više od toga. Kamile su veoma pitome životinje sa kojima smo se družili već prvog dana na plaži. Bilo je zaista nesvakidašnje da, dok prvu jutarnju kafu ispijaš na ležaljci, ti priđe čovek držeći kamilu uz sebe, a ona ti onjuši stopala i poziva te da je pomaziš. Potom su tu priče o svetoj životinji mački, a onda i plivanje uz nedresirane delfine na sred Crvenog mora. Egipat je ustvari jedan otvoren zoološki vrt i destinacija prepuna adrenalinskih izazova. Snorking sa delfinima je jedan od tih, a potom i ronjenje kraj predivnih grebenova i uz, do sada neviđeno, lepe ribice. Poznate lokacije za ronjenje u Egiptu su Ras Mohammed, Elphinstone, The Brothers and Rocky Island. Meni je ovo bio prvi put da ronim i već u toku prvog zarona osetila sam se kao da to radim po sto peti put.

Kao što već rekoh, ovaj sport nikada nisam probala i moje kompletno iskustvo možete pročitati OVDE, a iskusni na ovom putu su rekli da je cena od 30 eura veoma pristupačna za ovaj vid dnevne rekreacije na letovanju. Mi smo bili smešteni u Hurgadi, u hotelu Sentido Palm Royale, gde je sve bilo veoma pristupačno i samo mesto je veoma jeftino, a uz cenkanje prilikom kupovine možete proći povoljnije nego što biste mogli da očekujete. Ovde sam zaista ispekla zanat za cenkanje, ali mi je u prodavnici parfema to bilo i bespotrebno jer ljudi umeju da ti približe svoj proizvod i održali su nam kompletnu prezentaciju o parfemima. Oni sve originalne parfeme drže u bočicama i parfem je uljaniji od onog koje u parfimerijama uzimamo u bočici sa prskalicom. Prodavac je potopio jednu kapljicu parfema u punu čašu vode, i u narednom trenutku ta kapljica individualno prolazi kroz vodu i tek se na dnu rastapa. Nakon mućkanja iste, tečnost u čaši se oseća na veoma jak miris i kao da nije razblaženo niti malo, što nam je dalo poverenje da će miris ovih parfema zaista ostati na nama duže od 24 časa.

To je takav narod, ume da te uveseli, ume da ti proda, ume da ti objasni smisao života u jednom pogledu. Oni su srećni i rade iz sreće. Iznenadila nas je, a i rastužila činjenica da se prosečna mesečna plata po čoveku zaposlenom u hotelu kreće od 30 do 50 eura, a ljubaznije osoblje nećete sresti ni na jednoj destinaciji. Još jedan šok je bila mogućnost kupanja u moru u decembru, jer smo pre puta nakon pročitanih komentara na forumima, zaključili da je u ovo doba temperatura vode pogodna samo za ljude koji dolaze iz Rusije i zemlje Skandinavskog poluostrva.

Najveći kontrast veka u kome živimo jesu meštani beduinskog sela. Pustinja Sahara u sebi čuva sedamdeset sela, od kojih samo petnaest rado ugosti turiste, a u šest je uveden protok satelitske televizije. Svako selo ima svog gazdu koji ima kola i jedini sme da napusti selo i ode po namirnice. Uglavnom se hrane svim dobrima kamile, pticama i namirnicama koje mogu sami da naprave. Žene u sred pustinje na veoma visokoj temperaturi, pored vatre peku palačinke bez mleka na vatri koja je zapaljena od osušene kamilje balege, a kažu da je kamilino mleko vrlo lekovito i dobro za čišćenje organizma. Meštani sela žive do 110-120 godina i uz ovu informaciju shvatamo koliko nas farmaceutska industrija u neku ruku i ograničava. Svaki stanovnik beduinskog sela koji se usudi da napusti isto i ode u Hurgadu, nije dobrodošao nazad. U ovom selu pričaju beduinskim jezikom koji je potpuno drugačiji od arapskog. Veoma me je iznenadilo da meštani sela nose jakne i džempere i upitala sam ih kako im nije toplo, a odgovor jednog starijeg čoveka u prolazu je bio “Biće je već hladno…“. Način na koji je birana lokacija za podizanje sela jeste testiranje opstanka kamile na toj površini, ukoliko ona preživi duže od petnaest dana, znači da je prisutan izvor vode. U ovom selu su deca kao odrasli ljudi, upravljaju kamilom sa svega četiri godine bez straha i vrlo vešto, a brži su i okretniji od većine dece koju sam imala prilike da upoznam.

Vožnja kvadom po pustinjskim dinama je još jedan adrenalinski izazov i zaosta posebno iskustvo, kojem morate pristuiti vrlo opremljeni, glave obavijene maramom, naočarima koje iznajmljujete na licu mesta i uz kacigu koju dobijate sedanjem na kvad.

Ova vožnja kroz pustinju vam pruža neverovatan pogled na peščane staze kojima ne vidite kraj. Nakon toga smo se vozili kolima, čiji volan je ravan pokretljivosti volana Jugo i zaista vam posle ovog dana teretana ni ne treba. Eventualno sauna i spa da relaksirate i složite misli, a i iščistite kožu.

Kuhinja u Egiptu je vrlo raznovrsna, sa mnogo začina. Kada poručujete limunadu, naglasite da želite svežu jer ćete u suprotnom dobiti Sprite ili Seven Up sa komadićem limuna ili limete, a sveže ceđena limunada je mlečnog ukusa i dosta se razlikuje od naše. Voda iz česme tamo nije preporučljiva za piće i zaista je neophodno da svakodnevno pijete probiotik.

Lokalna prodavnica sa začinima

Sam centar Hurgade je veoma haotičan. Ulice su bučne, vozači nervozni a na svakom ćošku će neko probati nešto da ti proda. Niko nije nasilan niti previše nametljiv, ali daće sve od sebe da ukoliko uđete u njihovu radnju vi izađete sa kesom.

Egipat vam daje koliko ste spremni da zagrlite, zemlja za svačiji ukus i svačije potrebe.

Pročitajte i… Putopis iz Sicilije: Zemlja vrele krvi

Pročitajte i…#dolcevita lekcije iz Torina: 3 načina da uživate u životu kao Italijanke, powered by Fiat 500L

Autor: Ivana Ilijin

Foto: privatna arhiva