7 koraka do ZDRAVOG SRCA

Naša zemlja zauzima neslavno treće mesto u svetu, a drugo u Evropi po bolestima srca i krvnih sudova koje su, 2007. godine, u Srbiji uzrokovale više od polovine svih smrtnih ishoda (56%), a tokom iste godine registrovano je 21.821 novobolelih. 

Kao odgovor na sve veći rizik od ove globalne bolesti, Ministarstvo zdravlja predstavilo je Nacionalni program prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti do 2020. godine što će svakako doprineti zdravlju nacije, ali zašto čekati?

1. Nepravilna ishrana i gojaznost
Svaka druga osoba u našoj zemlji je preterano gojazna što pored rizika od srčanih obolenja dovodi i do dijabetesa. Zdrava ishrana u cilju smanjenja rizika od srčanih bolesti nije odbojna „bolesnička“ dijeta već je ustvari veoma ukusna! Najbolji primer je mediteranska kuhinja u kojoj se koriste riba, maslinovo ulje, sveže voće, mnogo povrća, maslinovo ulje, vino i bademi. Uvedite u svoju ishranu ove namirnice što ćešće možete i smanjite unos soli. Naravno, neizostavan je i beli luk, kao i kraljica svih slatkiša – čokolada (posebno crna – za kuvanje). Naime, čokolada sadrži polifenole, supstance koje poboljšavaju rad srca. Oni blokiraju pretvaranje dobrog u loš holesterol koji oštećuje arterije, a ujedno štite i od slobodnih radikala koji su odgovorni za prerano starenje organizma.

2. Pušenje
Prestanak pušenja smanjuje rizik od obolenja od 50 do 70 odsto. Ovo se odnosi i na tzv. pasivne pušače koji silom prilika udišu vazduh zasićen nikotinom. Njih je delimično zaštitio Zakon o zabrani pušenja na radnim mestima, ali je i dalje veliki broj stanovnika, najviše dece, izložen duvanskom dimu kod kuće. Ako se zna da supstance iz cigareta uzrokuju suženje i oštećenje krvnih sudova, hronično obolenja pluća i nastanak raznih vrsta tumora onda je pravo vreme da ugasite cigaretu – baš sada!

3. Konzumiranje alkohola
Jedino dozvoljeno piće je vino (najbolje crno) – ali u dozi od 150 ml dnevno. Ono je delotvorno u prevenciji srčanih obolenja, snižavanju holesterola i visokog pritiska zahvaljući visokom sadržaju polifenola, ali ne zaboravite – jedna čaša je lek, a dve otrov!

4. Visok krvni pritisak
Prve simptome visokog krvnog pritiska često pogrešno tumačimo i zanemarujemo jer se manifestuju kao glavobolje, kašalj, zujanje u ušima i zamaranje za koje lako nalazimo druga opravdanja. Zbog toga su redovne kontrole od izuzetnog značaja. Ukoliko su vrednosti vašeg pritiska normalne biće dovoljno da ga kontrolišete jednom godišnje. Jednom povišen pritisak može da znači da ste trenutno pod nekim stresom ali to je ujedno i signal da je vreme za češće kontrole. Ukoliko pritisak povremeno merite sami kod kuće optimalne vrednosti bi bile 120/80 sa manjim odstupanjima , u ukoliko izmerite više od 140/90 krajnje je vreme da se uozbiljite i potražite pomoć lekara.

5. Masnoće u krvi
Ukoliko smanjite nivo holesterola za 10 odsto to će da smanji rizik za 25 do 30 procenata. Preporučuje se nemasna ishrana, belo pileće ili ćureće meso i riba (bareno ili grilovano), pirinač, integralni hleb, nemasni mlečni proizvodi , sveže povrće i voće i veoma redukovana konzumacija jaja (jedno sedmično). Obroke je potrebno rasporediti u tri glavna obroka i dve užine. Od ulja (kašičica ili dve dnevno) se preporučuje ulje od semenki grožđa čije nezasićene kiseline regulišu holesterol. Ovo ulje nema specifičan miris ili ukus a i jeftinije je od maslinovog.

6. Nedovoljna fizička aktivnost
Nije neophodno posećivati fitness centre ili kupovati posebnu opremu za vežvanje kod kuće. Stara, dobra šetnja je odlična za održavanje ukupnog zdravlja, a smanjuje rizik od srčanih obolenja za odsto. Šetajte bar tri kilometra dnevno. Malo brži hod po prirodi je savršeno rešenje, ali ukoliko živite u gradu na putu do posla ili u povratku kući izađite iz autobusa stanicu pre i uživajte.

7. Stres
Najveći neprijatelj savremenog čoveka. U borbi protiv stresa najviše pomaže smeh. Naime, uz poboljšanje kvaliteta života do koga će vas dovesti prvih 6 saveta, kao šlag na tortu dodajte i 15 minuta smeha dnevno. Kad se smejemo pokrećemo ceo organizam, primamo mnogo više kiseonika i naravno, lučimo endorfin (hormon sreće). Po prestanku smejanja još 45 minuta zadržavamo pozitivna osećanja. Pomaže opuštanje uz dobru muziku ili knjigu, meditiranje, joga ali najveći neprijatelj stresa je – druženje sa dragim osobama. I zato viđajte svoje prijatelje što više, razgovarajte, šalite se, volite i budite voljeni. I tome srce služi, zar ne!

Tekst:Kristina Šolaja