Gojaznost okidač za RAK bubrega

Gojaznost je povezana sa 48 odsto većim rizikom obolevanja od uobičajenog tipa raka bubrega, pokazalo je istraživanje sprovedeno u „Memorial Sloan – Kettering Cancer Centeru“ u Americi .

U studiji je učestvovalo 1.640 dobrovoljaca. Tačnije šezdesetdvogodišnji pacijenati su pristali da se kod njih ispita povezanost viška telesne mase i problematičnih bubrega.Utvrđeno je i kako rizici obolevanja od raka bubrega rastu za četiri odsto na svaki dodatni bod indeksa telesne mase (razmera telesne mase izražene u kilogramima i kvadrata visine u metrima).

Stručnjaci napominju da su pri izračunavanju rizika u obzir uzeli i faktore poput dijabetesa, hipertenzije i pušenja. Medicinski stručni časopis BJUI objavio je i kako je povezanost gojaznosti s rakom bubrega bila naročito izražena kod muškaraca. Žeđ ukazuje na dijabetes.

Epidemija dijabetesa
Evropska asocijacija za izučavanje dijabetesa procenila je da tiha epidemija dijabetesa ozbiljno ugrožava planetu. Broj registrovanih dijabetičara stalno raste, a mnogo ljudi nije ni svesno svojih smetnji, pa se ne javljaju lekaru. Glavna odlika dijabetesa jeste povišena koncentracija šećera u krvi, što je posledica apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina.

Često su povišene i koncentracije masnoća (holesterol i trigliceridi) u krvi. Povišena koncentracija šećera u krvi je izuzetno štetna za sve organe, naročito za velike i male krvne sudove. Oštećeni krvi sudovi mogu da izazovu teška i po život opasna oboljenja (srčani i moždani udar, slepilo, otkazivanje bubrega, gangrena nogu, povišen krvni pritisak, popuštanje srca, bolovi u nogama zbog poremećaja cirkulacija i zbog oštećenja nerava, opstipacija, proliv). Dijabetes znatno povećava smrtnost – oboleli muškarci skoro tri puta češće umiru od infarkta od ostalih, žene 2,5 puta češće.

Kontrola je ključ
Neophodno je da se odredi glikemija ako se javi bilo koja od sledećih tegoba: pojačano mokrenje, pojačana žeđ, gubitak telesne težine, suvoća usta, brzo zamaranje, malaksalost, pospanost, glavobolja, smetnje s vidom, česte urinarne infekcije. Međutim, često postoji povišena glikemija, a da pri tom pacijent nema veće smetnje. Naime, pomenute tegobe prate znatnu količinu šećera u mokraći, a to je onda kada je glikemija iznad 11 mmol/l. Normalna vrednost glikemije je do 6,7 mmol/l (natašte), a tokom dana, posle obroka, nikada ne prelazi 11 mmol/l.

Izuzetno je važno da najmanje dva puta godišnje šećer u krvi kontrolišu osobe koje imaju navedene smetnje, one čiji roditelji, braća, sestre i bliži rođaci imaju dijabetes, zatim gojazni, oni koji imaju povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak i oni kojima nalazi šećera variraju. Ranim otkrivanjem i započinjanjem terapije dijabetesa – najčešće je to samo dijeta, ređe dijeta i lekovi – bitno se utiče na dalji tok bolesti, sprečavaju se akutne i hronične komplikacije.

Dijagnoza dijabetesa postavlja se kad je koncentracija šećera u krvi ujutru, natašte, u tri različita dana viša od 7,8 mmol/l. Ako je glikemija ujutru, natašte, 6,7-7,8 mmol/l treba uraditi test opterećenja glikozom. Ako je u drugom satu testa glikemija iznad 11,1 mmol/l postoji šećerna bolest. Ako je 6,7-7,8 mmol/l oštećena je podnošljivost šećera. Glikoregulacija može da se procenjuje na osnovu jutarnje glikemije, natašte, ali je to bitno lošija od procene na osnovu profila glikemije (više vrednosti tokom dana, natašte i posle obroka). Krvi se uzima pre i sat i po posle prvog obroka, u 23 časa i, ako to stanje pacijenta zahteva, u 4 časa. Nije dovoljno uzeti je samo jednom ujutru. Utvrđivanje glikoregulacije može da se uradi određivanjem glikoze i acetona u urinu. Najbolje je ako se provere tri porcije urina tokom 24 časa (doručak-ručak, ručak-večera i večera-doručak).

Pored redovnih kontrola dijabetologa, dijabetičare treba bar jednom godišnje, po potrebi i češće, da pregleda očni lekar. Ako postoje odgovarajuće smetnje, potreban je pregled kardiologa, neurologa, gastroenteorologa ili ultrazvučni pregled srca i krvnih sudova.

Izvor: Blic