Ljubav, kao neurofiziološki proces

Sa medicinske tačke gledišta, ljubav nije stvar srca, već mozga. Koji delovi mozga se pri tom aktiviraju i šta ljubav i zavisnost imaju zajedničko, objašnjava Aleksandra Kaucki-Viler sa Medicinskog fakulteta u Beču.
„Ljubav je upravo ono, što čoveka čini čovekom, tj. sposobnost da može da oseća i saoseća. Medicinska saznanja o biohemiji ljubavi postoje tek odnedavno, u to se ubraja tzv. „Brain-Mapping“ ili pravljenje mape mozga, na kojoj se određeni delovi mozga pripisuju određenim emocijama.
Posebno aktivni u mozgu su centri za nagrađivanje, koji su bogati hormonom dopaminom. Takođe su aktivni i hormoni vazopresin i oksitocin. Oksitocin se često naziva hormonom grljenja, jer se oslobađa, na primer, prilikom milovanja. Pomenuti hormon je takođe aktivan kod veze između majke i bebe. Taj hormon može da utiče i na agresivnost, što dolazi do izražaja kada se majka bori kao lavica, kada želi da zaštiti dete. Oksitocin takođe podržava zarastanje rana i snižava osećaj stresa. Prilikom posmatranja drage osobe ublažava se bol tj. suzbija se aktivnost centra za bol. Ovi rezultati istraživanja su nezavisni od kulturne pripadnosti, tvrdi Kaucki-Viler, jer ljudi u Aziji, Americi i Evropi, kod ovakvih istraživanja slično reaguju. Istraživanje se sprovodi tako što se skenira mozak čoveka ili žene, koji posmatraju sliku drage osobe.
Ljubav se često poredi sa zavisnošću ili se čak predstavlja kao takva. Sa medicinskog stanovišta je to svakako ispravno, pošto su u mozgu aktivne iste oblasti, smatra Kaucki-Viler. Gubitak ili raskid može se uporediti sa oduzimanjem, aktiviraju se centri bola, koji su suprotni od osećanja sveže zaljubljenosti. Naučnici pretpostavljaju da organizam usled ljubavi svesno izaziva jake emocije da bi obezbedio reprodukciju tj. preživljavanje čoveka.
Koja je razlika između početne zaljubljenosti i ljubavi u dugim vezama? Kada parovi dugo žive zajedno, onda se javlja majčinska ili prijateljska ljubav. Često se tvrdi da je majčinska ljubav prvobitni oblik ljubavi, koji je odgovoran za sposobnost potomaka da oseća i pruža ljubav i čak za jačanje imuniteta i savladavanje stresa.
Iako se smatra površnim, da se prilikom izbora partnera obraća pažnja na spoljašnji izgled, on itekako ima odgovarajuću ulogu. Atraktivnost odlučuje između ostalog, da li postoji privlačnost ili ne. Nesvesno se pri tom, misli se na reprodukciju i dobre gene potomaka. Takođe i miris ima važnu ulogu. U svakom slučaju za dužu vezu važni su kako seksualnost, tako i karakter i zajednička interesovanja partnera, objašnjava Kaucki-Viler.