Pet strategija koje će vam pomoći da ponovo budete srećni
Pretresajući 50 istraživanja koja su ispitivala šta to ljude čini srećnim, a šta nesrećnim, stručnjaci su zaključili da postoji bar pet univerzalnih strategija koje deluju pozitivno na svakoga.
Kako biti srećniji? Tri američka eksperta, ujedno i profesorke sa Stenforda, Dženifer, Melani i Kejsi ukazuju na naučno dokazane puteve ka sreći. Posle pomnog analiziranja 60 akademskih studija na temu sreće preporučuju pet načina koji mogu da usreće svakoga:
1. VREME PROVODITE S PRAVIM LJUDIMA.
Izgleda jednostavno, ali ko su pravi ljudi? Nažalost to uglavnom nisu oni s kojima radimo – a s njima smo najviše. Ljudi koji vas usrećuju po pravilu su prijatelji van posla, porodica i oni prema kojima gajimo romantična osećanja. Zbog toga je jedan od ključnih uzroka sreće, radimo li s prijateljima ili da nam je šef simpatična osoba.
Još jedan faktor sreće je vreme koje provodimo vodeći kvalitetne razgovore. Izbegavajte besmisleno čavrljanje, jer ono uglavnom ubija sreću. Želite li da budete srećniji izaberite par kolega s kojima ćete smisleno pričati. Besmisleno čavrljanje po hodnicima samo će da vas iscrpi.
2. VREME PROVODITE U DRUŠTVENIM AKTIVNOSTIMA POPUT VOLONTIRANJA
Posao se tu ne ubraja. Izuzev ako vaš posao nije specifičan i ispunjava vas, a kolege su vam najbolji prijatelji. Nažalost, posao obično nije mesto koje nas društveno ispunjava. A ako putujete zajedno s nekim na posao to je posebno loše – kod ljudi uglavnom češće izaziva nesreću nego sreću. S druge strane volontiranje je često vrlo dobar način da se ljudi osećaju srećnim.
3. RAZMIŠLJAJTE O SREĆNIM TRENUCIMA
Sećate se lepih trenutaka iz prošlosti. Sećate li se svojih najsrećnijih dana? Pogledajte slike iz tog vremena i češće ih se setite. Moglo bi da vam pomogne da kreirate slične trenutke u budućnosti. Češće se prisetite osoba koje vas usrećuju i tokom dana im pošaljite lepu poruku ili im lično recite nešto dobro kako bi još više učvrstili odnos koji imate. I samo što pomislimo na nešto prijatno, uključujemo deo mozga povezan s osećajem prijatnosti. Često se baš zato više radujemo u očekivanju nečeg što želimo nego u samom događaju. Najbolji je primer planiranje putovanja, koje je za neke bolje i od samog puta.
4. DOBIJTE NA VREMENU – ISKORISTITE GA BOLJE
Fokusirate li se na trenutak u kojem ste smanjuje stres i potrebu za žurbom.
• Dišite sporije. Samo par minuta. Ljudi koji su u jednom istraživanju trebali da po pet minuta dnevno dišu duboko i sporo osećali su da sve više imaju vremena kao i da im se dan nekako odužio.
• Volontirate li osećaćete da imate više vremena nego što ste mislili. Trošite li vreme na druge shvatićete da imate više slobodnog vremena nego pre. Verovatno i zato jer ćete biti zaokupljeni zanimljivijim aktivnostima i s vremenom ćete izbaciti ‘gutače’ vremena kao što su TV i internet, video igrice.
• Platite nekom da uradi ono što vi mrzite. Obaveze koje ne volimo nas po pravilu unesrećuju. Ako sebi možete da priuštite, platite ljudima da vam peglaju, čiste ili kuvaju. Tako ćete ne samo izbeći neželjene poslove već i kupiti vreme koje ćete provesti u prijatnijim aktivnostima.
5. BUDITE SVESNI DA STARENJE MENJA POGLED NA SREĆU
Kod mladih sreća se često povezuje s uzbuđenjem, a kod starijih s osećajem mira. Mladima je veća sreća da provode vreme s uzbudljivim novim ljudima dok je starijima prijatnije da ga provode s bliskim starim prijateljima i porodicom.