STRES utiče na gojaznost

Da stres utiče na apetit mnogi su se uverili na svojoj koži, bilo da su u tim trenucim počeli da pustoše frižider ili su otišli u drugu krajnost i prestali da jedu. Na koju stranu će „prevagnuti tas“ zavisi od nivoa napetosti.

Lučenje kontizola

Kada se nađu u stresnoj situaciji, neki ljudi konzumiraju enormne količine hrane, dok drugi potpuno izgube apetit. To ne zavisi od odnosa koji neka osoba ima prema stresu ili hrani, već je pokazatelj nivoa napetosti u organizmu koju proizvodi stres.

Upravo zbog činjenice da akutni stres proizvodi visoku napetost, a hronični konstantnu ali nisku, ljudima u hroničnom stresu presti veliki rizik od gojaznosti.

Za razliku od akutnog stresa u kojem prestaje lučenje kortizola istog trenutka kada prođe stresna situacija, u stanju hronične napetosti lučenje ovog hormona se nastavlja. Posledica toga je ulazak organizma u „crvenu zonu“ u kojoj ga čekaju napetost, nesanica, strepnja i verovatno depresija.

Hrana kao spas

Produžena napetost dovodi do iscrpljivanja organizma, a osoba nesvesno počinje da traga za hranom bogatom mastima i ugljenim hidratima, koja će joj vratiti energiju, smiriti napetost i doneti opuštenost i zadovoljstvo.

Kontrola stresa jakom hranom i, eventualno, dužim spavanjem jeste korisna, ali u ograničenom vremenskom periodu. U suprotnom, ulazi se u začarani krug (napetost-hrana-napetost), što dovodi do ozbiljnih psiholoških, fizioloških i estetskih problema.

Jedino pravo rešenje nalazi se u savladavanju stresa prirodnim sredstvima, kao što su meditacija, kupanje u toploj vodi (opušta i prokrvljuje napete mišiće) i seks.

E.Č.