Alergija na hranu ili intolerancija: Koja je razlika?

Ako se jave reakcije nakon jela ne mora da znači da je u pitanju alergija na hranu, možda je intolerancija

Alergija na hranu: Koji su tipovi?

Neželjene reakcije na hranu delimo na toksične i netoksične, Od imunoloških reakcija, većina su posredovane klasičnim alergijskim mehanizmima kojih ima četiri, a najčešće alergijskom reakcijom prvog tipa. Ona se klinički ispoljava kao koprivnjača, angioedem, ređe kao alergijska kijavica i alergijska astma. Retke su alergije drugog i trećeg tipa, a potencijalno su opasne zbog promena u krvnoj slici, vaskulitisa, zahvatanja zglobova… Četvrti tip alergije na hranu može izazvati kontaktne ekcematozne promene na koži, na primer kod radnika u preradi hrane.

Šta je intolerancija na hranu?

Stručnjaci naglašavaju da ne treba sve i svašta proglašavati intolerancijom na hranu. Tri su tipa intolerancije:

Prvi tip intolerancije su enzimski defekti, na primer intolerancija laktoze (mlečnog šećera) zbog nedostatka enzima laktaze koji ga razlaže. Osobe intolerantne na laktozu mogu osećati mučninu, nadimanje, neprijatnost u stomaku posle uzimanja mleka. Međutim, reč je o osobama koje u manjim količinama uglavnom podnose neke vrste mlečnih proizvoda, na primer jogurt. Takođe, sada nam je pristupačno i mleko bez laktoze, pa je problem intolerancije na laktozu najčešće rešiv. Ne treba se potpuno lišavati mlečnih proizvoda, koji su veoma korisni za jačanje kostiju, naročito ženama.

Drugi tip intolerancije izaziva uzimanje hrane bogate histaminom. To su, na primer, jagode, zatim morski plodovi, konzervisana riba, hrana koja kod osetljivih osoba može, naročito ako je uzeta u većoj količini, izazvati koprivnjaču, oticanje, a ponekad i gušenje.

Treći tip intolerancije na hranu u vezi je s primenom velikog broja konzervansa, aditiva, boja, korigensa ukusa u hrani, koji, ako su dati u dozvoljenoj koncentraciji, nisu toksični, ali mogu izazvati reakcije tipa crvenila kože, svraba, oticanja, kijanja, gušenja…

Koliko alergija na hranu može biti opasna?

Najteža i najdramatičnija slika alergije na hranu je anafilaktički šok, koji se razvija u roku od 20 minuta od konzumiranja alergena iz hrane, na primer kikirikija, soje, kivija… Osoba je preplašena, javlja joj se koprivnjča i oticanje lica, kapaka, nekad su mogući i unutrašnji otoci dušnika i ždrela. Dolazi do napada gušenja sa sviranjem u grudima, pada pritiska zbog širenja krvih sudova, kolapsa i šoka s mogućim smrtnim ishodnom, ako se ne interveniše hitno. Hrana je, pored uboda pčele, ose i stršljena, jedan od najčešćih izazivača anafilaktičnog šoka. Zato se preporučuje da osobe koje su alergične na neku hranu, a konzumiraju je slučajno jer je “skrivena“ u nekoj drugoj namirnici, sa sobom imaju epi-pen, pribor za samopomoć u kome je ampula adrenalina. U Americi se beleži oko trista smrtnih slučajeva od alergije na hranu godišnje, najviše od kikirikija koji ima jake alergene.