Fantastične vežbe za mobilnost kičme

Vežbama mobilnosti kičme delujemo upravo na pršljenove da postanu pokretni, a ne da usled našeg nekretanja i nekorišćenja ekstremiteta i kičme još jače i više pritiskaju diskove koji se nalaze između njih…

Josef Pilates, začetnik i kreator ovog sistema vežbanja kombinovao je i uzimao vežbe iz različitih sportova i sistema vežbanja. Davao je važnost celom telu kao celini! Zato je na samom početku svoj sistem vežbanja nazivao contrology – kontrologija, kontrolisani pokret.

Dakle, sve nad čime imamo kontrolu, na šta možemo da delujemo i da menjamo i kreiramo prema svojim mogućnostima. I mi kažemo ponekad da su i stvari pod kontrolom. To se isto može primeniti i na vežbanje. Kada je ono kontrolisano tj. kada mi izvodimo određenu vežbu i imamo kontrolu i možemo da delujemo u svakoj sekundi i da je učinimo težom, lakšom, da kontrolišemo kojim delom tela je izvodimo ili kompenzujemo uključujući neki deo tela koji ni ne treba da bude uključen, tada ta vežba postaje maksimalno učinkovita.

Foto: Guliver / Thinkstock

Tada radimo i sa telom i glavom istovremeno! Snaga, mobilnost, fleksibilnost i fluidnost prisutna je u našoj svakodnevici. Od ustajanja iz kreveta gde nam treba fleksibilnost i mobilnost da se protegnemo pa do snage da ustanemo i sve to uradimo spontano i vezano (kao što hodamo i ne razmišljamo šta treba da uradimo nakon prvog koraka, već samo načinimo i sledeći). Sve to treba da bude primenjeno i u vežbanju.

Ukoliko imamo jake mišiće, a nisu fleksibilni, odnosno nemaju mogućnost prilagođavanja, verovatno će doći ili do krutosti ili do povrede. Sve mora biti ravnopravno zastupljeno jer tada je naše telo u balansu. Kako vežbamo svoje telo i delujemo na svoju snagu, fleksibilnost i mobilnost, ako povećamo bilo koju od tri navedene doći će do disbalansa druge dve i telo ponovo izlazi iz harmonije. A to je ujedno i naš život. Konstantno traganje i borba da budemo u balansu. To je jako dobro jer dokle god traje traganje znamo da smo živi.

Vežbama mobilnosti kičme delujemo upravo na pršljenove da postanu pokretni, a ne da usled našeg nekretanja i nekorišćenja ekstremiteta i kičme još jače i više pritiskaju diskove koji se nalaze između njih. Naši diskovi između pršljenova su kao najkvalitetniji jastuci. Zamislite kakav bi vaš jastuk bio da ga nijednom posle korišćenja ne popravite, poravnate ili protresete. Nakon nekog vremena sigurno bi spavanje koje je do tada bilo lepo i udobno postalo pravi košmar!

Tako i kičma, ukoliko je ne pokrećemo i počastimo vežbama mobilnosti, ona će i pre vremena ostariti i postati kruta. Naše držanje će postati lošije, teže i bolnije. Ne kaže se uzalud – Stari smo onoliko koliko je naša kičma stara, tj. pokretna. Mnogi stariji ljudi imaju lepše držanje od mladih. Kada smo pognuti, savijenih ramena, naš pogled je usmeren na dole, a pitanje je šta to možemo da vidimo dole? Naravno, možda rupu jer ne želimo da u nju upadnemo, ali naš pogled usmeren pravo mnogo je lepši, bolji i ima mnogo više boja i mogućnosti! Zato ramena na dole i pogled pravo!

Legnemo na leđa, savijenih kolena, stopalima nešto bliže sedalnom delu. Stegnemo stomak i polagano uz izdisaj rolamo karlicu na gore – zamišljamo kao da pubičnom kosti idemo u smeru ka plafonu. Pomeramo se tako tokom nekoliko udisaja i izdisaja, a istovremeno se trudimo da odvajamo i ostatak kičmenog stuba, ali ne tako da istovremeno podignemo sedalni deo od poda i stegnemo zadnjicu, već polako i postepeno.

Tada ćemo zaista osetiti da delujemo na pršljenove i da otvaramo prostor između njih praveći mesta onom našem jastuku, tj. disku da se lepo poravna i odmori od stalnog pritiskanja. Podižemo se do vrha lopatica (pritisak nikada ne sme biti na vratu), opustimo mišiće sedalnog dela i kroz izdisaj lagano guramo grudnu kost na dole, gurajući postepeno i ostale pršljenove sve do sedalnog dela. Vežbom delujemo na mobilnost tako da je možemo izvoditi svakodnevno, a posebno nakon dugog sedenja ili stajanja.

Izvor: Prof. Tamara Ratković / Sensa