Gojaznost zbog stresa: Zašto se javlja i kako je sprečiti?

Ljudi dobijaju višak kilograma zbog raznoraznih faktora, a izloženost napetim situacijama je svakako jedan od njih. Šta je gojaznost zbog stresa i kako uticati na ovu pojavu?

Gojaznost je aktuelni problem koji je u mnogim zemljama dostigao razmere epidemije. I poenta ovde nije samo u rasprostranjenosti, već i u posledicama. Gojaznost povećava rizik od razvoja različitih hroničnih bolesti (kardiovaskularne patologije, dijabetes tipa II, određene vrste karcinoma, bolesti mišićno-skeletnog sistema) i smanjuje kvalitet života. Borba protiv gojaznosti postala je glavni prioritet javnog zdravlja, zahtevajući dublje razumevanje faktora koji doprinose njegovom razvoju, uključujući i ulogu stresa.

Gojaznost zbog stresa

Stres je odgovor tela na bilo koji događaj, bilo fizičkog, emocionalnog ili psihološkog karaktera. Pokreće fiziološke i psihološke odgovore dizajnirane da nam pomognu da se nosimo sa teškim situacijama. Fiziološki, stres aktivira odgovor tela „bori se ili beži“, što dovodi do oslobađanja hormona kao što su kortizol i adrenalin. Ovi hormoni povećavaju broj otkucaja srca, krvni pritisak i nivo glukoze, pripremajući telo za trenutnu akciju.

Međutim, kada stres postane hroničan ili produžen, može biti štetan za naše zdravlje. Hronični stres remeti ravnotežu ovih hormona, što dovodi do dugoročnog povećanja nivoa kortizola, što zauzvrat može doprineti povećanju telesne težine. Pored toga, stres utiče na mozak, na raspoloženje, učenje i ponašanje. To može dovesti do stalne anksioznosti, razdražljivosti i poteškoća u koncentraciji. Stres takođe remeti obrasce spavanja, što dodatno pogoršava opšte blagostanje. Razumevanje fizioloških i psiholoških efekata stresa je ključno za prepoznavanje njegove uloge u različitim zdravstvenim problemima, posebno u gojaznosti.

Kada stresna situacija kontroliše apetit?

Emocionalno prejedanje je konzumacija hrane kao odgovor na stres ili emocionalni stres, a ne zbog fiziološke gladi. Kada je osoba pod stresom, može smatrati proces jedenja hrane načinom da se nosi sa svojim emocijama. Stres može dovesti do prejedanja ili nezdravog izbora hrane iz nekoliko razloga.

Stres izaziva oslobađanje hormona koji povećavaju apetit i želju za hranom, posebno visokokaloričnu, slatku i masnu hranu. Može uticati na mozak, čineći „štetnu“ hranu privlačnijom i izazivajući privremeni osećaj olakšanja ili zadovoljstva.
Iz psihološke perspektive, prejedanje služi kao mehanizam suočavanja, jer osoba može povezati hranu sa udobnošću, ometanjem ili načinom da uguši neprijatne emocije. Ovo stvara privremeni beg iz stresne situacije, iako sa potencijalnim negativnim efektima na zdravlje.

Uloga kortizola, gojaznost zbog stresa i put do dijabetesa

Brojne studije podržavaju vezu između stresa i gojaznosti otkrivanjem bioloških mehanizama koji doprinose povećanju telesne težine tokom hroničnog stresa. Glavna aktivna veza u ovom pogledu je kortizol. Kada je pod stresom, nivo kortizola raste, što može dovesti do povećanja apetita i sklonosti ka visokokaloričnim namirnicama.Visok nivo kortizola može narušiti sposobnost tela da reguliše nivo šećera u krvi.

Hrana za hormonski balans: Evo koje namirnice treba uvrstiti u dnevni meni!

Kortizol podstiče oslobađanje glukoze u krvi obezbeđujući telu neposredan izvor energije za suočavanje sa uočenom pretnjom ili stresorom. Kao odgovor, pankreas oslobađa insulin, koji pomaže u transportu glukoze iz krvotoka do ćelija za energiju. Međutim, hronično povišen nivo kortizola može dovesti do insulinske rezistencije, gde ćelije postaju manje osetljive na delovanje insulina. Kao rezultat, glukoza ostaje povišena u krvi. Vremenom, insulinska rezistencija može napredovati u dijabetes tipa II , stanje koje karakteriše uporno visok nivo šećera u krvi.

Prevencija i lečenje

Borba protiv gojaznosti izazvane stresom zahteva holistički pristup koji se bavi i osnovnim stresorima i promocijom zdravog načina života. Evo nekoliko načina:

• Redovno vežbajte ne samo da biste sagoreli kalorije već i da biste ublažili stres. Fizička aktivnost oslobađa endorfine, koji su prirodni stimulansi dobrog raspoloženja.
• Jedite zdravu, uravnoteženu ishranu koja uključuje voće, povrće, integralne žitarice, proteine i zdrave masti. Vežbajte mindfulness ishranu obraćajući pažnju na signale vašeg tela o gladi i sitosti. Odvojite vreme dok jedete, uživajte u svakom zalogaju i nemojte da vas ometaju ekran televizora ili telefona.
• Pokušajte da spavate 7-9 sati.
• Komunicirajte sa prijateljima i članovima porodice, podelite svoje probleme i iskustva.
• Efikasno upravljajte svojim vremenom. Dobro organizovanje dana može pomoći u smanjenju stresa i osloboditi vreme za brigu o sebi.
• Pravite tople kupke, upražnjavajte aromaterapiju, slušajte umirujuću muziku ili pronađite hobije koji će vam pomoći da se opustite.
• Ako se stres i njegov uticaj na težinu nastave uprkos vašim naporima, potražite stručnu pomoć. Psiholog, psihoterapeut ili kvalifikovani dijetetičar mogu ponuditi personalizovane savete i podršku u suočavanju sa stresom i težinom.
• Zapamtite da je borba protiv gojaznosti izazvane stresom putovanje koje zahteva doslednost i strpljenje!