Emocionalno prejedanje: Kako ga prepoznati i zaustaviti?

Svaki put kada postanete nervozni, vaša ruka posegne za nečim slatkim, masnim i nezdravim? Da li je to to? Saznajte kako prepoznati emocionalno prejedanje

Šta je emocionalno prejedanje jasno je kao dan: potreba da loše emocije potisnemo hranom i to po pravilu šećerima i masnoćama. Ipak, mnogo je teže kod sebe otkriti ovo stanje nego kod drugih.

Kako prepoznati emocionalno prejedanje?

Moraćete neko vreme da proveravate svoje navike. Kada god osetite želju za slatkim zapitajte se zbog čega. Ako ste tužni, proverite da li posežete za grickalicama. Da li ste se ugojili od kada se desila neka važna životna prekretnica? Ako su odgovori da, vreme je da počnete da kontrolišete i emocije i ishranu.

Ponekad je bolje jesti slatkiše nego se baviti depresivnim mislima. Ponekad, možda – ali ne uvek! Na kraju krajeva, efekat takvog improvizovanog „dopinga“ vremenom nestaje, a problemi sa prekomernom težinom ostaju kao posledica. Šta da radite? Sastavili smo nekoliko saveta koji će vam pomoći da se nosite sa emotivnim prejedanjem.

5 pitanja koja otkrivaju emocionalno prejedanje

Ukoliko su odgovori na sledeća pitanja: DA, vreme je da potražite pomoć kako biste postigli emotivnu stabilnost.

• Kada obično jedeš?
  Jedeš li kada si uznemiren, tužan ili pod stresom, čak i ako nisi fizički gladan?

• Kako se osećaš nakon što pojedeš?
  Osećaš li se krivom, tužno ili preopterećeno nakon što jedeš, naročito kada jedeš u velikim količinama?

• Šta misliš o hrani?
  Koristiš li hranu kao način da se nosiš sa svojim emocijama, kao što su anksioznost, usamljenost ili stres?

• Da li si ikada pokušao da prestaneš da jedeš iz emocionalnih razloga?
  Da li si ikada pokušao da prestaneš da jedeš kada si pod emocionalnim pritiskom, ali si imao problema u tome?

• Kako se ponašaš prema hrani u različitim emocionalnim stanjima?
  Primećuješ li da jedeš više ili manje hrane kada se osećaš emocionalno uzbuđeno, nesigurno ili pod stresom?

Kako se izboriti sa emocionalnim prejedanjem?

Ukoliko smatrate da hranu koristite da biste izašli na kraj sa emocijama, pokušajte sledeće:

Potrudite se da planirate svaki obrok i užinu

Pet obroka: tri glavna i dve užine sprečiće da osetite glad tokom dana. Zašto? Kada dođe do stresa (koji se, nažalost, ne može izbeći u stvarnom životu), emocionalna glad prerasta u fiziološku glad, i tada je teže napraviti zdrav izbor. Planiranje doručka, ručka, užine i večere sprečava vas da bezumno jedete samo zato što su zvezde pogrešno postavljene danas.

Ohladite glavu

Ovo može biti teško. Trebalo bi da se istrenirate da, kada ste napeti, tužni, besn – odložite obrok. Posle jakih emocija bolje je da se malo smirite – na primer, prošetajte, otiđite u teretanu, isplačite se. Nakon 20 do 30  minuta, apetit će se smanjiti.

Neka vam usta budu zauzeta

Ali ponekad, čak i nakon duge šetnje i ohlađene glave, želja za jelom izazvana emocijama jednostavno ne prolazi.  Umesto da skočite pravo na užinu, bolje je da probate da popijete čaj ili da žvaćete žvaku. Ponekad je ovo dovoljno da odvrati mozak od jela.

Pijte vodu

Nije neuobičajeno da se dehidracija ili umor pomešaju sa glađu ili željom za hranom, s obzirom da su senzacije prilično slične. Kada ne pijete dovoljno tečnosti, vaše telo počinje da koristi šećer iz zaliha, što dovodi do toga da žudite za nečim slatkim – iako vam je potrebna samo voda. A kada ste umorni, poželećete da dobijete energiju iz hrane, čak i ako zapravo niste gladni.

Uživajte u užini, ali uradite to sa svrhom

Ako pribegavate grickalicama kao kratkoročnom oslobađanju od stresa, stručnjaci savetuju da uzmete „mini tajm aut“ da biste bili iskreni prema sebi. Tokom tih nekoliko minuta, nekoliko puta duboko udahnite i saslušajte kako se osećate pre nego što se odmah prepustite želji da jedete. Čak i ako na kraju odlučite da jedete sladoled (što je, iskreno, ponekad neophodno!), to će se shvatiti kao svesna odluka i spasiti vas od daljeg samomučenja.