Forma!

A ne suština

Ljudi moji, kako sam ja nekad bio super frajer… Ako je sudeći po komentarima, mnogih cura koje me vide ovih dana, uglavnom nakon što sam pojeo nešto. Važno je napomenuti da ja ne verujem u žvakanje i da, i do tri sata posle obroka, izgledam kao da sam pojeo loptu za plažu. „Jao, baš si se ugojio, a nekad…“ Šta nekad? Ne sećam se da ste mi „nekad“ ovako rado prilazile i govorije „jao, kako si super! Ne menjaj ništa, frajeru!“

Osećam se kao bend koji svi vole i priznaju im zasluge 10 godina nakon što se raspao. Gde su svi ti fanovi bili dok je bend bio živ, uporan i svirao za istih 100 ljudi 10 godina?

Dakle, došlo je do najgoreg – rekreacija! Dobar Lik ogorčeni je protivnik fizičkog napora ukoliko ovaj nije praćen adekvatnim honorarom. Sad sam stigao do toga da ja nekom plaćam da se u njegovim prostorijama i oruđem znojim i mučim.

Zašto rekreacija mora da bude skupo plaćena? Jednostavno – zato što ću drugačije naći milion opravdanja da je preskočim. Sto puta sam dobio na poklon neke super sprave koje već godinama pokušavaju da se izbore za moju pažnju, ali ih veliki TV i kompjuter apsolutno pobeđuju. Uvek.

Drugi nezaobilazni deo plana je i lični trener, i to žensko! To je onaj skupi deo rekreacije, a mora biti cura jer ću pred muškarcem takođe nači način da zabušavam i kukam i stenjem i tražim milost.

Nadam se nekoj entuzijastkinji fitnessa koja neće biti impresionirana mojim šaljenjem, bucko-izgovorima i pred kojom ću imati potrebu da se dokazujem.

Ne, ne tražim partnerku za S&M aktivnosti iako tako i sam sebi trenutno delujem…