Holistički terapeut savetuje: Uvedite večernje rituale

Proleće važi za jedno od najraskošnijih godišnjih doba – priroda se budi i počinje da buja, a mi smo, nakon zimskog mirovanja, odmorni i sveži. Ipak, pred nama je mnogo obaveza i odgovornosti, a u velike gradove kao da se preko noći uvuče duh žurbe.

Takav način života, udružen s vanrednim okolnostima kojima svedočimo u proteklih godinu dana i koji i dalje oblikuju našu svakodnevicu, čini da većini nas spokoj često deluje daleko. Mada nema načina da u potpunosti eliminišemo štetne spoljne uticaje, primena negujućih rituala može biti izvanredan saveznik i portal do zdravlja, zadovoljstva i izvorne radosti postojanja, kojima težimo i koje zaslužujemo.

Piše: Nataša Nikolić

Večernji rituali do blagostanja

Sveto mesto

Mada u prvi mah može zvučati paradoksalno, na spavanje ne želimo da odemo pospani, već opušteni. Pospanost je zapravo poput žeđi – kada registrujemo signal, telo je već dehidrirano. Adekvatna priprema za dubok san uključuje oslobađanje uma od dnevnih sadržaja, opuštanje tela, iskorak iz dnevnog ritma i postepeno usporavanje.
U praktičnom smislu, ulaganje inicijalnog truda u kreiranje svog svetog mesta može pružiti onaj ušuškani osećaj povratka domu nakon dugog dana. Još važnije, on zapravo označava povratak Sebi. Na taj način, svesno osmišljen prostor mira i tišine postaje energetski jaka tačka unutar vašeg životnog prostora.
Neka to bude vaš energetski trg – centralno mesto koje okuplja sve delove bića,koje prihvata sve njegove stanovnike, koje pruža široki pogled na život.

Sveto vreme

Pretpostavimo da ste se uputili na neki preventivni pregled. Bilo da je vaš izbor konvencionalna medicina ili alternativa, najpre biste morali da zakažete termin odlaska, zar ne? Na sličan način, nakon pretežne usmerenosti na spoljni svet tokom aktivnog dela dana, vreme je da zakažete sastanak sa sobom, izdvajanjem makar nekoliko trenutaka za svesnu negu.

To ne moraju biti dugi i komplikovani poduhvati. Objektivno procenite koliko vremena možete izdvojiti u toku dana i bespogovorno mu se posvetite: bez obzira na sve ili uprkos svemu. Makar to bilo i desetak minuta, oni zaista mogu potpuno promeniti tok vašeg dana. I, ne samo tok dana, već kroz istrajnu primenu menja se kvalitet celog života. Jer stanje svesti jeste odlučujući činilac ove čudesne životne igre.

Pročitajte i… Isprobajte reiki kupku za isceljenje

Dijagnostika

Pre nego što se otisnemo na željenu destinaciju, potrebno je da znamo gde se u datom trenutku nalazimo. Jedan od najlakših i ujedno najefikasnijih načina da identifikujemo stanje organizma jeste preusmeravanje pažnje na telesne senzacije i osluškivanje ritma daha – kao pouzdanih vodilja do napetih mesta, ali i do izvornih resursa snage. Naime, svaki stresni impuls ima tendenciju da prirodno grči organizam (i sužava perspektivu), što će se odraziti kroz mišićni spazam i/ili plitak dah. Suprotno tome, ono što nas leči i okrepljuje instinktivno će dovesti do otvaranja – opuštanja tela i dubokog disanja.
Možda ćete se najpre susresti sa saznanjem da ste hronično iscrpljeni i to je, zapravo, sjajna stvar! Ovakvo otkriće je zlata vredno: prepoznavanje zaista jeste pola pređenog puta. Za ostatak nisu potrebni skupoceni alati, već svega nekoliko svesnih, odlučnih i hrabrih svakodnevnih koraka.

Terapija

Iako se može smatrati dobrom pripremom za dublje meditativno stanje, Xslobodan pokretX koji kanališe određeno emocionalno iskustvo neophodno je energetsko pražnjenje kako bi kontinuum telo-um optimalno funkcionisao – bez prekida i šumova. Mada je većini ljudi na Zapadu bliža intelektualna obrada određenih sadržaja, telo već sadrži duboku inteligenciju, te je dovoljno „skloniti se sebi s puta“ – dozvoliti da se instinktivni impulsi slobodno izraze.
Zapitajte se da li postoji nešto čemu u toku dana niste dali glas? Što niste verbalizovali ili telesno izrazili, a želeli ste? Priuštite sebi slobodan izraz prepoznatih potreba i prećutanih emocija.
To možemo nazvati svečanim početkom procesa duhovne higijene – poput neke vrste raspremanja unutrašnjeg prostora.

Neutralnost

Duhovna praksa nas ohrabruje da negujemo svest saosećajnog svedoka i posmatramo svoj život očima negujuće majke. To nam omogućava da se povežemo s celokupnim emotivnom repertoarom – da plivamo emotivnim vodama bez bojazni da se u njima utopimo – pažljivim osmatranjem bez identifikacije.
Dajte sebi vremena da nađete stabilan mentalni položaj: ustoličite se u poziciji posmatrača. Najpre osetite kako vaše telo udiše i izdiše. Osvestite svoju celovitu emotivnu prirodu.
Šta god želi da dođe: poželite dobrodošlicu; šta god želi da ode: poželite mu srećan put.

Dah

Sve to možemo činiti kroz osluškivanje daha: produbljenog udaha i produženog izdaha za blagosloven kraj dana. U tome može pomoći praćenje spontanih pokreta dijafragme koja je vitalni mišić koji reguliše dah, a gde se inače akumulira tenzija koja narušava vitalnost: udahom se dijafragma spušta i steže kako bi organizam primio kiseonik i pranu (vitalnu silu); izdahom se dijafragma podiže i opušta kako bi se organizam oslobodio ugljen-dioksida i apane (svega što je telo prethodno iskoristilo).
Pratite svojstva daha: uzlazni tok udaha i silazni tok izdaha; energizaciju udaha i uzemljenje izdaha… Možemo mu dodeliti još mnogo kvaliteta, no važno je da prepoznamo njihov ples.

Prepreke na putu

A potom, nakon nekoliko dana, nedelja, meseci primene negujućih rituala – stiže umor silnih upala: mišić strpljenja zateže, mišić istrajnosti posustaje, mišić (samo)saosećanja drema u poslednjoj klupi… Možda je došlo do otpora prema promenama koje se uveliko dešavaju iza scene – duboko u unutrašnjosti.
Sve je to deo procesa. Sve smo to mi. I ništa od toga, ako me razumete.
Prirodno je da nas stare, višegodišnje navike vuku u suprotnom pravcu. Tu smo da posvećeno negujemo nove kvalitete, da se osmelimo da uprkos nelagodi promene istinski prigrlimo sebe. Celu/celog sebe.

Integracija

Proslavite makar jednu stvar, svaki dan
Pokušaću da parafraziram reči jednog irskog poete1, koji izvrsno sumira dragocenost svakodnevnog proslavljanja života:
Neki su prezauzeti i nemaju vremena za slavlje; neki su previše ozbiljni; neki smatraju da nemaju šta da slave. A neki, pak, umeju da prepoznaju i najmanji povod za veselje. Za radost i zajedništvo. Ništa ne blagosilja srce poput osmeha proslavljanja. Ništa ne podiže dušu bolje od plesa. Jer, kada slavimo, prepoznajemo i poštujemo misteriju postojanja.
Ako ništa drugo, možemo izdvojiti poslednje minute pre nego što utonemo u san kako bismo odali priznanje sebi za sva iskrena nastojanja i plemenite namere; da položimo dlanove na grudi kako bismo izrazili istinsku zahvalnost svemu što je omogućilo da se svesno menjamo; da nežno oprostimo sebi sve propuste. I da začinimo dan makar i nagoveštajem osmeha – ne da se prikrije ono što je tu, već da se otvori prostor za ono što dolazi.

Nataša Nikolić je učiteljica joge i meditacije, holistički terapeut i sociolog; osnivačica je Holističkog prostora i edukativnog centra Chandra u Nišu, Srbiji. Više informacija na www.natashanikolic.com