Svi znamo da je stres poguban za zdravlje. Mnogo je istraživanja pokazalo da on dovodi do različitih zdravstvenih problema. Naravno, trudimo se da budemo opušteniji na poslu, da ne brinemo previše oko problema koji nas čekaju kod kuće… Ali šta se dešava kad, uprkos svim našim naporima, i dalje ne možemo da oteramo anksiozne misli?

Iz redakcije magazina „Natural Health“

– Stres ima razarajuće dugoročne posledice po naše zdravlje, kaže Suzi Glaski (Suzy Glaskie), health coach (peppermintwellness.co.uk). – Zapravo, Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala je stres kao ‘zdravstvenu epidemiju 21. veka’. To nije iznenađujuće kad se uzme u obzir činjenica da je 95% oboljenja izazvano stresom, ili da se simptomi oboljenja pogoršavaju izlaganjem stresu. Mnoge tegobe koje smatramo ‘normalnim’ – loša probava, oslabljen libido, anksioznost i problemi s pamćenjem – često su, takođe, uzrokovani stresom.

Ipak, možemo nešto da učinimo. „Male, jednostavne promene u navikama – kao što je zdravija i nutritivno bogatija ishrana, odlazak na spavanje ranije, redovno istezanje i nekoliko dubokih udisaja tokom dana, pisanje spiska svega na čemu smo zahvalni – sve to može značajno pokrenuti našu emocionalnu snagu i otpornost”, objašnjava Suzi. Postoje, takođe, jednostavne tehnike pomoću kojih možemo da ublažimo anksioznost – od vizualizacije i tehnika meditacije, pa sve do akupresure i ajurvedskih biljaka. Kako da postanemo zen? Ovo pitanje postavili smo krugu stručnjaka. U nastavku je njihov spisak najefikasnijih alata za smanjenje stresa.

Kako umanjiti stres

SAMO PRITISNITE

Prema doktoru Atiliju, akupunkturisti i kineskom herbalisti (attiliodalberto.com), akupresura može biti korisna kada pokušavamo da umanjimo nivo stresa. On predlaže masiranje sledećih tačaka, nežnim, kružnim pokretima, svaki put kada osetimo napetost:

■ Baihui (CV20) – Ova tačka leži na vrhu glave i predstavlja snažnu smirujuću tačku koja se veoma često koristi u akupunkturi. Da biste je pronašli, krenite prstima od vrha uha pa prolazite po lobanji dok ne stignete do vrha glave. Trebalo bi da osetite malo udubljenje na tom mestu.

■ Wangu (GB12) – Ova tačka nalazi se odmah iza uha i dobra je u smirivanju duha i uma. Kako biste je našli, krenite prstom od zadnjeg dela uha i pomerajte prst ka zadnjem delu glave. Nakon otprilike centimentar, prst će upasti u malo udubljenje.

■ Jiangjing (GB21) – Ova tačka leži na najvišem delu trapezastog mišića, na sredini ramena. U nju skladištimo sav stres. Vaš partner ili vi sami možete je jednostavno locirati, a nalazi se na sredini, gde se susreću kičmeni i rameni zglob.

ISPROBAJTE AŠVAGANDU

Prema praktikantkinji ajurvedske medicine Sonji Šah Vilijams (Sonja Shah-Williams) (anala.co.uk), ašvaganda je sjajna u borbi sa stresom. -Poznata i kao Withania somnifera ili zimska višnja, ova biljka se naširoko koristi od davnina. Istraživanja su pokazala da ona revitalizuje nervni sistem, otklanja nesanicu i predstavlja blagi prirodni sedativ, kaže Sonja.

UDAHNITE MIRIS KOJI BUDI ENERGIJU

– Jedan od mojih omiljenih saveta za smanjenje stresa jeste da u torbi uvek nosite bočicu ulja od narandže, kaže Suzi. (Pročitajte i… Zašto je važno da naučimo pravilno da dišemo?)

– Kad god osetite napetost, nekoliko puta duboko udahnite ovaj predivni, citrusni miris. Ulje narandže se pokazalo vrlo efikasnim u popravljanju raspoloženja i za umirivanje, pokazala je studija objavljena u naučnoj publikaciji Journal of Complementary Therapies of Medicine. Pet minuta udisanja ovog mirisa menja raspoloženje i podiže motivaciju, opušta i bistri um.

PRIBEGNITE SAMOMASAŽAMA
Kako objašnjava Sonja, ajurvedsko učenje govori o tome da je stres uglavnom izazvan disbalansom vata doše i može se ukloniti kroz samomasažu. “Samomasaža je ključna u ajurvedskoj medicini i naročito je važno da je koristimo u zimskim mesecima, kada je vata doša dominantna. Ugrejte malo ulja susama i utrljajte ga dobro u kožu, počev od vrata, ramena i grudi, preko ruku, abdomena, zadnjice, do nogu i na kraju stopala. Dobro umasirajte ulje i sačekajte nekoliko minuta pre tuširanja da ga koža što je moguće više upije.
Tabane izmasirajte poslednje, nakon tuširanja, da se ne biste okliznuli u kadi.

ISPROBAJTE RESTORATIVNU JOGU

Prema wellness ekspertu i joga instruktorki Džulijet Lundholm (Juliet Lundholm) (yogawithjuliet.co.uk), restorativna joga je sjajan način da uklonite stres.

– U restorativnoj jogi u svakoj pozi se ostaje između pet i petnaest minuta, što daje vremena mišićima da se opuste i odmore. Srčani ritam se usporava, kao i um, a upravo tada se reaktiviraju sistemi ozdravljenja i obnavljanja, kaže ona. Džulijet predlaže pozu Viparita Karani (poznatu i kao podizanje nogu uza zid). – Benefiti ove poze uključuju smanjenje bola u stopalima i nogama, poboljšanje cirkulacije i smirivanje uma, zahvaljujući promeni toka cirkulacije, dodaje ona.

DAJTE ŠANSU TAPKANJU
Da li ste ikada čuli za tehniku emocionalnog oslobađanja? Poznata pod nazivom EFT ili tapkanje, u pitanju je jednostavna metoda akupresure koju mnogi terapeuti koriste kao način brzog umirivanja. Suzi kaže: Kako biste sami izveli EFT, potrebno je da koristite kažiprste i srednje prste i da nežno sa svakim od njih tapkate sledeće tačke, tri sekunde: spoljašnju stranu dlana (kao karate udarac), početak obrva, najbliže do nosa, stranu spoljašnjeg dela lica, kod oka, ispod oka, a iznad jagodica, ispod nosa, ispod donje usne, ispod vilice i ispod pazuha, sa strane tela.

POPIJTE UMIRUJUĆI NAPITAK
Obično posegnemo za šoljom čaja kad osetimo da smo na ivici, ali umesto da pijemo napitke prepune kofeina, isprobajte čajeve bazirane na TMC-u, koje preporučuje doktor Atilio.
■ Čaj od hrizanteme (ju hua): Sjajan je za uklanjanje stresa. Stavite nekoliko cvetova u šolju i prelijte ih vrelom vodom.
■ Zeleni čaj: Sadrži snažne antioksidanse koji pomažu da se um očisti od stresa, što omogućava bolje kognitivne funkcije. Pijte zeleni čaj nekoliko puta dnevno.
■ Čaj od valerijane: Poznata kao prirodni bensedin, valerijana je dobra za stanja anksioznosti, a pomaže i u slučaju nesanice.

PREFORMULIŠITE REČENICU
Prema Džulijeti, lak način da povratimo kontrolu nad emocijama jeste da uklonimo reč „trebalo bi” iz svog rečnika.

– Ta mala podmukla reč koju svakodnevno koristimo može da izazove ogromnu količinu krivice, kritičnosti prema sebi i, naravno, stresa, objašnjava Džulijet.

– Prerušena u motivatora, reč ‘trebalo bi’ ne nosi zapravo sa sobom motivaciju kako pretpostavljamo, već nas izvodi iz sadašnjeg momenta u stanje osuđivanja, negativnosti i stida. Ukoliko rečenicu promenimo i ‘trebalo bi’ zamenimo sa ‘hoću’, to implicira da imamo sposobnost da nešto uradimo i to daje mozgu šansu da traži rešenje kako da to i ostvari.