Pravila zdravog načina života koja NE TREBA poštovati (i zašto)!

Ovo su pravila zdravog načina života koja zapravo ne treba poštovati. U nastavku proveravamo važnost, efikasnost i bezbednost „zlatnih“ postulata zdravog načina života.

Da li pokušavate da ne jedete posle šest uveče, aktivno koristite SPF proizvode čak i po oblačnom vremenu i tačno računate sadržaj kalorija i količinu pojedene hrane za večeru? Činite sve što je moguće da održite zdravlje i lepotu, ali ne treba žuriti sa tako nedvosmislenim zaključkom. Neka popularna pravila zdravog načina života ne samo da neće doneti značajne koristi, već i naneti štetu telu. Kako i zašto se to dešava?

Pravila zdravog načina života koja zapravo ne deluju

1. Nemojte jesti posle 18:00

Čudno, ne morate jesti prema vremenu, već prema svom apetitu. Ako posle 18:00 ne želite da jedete, a možda i rano idete u krevet, onda je ovo jedna situacija. Međutim, ako se stalno borite sa glađu i razmišljate samo o hrani, onda će takvo ponašanje doneti samo štetu, a nula koristi.

Večera posle 18:00 je moguća i neophodna. Pitanje je samo šta tačno unesti u organizam. Bez obzira na doba dana, ishranu treba voditi principima pravilne ishrane, koja obavezno mora da sadrži proteine (meso), vlakna (sveže povrće), sporo svarljive ugljene hidrate (žitarice, hleb od celog zrna) i masti (prvenstveno „ispravne“ masti, koje uglavnom predstavljaju omega-3 polinezasićene masne kiseline).

Ne možete pogrešiti ako posle 18 časova pojedete dobar odrezak (crveno meso) sa svežim povrćem. Neće vam dati puno kalorija (većina će se odmah potrošiti na varenje mesnih i biljnih vlakana), ali će vam obezbediti dobro raspoloženje i neophodne hranljive materije. Meso sadrži esencijalne aminokiseline koje ne možemo dobiti nijednom drugom hranom. Istovremeno, aminokiseline su građevinski materijal za proteinske hormone. Noću dolazi do sinteze melatonina (hormona spavanja) i hormona rasta. Njihovom nedovoljnom razvoju naučnici pripisuju ključnu ulogu u pokretanju mehanizama starenja. Zato je važno stvoriti „prave uslove” za njihovu sintezu.

Dakle, zaključak: kada jedemo meso posle 18:00, dobijamo minimum kalorija i dovoljnu količinu građevinskog materijala za hormone koji se proizvode tokom spavanja, a takođe se oslobađamo gladi koja može dovesti do stresa i gubitka pravilan san.

Vraćajući se na frazu „ne treba da jedete prema vremenu, već prema svom apetitu“, važno je pojasniti da normalno kod zdrave osobe osećaj gladi nakon punog obroka nestaje 4-6 sati. Ako osećate glad sve vreme, bez obzira šta i koliko jedete, ovo je razlog da se obratite lekaru.

Češće, a manje porcije

Ovo je siguran način da dobijete na težini. Prilikom svakog obroka, hormon insulin se oslobađa u krvotok, čija je glavna funkcija da apsorbuje glukozu (šećer) iz hrane u ćelije. Ali insulin ima još jednu osobinu – povećanje njegovog nivoa u krvi izaziva i održava osećaj gladi.

Kao rezultat toga, jedemo hranu, izazivamo oslobađanje insulina, ali pošto jedemo malo, višak insulina održava konstantan osećaj gladi, terajući nas da sve češće „grickamo“ ( pročitajte takođe : „Zašto sam tako gladan: šta se dešava kada želite da jedete” ). 6-8 grickalica dnevno po 200-300 kcal – i dobijamo količinu kalorija koju nismo u mogućnosti da potrošimo tokom dana. Rezultat je povećanje telesne težine.

Pravila zdravog načina života koja ne deluju- periodična dijeta

Kakve dijete danas ne postoje – voćna, kremaljska, keto dijeta, dijeta po imenu poznate ličnosti. Svaka dijeta je loša ako reč „dijeta“ znači značajna ograničenja u ishrani. Kao što je gore pomenuto, ishrana treba da bude uravnotežena i potpuna sve vreme. Ljudskom telu su podjednako potrebni proteini (građevinski materijal za mišiće, ćelije, hormoni), ugljeni hidrati (sporo svarljivi, izvor su glikogena neophodnog za rad svih mišića tela), vlakna (zbog kojih će creva raditi pravilno) i masti (obezbeđuju stabilnost ćelijskih membrana, gradivni su blokovi za mnoge važne hormone i vitamine).

Dijeta je lišavanje organizma određenim korisnim hranljivim materijama, zbog čega je „gubitak težine“ na dijeti praćen gubitkom ne samo masne mase, već i mišića. Ali kvantitet i kvalitet mišića određuju naše zdravstveno stanje i kvalitet života.

Pored toga, pošto je upoznato sa periodom ozbiljnih ograničenja u ishrani, naše telo nastoji da što pre nadoknadi izgubljeno, pa često nakon završetka dijete, osoba ponovo dobija višak kilograma.

Koristite kremu za sunčanje

Starostne promene na koži, kao i u celom telu, složen je proces koji zavisi od genetike (ono što nam je inherentno mnogo pre rođenja, naše nasledstvo) i faktora životne sredine.

Stres, suv vazduh, nepravilna ili nepravilna nega, nezdrave navike, nezdrava ishrana, hormonalne promene vezane za uzrast – sve to utiče na stanje kože. Smatra se da je kožu potrebno zaštititi od sunca čije dejstvo ubrzava starenje. A ovo je velika zabluda. Činjenica je da je naša koža glavni izvor sinteze vitamina D u telu, a ovaj vitamin se sintetiše pod uticajem sunčeve svetlosti na kožu. Primenom kreme za sunčanje „štitimo” se, pre svega, od sinteze vitamina D. Poznato je da je nedostatak vitamina D uzročnik mnogih bolesti (rahitis, osteoporoza, reproduktivni poremećaji, depresija, predispozicija za razvoj gojaznosti). , dijabetes, stanja imunodeficijencije, pa čak i onkologija).

Ako govorimo direktno o koži, onda se sinteza vitamina D dešava i u samoj koži, a ovaj proces je veoma važan za stanje kože. Održavanje normalnog nivoa vitamina D u koži optimizuje metaboličke procese, povećava otpornost kože na spoljašnje uticaje, održava optimalnu vlažnost kože ( videti takođe : „Vitamin D i starenje kože“ ).

Sa starenjem, koža postepeno gubi sposobnost da sintetiše vitamin D. Kao rezultat toga, prirodna barijerna funkcija kože se pogoršava, postaje suva, gubi elastičnost i manje je otporna na spoljašnje uticaje. Ovu situaciju dopunjavamo nanošenjem „zaštita za sunčanje“ i dobijamo ubrzanje starenja kože.

Mnogo je korisnije zasićiti kožu provitaminom D, koji je izvor sinteze vitamina D u koži. Postoje čak i kreme sa provitaminom D. Upotreba spoljnih proizvoda sa provitaminom D pruža jedinstvenu priliku da se stvori depo provitamina D u koži, bez obzira na doba godine i dan. Kada se nađe na suncu, koža će biti spremna za aktivnu sintezu vitamina D.

Vitamini su nam neophodni zimi za jak imunitet, lepotu i zdravlje

Trčanje ujutru

Bez sumnje, fizička aktivnost je potrebna svima. Ali pri izboru vrste fizičke aktivnosti veoma je važan individualizovan pristup. Jutarnje trčanje je jedan od najčešćih načina za borbu protiv fizičke neaktivnosti, ali neće svi „jutarnji trkači“ imati koristi od ove vrste aktivnosti.

Prvo, važno je gde se trčanje odvija. Nasip reke u času kada su hiljade automobila zaglavljene u saobraćaju daleko je od najboljeg mesta. Ali čak i ako za trčanje izaberemo mesto sa dobrom ekologijom, moramo biti sigurni u svoje zdravstveno stanje. Ne možete da trčite (i uopšte da se bavite sportom) ako postoje neki „kvarovi“ u telu, naučno – nedostaci: nedostatak gvožđa (pati 70% žena i 40% muškaraca), nedostatak vitamina D, nedostatak tiroidnih hormona, nedostatak polnih hormona (menopauza kod žena).

Svi navedeni nedostaci dovode do sarkopenije – gubitka u količini i kvalitetu mišićne mase, što zauzvrat čini bavljenje sportom ne samo iskušenjem, već i opasnošću po zdravlje.

Pored toga, postoji kategorija ljudi za koje su jutarnji sportovi kontraindikovani, a fizičku aktivnost je bolje preneti na veče. Drugim rečima, fizička aktivnost je veoma važna i neophodna, ali bolje je izabrati vreme i metod zajedno sa kompetentnim specijalistom.

Pravila zdravog načina života koja ne deluju- multivitamini

Da, živimo u teškom vremenu, kada loše okruženje, u kombinaciji sa stresom megagradova i pogoršanjem kvaliteta hrane, dovodi do nedostatka vitamina i mikroelemenata. Ali ovo su sve opšte reči i ne mogu biti vodič za uzimanje „neke vrste vitamina uopšte“. Čudno je da većinu vitamina koji su navedeni u multivitaminskim kompleksima dobijamo iz hrane u dovoljnim količinama, a oni vitamini koji možda zaista nedostaju (A, E, C, D, B12, gvožđe i mnogi drugi) se nalaze u takvim vitamini.„kompleksi“ u premalim količinama, nedovoljnim da popune deficit.

U stvari, svaki nedostatak, uključujući i nedostatak vitamina, ima simptome i metode detekcije (testove). Ako mislite da su vam potrebni vitamini – odvojite vreme da se obratite lekaru, pregledajte se i uzmite zaista ono što vam je potrebno.