Čekajući pregled…
Krajem leta išla sam na redovnu godišnju kontrolu kod ginekologa, pa sam, sasvim normalno, usput zatražila i uput za ultrazvučni pregled grudi, takođe rutinski. Na moje oči, stavljena sam na spisak za Call centar i rekli su mi da ću biti obaveštena o terminu pregleda. I bila sam obaveštena – pre neki dan. U međuvremenu, promenila su se tri godišnja doba – leto je prešlo u jesen, a ona u zimu, pa sam već, moram priznati, gotovo i zaboravila da treba da budem pozvana. Ljubazna devojka iz Call centra, koja mi je rekla gde i kada imam pregled, dodala je i ovo: “Ako niste već dosad to negde odradili.” Ne, nisam, i nemam nameru da idem privatno kod lekara, ako mi se već svakog meseca uplaćuje zdravstveno. Ako već i ja doprinosim punjenju državnog budžeta, imam pravo da to i iskoristim. Zašto da plaćam posebno? Ipak, ja mogu tako zato što sam zdrava (kuc, kuc, da ne čuje zlo…), ali pitam se kako je onima koji iščekuju da čuju da li im se, recimo, vratio tumor, da li je kvržica koju su napipali obična cista ili maligni tumor, kako je onima koji trpe bolove… Pretpostavljam da plaćaju privatne preglede – ako mogu. Ako ne mogu – ne znam. Ali nije moje da znam. To je valjda posao i obaveza Ministarstva zdravlja. Mislim, bar bi tako trebalo.
Bojana Janjušević, urednica Zdravlja