Ovako vam telo poručuje da ste pod ogromnim stresom

Da li znate koliko stresa je previše za vaš i kada vam vaše telo poručuje da je dosta? Naučite kako se prepoznaju fizički simptomi stresa

Stres utiče na sve nas. Možda ćete primetiti napetost dok disciplinujete decu, imate naporan dan na poslu ili jednostavno pokušavate da rasporedite platu. Stres je svuda. I dok je malo stresa u redu – neki stres je zapravo koristan – previše stresa vas može iscrpiti i izazvati čak i fizičke simptome.

Prvi korak u kontroli stresa je da uspete da pročitate poruke koje vam telo šalje, odnosno da prepoznate fizičke simptome stresa. Ali prepoznavanje simptoma stresa može biti teže nego što mislite. Većina nas je toliko navikla da bude pod stresom, da često ne primetimo fine poruke koje nam stižu već trpimo dok god se ne slomimo.

Šta je stres?

Stres je reakcija tela na štetne situacije – bilo da su stvarne ili su posledica naše spoznaje sveta. Kada se osećate ugroženo, u vašem telu se javlja hemijska reakcija koja vam omogućava da delujete i izbegnete opasnost. Ova reakcija je poznata kao „bori se ili beži“ ili odgovor na stres. Tokom odgovora na stres, vaš otkucaj srca se ubrzava, disanje se ubrzava, mišići se zatežu, a krvni pritisak raste. Spremni ste da reagujete, da zaštitite sebe.

Stres za različite ljude znači različite stvari. Ono što uzrokuje visok stepen stresa kod jedne osobe, može ostaviti gotovo hladnom neku drugu. Jednostavno, neki ljudi su sposobniji da se nose sa stresom od drugih. I, nije svaki stres loš. U malim dozama, stres vam može pomoći da izvršite zadatke efikasnije i lakše. Na primer, stres je ono što vas tera da pritisnete kočnice kako biste izbegli da udarite automobil ispred vas. To je dobra stvar.

Naša tela su dizajnirana da podnesu male doze stresa. Ali, nisu spremna da se nose sa dugotrajnim, hroničnim stresom bez loših posledica.

Koji su fizički simptomi stresa?

Stres može uticati na sve delove vašeg života, uključujući vaše emocije, ponašanje, sposobnost razmišljanja i fizičko zdravlje. Nijedan deo tela nije imun. Ali, pošto ljudi različito tretiraju stres, simptomi stresa mogu varirati. Fizički simptomi stresa mogu biti nejasni i mogu biti isti kao oni uzrokovani zdravstvenim stanjima. Zato je važno da o njima razgovarate sa svojim lekarom.

Emocionalni simptomi stresa uključuju:

• Uznemirenost, frustracija i neraspoloženje
• Osećate se preopterećeno, kao da gubite kontrolu ili morate da preuzmete kontrolu
• Teško se opuštate i smirujete svoj um
• Loše se osećate (nisko samopoštovanje) i osećate se usamljeno, bezvredno i depresivno
• Izbegavanje drugih

Fizički simptomi stresa uključuju:

• Niska energija
• Glavobolje
• Uznemireni stomak, uključujući dijareju, zatvor i mučninu
• Bolovi i napeti mišići
• Bol u grudima i ubrzan rad srca
• Nesanica
• Česte prehlade i infekcije
• Gubitak seksualne želje i/ili sposobnosti
• Nervoza i drhtanje, zujanje u ušima, hladne ili znojave ruke i stopala
• Suva usta i otežano gutanje
• Stisnuta vilica

Kognitivni simptomi stresa uključuju:

• Stalna briga
• Ubrzane misli
• Zaboravljanje i neorganizovanost
• Nemogućnost fokusiranja
• Loša procena
• Biti pesimista ili videti samo negativnu stranu

Kakve posledice ostavljaju fizički simptomi stresa?

Malo stresa s vremena na vreme nije nešto o čemu treba da brinete. Ali stalni, hronični stres može izazvati ili pogoršati mnoge ozbiljne fizičke simptome. Osoba pod stresom može iskusiti ubrzan puls i povećan krvni pritisak, što može dovesti do glavobolja i vrtoglavica. Takođe, stres može uzrokovati napetost u mišićima, bol u stomaku, mučninu i poremećaj spavanja. Kožni problemi poput osipa i akni takođe su mogući. Imunološki sistem može oslabiti, čineći osobu podložnijom infekcijama. Često se javljaju promene u apetitu, kao i problemi sa probavom. Osim toga, dugotrajni stres može imati ozbiljne posledice na zdravlje, uključujući povećan rizik od srčanih bolesti i depresije.

Pored uobičajenih fizičkih simptoma, stres može izazvati manje poznate, ali značajne reakcije u telu. Neki ljudi doživljavaju promene u menstrualnom ciklusu, uključujući neredovne ili obilne menstruacije. Takođe, stres može uzrokovati povećano opadanje kose, što se naziva telogenskim efluvijumom. Osim toga, može doći do problema sa zubima, uključujući bruksizam ili škripanje zubima tokom noći. Kožni problemi poput svraba i ekcema često su povezani sa stresom. Stres može uticati i na seksualno zdravlje, uz smanjenje libida i seksualne disfunkcije. Svi ovi manje poznati fizički simptomi stresa naglašavaju kompleksnu povezanost između uma i tela te važnost adekvatnog upravljanja stresom za celokupno zdravlje.

Takođe, karakteristično je da osoba pod stresom menja i ponašanje: više puši, manje jede ili jede prekomerno, gricka nokte, lomi prste – ostavlja utisak nervoze na prvi pogled.

Kako da se borite sa stresom?

Stres je deo života. Najvažnije je kako se nosite sa tim. Najbolja stvar koju možete da uradite da sprečite preopterećenje stresom i zdravstvene posledice koje sa njim dolaze je da znate svoje simptome stresa.

Ako se vi ili voljena osoba osećate preplavljeni stresom, razgovarajte sa svojim lekarom. Mnogi simptomi stresa takođe mogu biti znaci drugih zdravstvenih problema. Vaš lekar može proceniti vaše simptome i isključiti druga stanja. Ako je kriv stres, vaš lekar može preporučiti terapeuta ili savetnika koji će vam pomoći da se bolje nosite sa stresom.