Harvardski psiholog ima rešenje za trenutke kad gubite tlo pod nogama
Primetili ste da lakše rešavamo tuđe probleme, nego svoje? Kada je u pitanju naš problem, preplavljuju nas razne emocije – tuga, bes, ljutnja ili nešto sasvim četvrto, pa smo prilično zbunjeni. Ali, kada treba nekog da posavetujemo, onda posmatramo situaciju sa distance, hladne glave možemo da damo sud. Autori sajta “Biznis insajder” konsultovali su Suzan Dejvid, psihologa Harvardske medicinske škole i autorke knjige „Emotional Agility“. Ona je objasnila da nam je teško da se distanciramo od svojih misli i emocija, zbog čega se uplićemo u mrežu stresa iz koje kao da nema izlaza.
Foto: Pixabay
Međutim, Suzan ima elegantno rešenje za distanciranje od svoih misli i osećanja…
Korak 1: Mislite na nekog koga zaista poštujete. Možda je to vaš omiljeni biznis lider, kolega, neko na koga se ugledate.
Korak 2: Zamislite da ta osoba prolazi kroz istu situaciju, šta biste mu savetovali?
Članak se nastavlja posle reklama
„Zvuči uprošćeno, ali je neverovatno da, kada se radi o meni i pitate me šta bi trebalo da radim, ukopam se i ponavljam da nemam ideju… Ali, kada je reč o nekom drugom, puna sam ideja i rešenja. Dakle, oslobađamo se i dolazimo do neverovatnih rešenja iz sasvim druge perspektive.“ – kaže Suzan.
Foto: Pixabay
Druga slična „vežba“ koju ona koristi kada radi sa klijentima jeste da se sebi obraćate u trećem licu. Ideja je ista, trebalo bi da napravite distancu između sebe i svojih misli, i da prepoznate da vaša osećanja nisu nužno i realnost.
Članak se nastavlja posle reklama
„Kada kažete – ja sam pod stresom, vi i vaša osećanja postajete jedno, ali kada kažete – šta bi trebalo Suzan (odnosno ovde stoji vaše ime) da uradi u ovoj situaciji, koja je suviše stresna za nju, onda vam već padaju neka rešenja na pamet. Recimo da treba da održim govor, a saveti bi bili – možda bi trebalo da vežbate više, ili da se sprijateljite sa nekim iz publike sa kim biste mogli kasnije da se povežete.“
Njene ideje se zasnivaju na teoriji „prisutnosti u trenutku“ (mindfulness), odnosno usredsređenosti na misli, osećanja i telesne senzacije, a bez procenjivanja ovakvih osećaja. Ona objašnjava i da je poenta i u tome da vidimo svet kroz više perspektiva.
Članak se nastavlja posle reklama
Na kraju krajeva, ovakva teorija pomaže nam da shvatimo da skoro uvek postoji rešenje problema sa kojim se suočavamo – pitanje je samo da li ćemo se izmestiti sa svog stanovišta tako da možemo i da vidimo to rešenje.
Pročitajte i… Otrivamo zašto je vas je neko ostavio bez ikakve najave i objašnjenja!
Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje