Hoću/neću decu

Od danas, parovi sa teritorije Beograda koji su zainteresovani za treći pokušaj vantelesne oplodnje, finansiran iz budžeta grada Beograda, mogu da se prijavljuju Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Ova vest, objavljena u svim medijima, obradovala je mnoge beogradske parove koji nemaju novca da finansiraju vantelesnu oplodnju, a nisu se obeshrabrili nakon dva neuspela pokušaja. S druge strane, na sajtovima informativnih medija mogu se pročitati komentari ogorčenih parova iz unutrašnjosti koji se pitaju kada će njima njihove opštine obezbediti tako nešto.

Sve u svemu – tema je bolna. Ljudi žele decu, spremni su godinama da se podvrgavaju bolnim metodama lečenja od neplodnosti, da se izlažu užasnom stresu u periodu iščekivanja da li je oplodnja uspela ili ne, pa ako jeste da li će se plod izboriti i preživeti… Ima ljudi koji bi dali sve da mogu da dobiju potomstvo, pa im to, nekom surovom i neobjašnjivom igrom slučaja, priroda nepravedno uskraćuje.

A postoje i ovakve priče…

Moja drugarica nedavno se porodila. Sa njom u sobi bila je žena koja je rodila svoje sedmo dete i sprema se da ga da u dom za decu bez roditeljskog staranja. Zadržala je samo dvoje najstarije dece, ostale je rodila i – ostavila. Tek tako… Rađa i ostavlja. “Nemam čime da ih hranim”, kaže. Tužno. Pretužno. I jako, jako nepravedno od strane Majke Prirode.

Bojana Janjušević, urednica Zdravlja