Kada se ubijete, bol ne prestaje, on samo prelazi na nekog drugog

Kada radite sa suicidalnom osobom, u vama postoji jedan deo zebnje koji ostaje i kad se seansa završi. Jedno malo zrno brige sklupča vam se u levu komoru srca i s vremena na vreme između susreta kaže „zdravo“ i vi ga nosite sve dok osobi ne bude bolje. Možete da izbegnete da radite sa osobama koje žele da se ubiju, to je uvek opcija. Međutim, ako svi budemo izbegavali ko će ostati, ko će im pomoći dok ne nauče da pomažu sami sebi?

Guliver/Getty Images

Priredila: Bojana Obradović, Psihoterapija, lični rast i razvoj

Svako želi da pomogne onom drugom da vidi smisao života. Međutim, i pored najvećeg truda neki ljudi ipak neće to uspeti, nekim ljudima će bol biti preveliki i ipak će to uraditi. Mogu da kažem da moj deda nije dobio adekvatnu psihološku podršku i da se zato ubio. Al nije, to nema veze sa ljudima koji su ga lečili. U državnim ustanovama rade ljudi koji imaju fakultete i specijalizacije. Većina njih nikad nije prošla edukaciju iz psihoterapije. Lekovi i razgovori (a to nisu psihoterapijski razgovori) neće najčešće pomoći. I nisu krive moje kolege, one se trude sa znanjima, mogućnostima i vremenom koji im je sistem dao.

U Novom Sadu postoji Centar Srce i on pruža podršku osobama koje se bore sa suicidalnim idejama i namerama. Osim toga, postoje psihoterapeuti širom Srbije koji vam mogu pomoći. Nekad vam neće odgovarati psihoterapijski pravac ili psihoterapeut ali ne odustajte od sebe. Možda je pristrasno, ali ja lično smatram kombinaciju rebt-a i egzistencijalističke psihoterapije najboljima.

A ponekad, jednostavno prihvatiš da svaka osoba ima pravo na svoj izbor. Tvoje je da pokušaš da ublažiš bol, pomogneš da se ona sama vidi i da vidi život i okolnosti iz različitih uglova, da nauči da bolje podnosi težak život, bolest, situaciju.

Nedavno sam pročitala citat: „Kada se ubijete, bol ne prestaje, on samo prelazi na nekog drugog.“

Ljudi ponekad zaključe da život nema smisao i da je praznina nepodnošljiva te žele da sve prestane. Da oni nestaju. Da se bol zaustavi. Istina je da su ovi zaključci pogrešni: život ima smisao, vaše je da mu ga date. Bol će proći, a onaj koji ne prođe jer su neke bolesti takve je podnošljiv (nekad teže nekad lakše).

Znam kako je to, ni ja ne trpim baš dobro fizički bol. Nedavno sam sedela sa drugaricom koja ima stalne bolove u kičmi. Kada je bolest počela, morala da je odustane od fakulteta i profesije za koju se obučavala jer ne može fizički da izdrži ono što zanimanje zahteva. Promenila je profesiju i tek sada u tridesetim će početi da radi kao psihoterapeut. I ja se mislim, kako je to lepo. Ona jednostavno može da razume mnoge koji žive sa stalnim bolom. Preusmerila je svoj život. Nije dala da je bolest pobedi, zaustavi. Nije ni moj drug kada je posle nesreće ostao u invalidskim kolicima. On nije odustao ni od ljubavi ni od života. Tri veze je imao od perioda kada se to desilo, i sada živi sa poslednjom curom i sprema se za paraolimpijadu. Ne znam da li ste čitali knjigu „Zašto se niste ubili?„. Ako niste, trebalo bi. Svi. „Veronika je odlučila da umre“ je daleko od nje, ali je takođe preporučujem.

Pročitajte i… Life coach otkriva kako da ostvarite sve svoje želje!

Kliknite na sledeću stranicu…

Guliver/Getty Images

Ljudi ponekad zaključe da su dugovi koje imaju, siromaštvo sa kojim se bore, situacija u kojoj se nalaze bez rešenja i onda naprave najgore moguće „rešenje“. A ti isti problemi, pored emocionalnog bola čekaju one koji ostaju. Bol, patnja, nemoć, razdor se mešaju sa besom, agonijom, povređenošću, i stvara se ogromno breme krivice. Ambivalencija, između ljubavi i tuge što nekog više nema i mržnja jer su problemi prebačeni a oni ostavljeni sami. Zapamtite, iz mnogih situacija se izlazi teško, ali nisu neizlazne. Samo je smrt nepovratno rešenje.

Ljudi ponekad zaključe da drugima nije dovoljno stalo do njih, da drugi ne razumeju i ne vide njihove muke a žele da im pokažu koliko im je loše, ali ne i da se zaista ubiju. I nešto krene naopako ili neko zakasni.

Ako želite da vas drugi čuju to nije način. Nekad ćete način način da razgovarate, nekad ćete shvatiti da sa nekim ljudima ipak nema svrhe razgovarati i da treba „krenuti dalje“ pa makar to bila vaša porodica. Ako vaša porodica ignoriše nasilje, incest, bolest, vaše emocije, to su situacije u kojima se odlazi od njih,a ne od života.

Pročitajte i… Dosadno vam je i nesrećni ste u vezi? Evo saveta koji su zlata vredni!

Ljudi ponekad zaključe da ne mogu bez ljubavi te i te osobe, da ne mogu bez posla, bez novca koji su imali ranije, da je neuzvraćena ljubav nepodnošljiva, da nije fer šta im država radi, te se ubiju ispred nečije kuće, zapale na poslu, na ulici.Ljubav je uvek moguće ponovo naći kao i novi posao, novac dolazi i odlazi. Jednostavno, nije vredno.

Kada klijentu ili klijentkinji bude dovoljno dobro, onda preporučim da se pogleda ova predstava („Voz“ u Zvezdara teatru) i da se pročitaju knjige koje sam već pomenula. Profesor ateista bacio se pod voz, a spasao ga je bivši robijaš, vernik. Oni vode raspravu o smislu i besmislu, mogućnostima i htenjima, razočaranju zbog onoga što se u svetu dešava i nadi, o pitanju zašto živimo.

Ovo je pojednostavljen pristup komplikovanoj temi. Ali je važno da o njoj pričamo. I da radimo sa ljudi koji se bore sa sobom protiv sebe.

Zapamtite, i najteži dan ima samo 24 sata.

Tim Pričajmo o tome (www.pricajmootome.rs) u saradnji sa DKSG organizuje predavanje „Zašto se niste ubili?“ 23.oktobra od 18h u Velikoj sali.

Gost je rebt psihoterapeut i psiholog Vladan Beara, koji se godinama bavi ptsp ratnih veterana. Radi u REBT praxis centru i Centru za ratnu traumu (www.wartrauma.org) u Novom Sadu.

Vladan će razgovarati sa nama o smislu i besmislu življenja savremenog čoveka, odnosno kako i zašto se upuštamo u potragu za smislom u životu, da li smisao dajemo ili ga nalazimo, sami stvaramo ili nam se nameće.

Ulaz je slobodan.

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje