Skrivene poruke tela: Kako emocije utiču na naše fizičko stanje

Razgovarati o emocijama je dobro, ali osećati ih u telu i naučiti da prepoznate skrivene poruke koje nam donose može biti ključno za vaše fizičko i mentalno zdravlje.

Emocije i njihov telesni izraz: Razotkrivanje skrivenih signala

Flora Davis, psihološkinja koja se bavi temom neverbalne komunikacije, objašnjava da neverbalna komunikacija predstavlja sistem emocionalnih signala koji se aktivira kada se dva čoveka susretnu oči u oči. Dodaje da kada komuniciramo, to činimo istovremeno na svesnim i nesvesnim nivoima, koristeći čula da prikupimo informacije potrebne za ocenjivanje drugih, osim samo reči.

Međutim, ekspertkinja za neverbalnu komunikaciju i ličnost naglašava da je jedna od funkcija koju najviše voli kod telesnog jezika njegova važnost u procesu autoregulacije i ko-regulacije emocija. To znači da putem našeg tela možemo modulirati i upravljati svojim emocionalnim stanjem, kao i emocionalnim stanjem drugih.

Telo kao skladište skrivenih poruka

O važnosti aktivacije tela za izgradnju mišića, gubitak masti i poboljšanje pokretljivosti često govorimo, kao i o prednostima fizičke aktivnosti za mentalno zdravlje. Međutim, telo je dragocen mehanizam za oslobađanje zarobljenih emocija. „Znamo da su emocije energija koja nas pokreće da reagujemo na situaciju. Kada ignorišemo impuls te emocije i potisnemo je, energija koja je nastala i koja nije pretvorena u akciju, ostaje zarobljena u telu.“ Ovde terapija tela dolazi u prvi plan kako bi se oslobodili stresa. „Mnoge osobe primećuju strukturalne promene u telu nakon što su oslobodile napetost koja je stegnula njihove mišiće i telesnu strukturu,“ kaže ekspertkinja.

Emocije i njihova telesna manifestacija

Bes: Javlja se kada se osećamo ugroženi ili kada nam nešto sprečava da postignemo cilj. Iako je složena emocija i prilično energična, dobro upravljena može biti okidač za akciju i postavljanje granica. Na telesnom nivou se manifestuje velikom napetošću, posebno u gornjem delu tela (ramena, ruke i izrazi lica) i često uzrokuje potrebu za pokretom.

Strah: Ova emocija je veoma instinktivna i neophodna, iako je u našem društvu često hronična, što nam onemogućava da sagledamo druge perspektive. Kada živimo sa strahom, samo vidimo prepreke, nemogućnost, pritužbe i pesimizam. Upozoravamo da ljudi koji dišu kroz usta imaju veću sklonost ka ovim emocijama, pa je važno imati funkcionalan obrazac disanja kako bismo izbegli negativne posledice. Na fizičkom nivou osećaćemo se ubrzano, što može dovesti do nervoze i preopterećenosti poslom ili zadacima. Stoga, možemo primetiti ljude sa napetostima u gornjem delu leđa i vratu, kao i česte glavobolje.

Tuga: Ova emocija ima veoma nisku energiju. Kada je doživljavamo, naš ritam opada i telo nam govori da stanemo kako bismo obradili ono što nas boli. Fizicki ćemo se osećati povučeno, sa ramenima nagnutim napred i pogledima nadole. Često se može pomešati sa dosadom, pa je zanimljivo dublje istražiti da li iza apatije stoji skrivena tuga.

Radost: Ekspertkinja je povezuje sa saosećanjem i zahvalnošću, jer sama po sebi može delovati površno i prolazno. Ona dublje istražuje kako često može maskirati zadovoljavajući stav umesto prave radosti, pozivajući nas da proverimo da li, kada se smejemo, stvarno osećamo ono što izražavamo. Telesni signali su jasni: opušteno lice, mala napetost u ramenima i leđima, kao i abdominalno disanje.