Kako izraziti ljutnju na pravi način i zašto je ne smete potiskivati

Svi i osećamo bes i ljutnju, ali se razlikujemo po tome kako ih izražavamo. Kako izraziti ljutnju na pravi način i sačuvati prisebnost u teškim situacijama?

Problema nam ne fali. Neki od nas lako planu, neki ćute i potiskuju svoje emocije – ali svi mi osećamo ljutnju. I svi smo pod stresom. Dr Kristin Smit, profesorica psihologije, kaže da smo svi „pod tolikim pritiskom, da je bes potpuno normalna i očekivana reakcija“. A kad smo pod konstatnim stresom, postajemo jako iscrpljeni, lako gubimo kontrolu i planemo. A to nije dobro…

Da ne bude zabune, dr Smit naglašava da bes nije loš – to je naš ugrađeni signal da nešto ne radi za nas – već da ga  možemo iskaliti na nekom „ni krivom ni dužnom“.

Kako izraziti ljutnju na pravi način: Šta kad se osećate loše zbog toga što ste ljuti

Da, znamo da je ljutnja potpuno prirodna poajava, ali često se ne osećamo dobro ako dozvolimo sebi da je otvoreno iskažemo. I mnogi osećaju stid zato što su besni. Društveno je nametnuto da treba uvek da budemo fini i ljubazni (naročito žene) i ne gleda se blagonaklono na „emocionalne izlive“.  Istraživanja pokazuju da se žene negativnije procenjuju nego muškarci zbog spoljašnjeg izražavanja besa.

„Ljudi će, namerno ili nenamerno, prestati da izražavaju emocije jer to nije društveno prihvatljivo“, kaže dr Rajan Martin, autor knjige Zašto se ljutimo: Kako iskoristiti svoj bes za pozitivne promene.  Potisnuta ljutnja može se pretvoriti u ruminaciju, kaže dr Smit, koja je povezana sa depresijom i anksioznošću. „Ako nekome stalno šaljete poruke da je ljutiti se loše, ta osoba će na kraju to umanjiti u svom životu“, kaže dr Martin. Insistiranje „Nisam ljut/a“, kada imate sve razloge da to budete, postaje podrazumevano.

Kako bes napada telo

Decenijama je nauka pokazala da je bes povezan sa gomilom zdravstvenih stanja. „Postoje sve vrste indirektnih zdravstvenih posledica besa“, kaže dr Martin. Postoji jaka povezanost je između loše upravljanog besa i srčanih bolesti. Studija je pokazala da je sklonost besu nezavisni faktor rizika za srčane bolesti. A istraživači sa Harvarda su otkrili da ljudi koji su često bili eksplozivno ljuti imaju oko pet puta veće šanse da dožive srčani udar nakon izliva besa (rizik od moždanog udara se više nego utrostručio).

Niko ne kaže da bes izaziva srčani udar, naravno, ali periodi besa ili anksioznosti mogu da vas dovedu u režim „bori se ili beži“. A to dovodi do niza efekata koji uključuju viši krvni pritisak, sužavanje krvnih sudova i povećanje zgrušavanje krvi. Režim „bori se ili beži“ takođe zateže mišiće,kaž dr Martin, što dovodi do pojave hroničnog bola i glavobolje usled napetosti.

Neka istraživanja čak su otkrila da bes može igrati ulogu u razvoju dijabetesa tipa 2. Pored toga, smatra se da je mnoštvo psiholoških stanja – anksioznost, depresija i poremećaji u ishrani koji su glavni među njima – vezani za neizraženu ljutnju. A postoje neki dokazi da fizički simptomi mogu imati više veze sa potiskivanjem besa nego sa njegovim izražavanjem.

Kako izraziti ljutnju na pravi način: Saveti za upravljanje besom

Kada osećamo bes, često ćemo pomisliti „ljutnja je nezdrava, treba odmah da se smirim,  – da meditiram, prošetam – šta god… I da, korisno je primenjivati sve tehnike za smirenje. Ali, to nije trajno rešenje problema. Zaobići bes da biste se osećali bolje, a da se ne pozabavite time zašto ste ljuti, velika je greška.

Dr Martin ističe da programi za upravljanje besom koji se preterano fokusiraju na smanjenje intenziteta besa i preoblikovanje ljutih misli „mogu biti kontraproduktivni“. Ključno je da otkrijete uzrok besa i da prihvatite kako se osećate. Saslušajte svoj bes i dozvolite mu da vam poboljša život:

Imenujte svoje osećanje

„Ljuta sam.“ Recite to glasno. Možda će vam u početku biti neobično, ali nazovite stvari pravim imenom umesto što ćete refleksno reći sebi „nema smisla da se ljutim ili nije prihvatljivo da se ovako osećam“. Zapamtite, ljutnja je najnormalnija emocija. I vi treba da je prepoznate i prihvatite kao normalnu reakciju na ono što vam se dešava, a što vas na neki način ugrožava.

Osetite ljutnju

Većina nas je naučena da se odvojimo od emocija. Obratite pažnju na to kako se osećate u svom telu – da li ste pod stresom, tužni ili malodušni, ili fizički iscrpljeni? Da li imate glavobolju ili vam se stalno spava? Ako je to bes, šta vam to govori? Razmislite o tome šta nije u redu i šta biste mogli da uradite da se problem reši.

Recite kako se osećate

„Veoma je vvažno da naučite da komunicirate šta želite i da budete u stanju da kažete: ’Hej, trenutno sam jako ljut na tebe’“, kaže dr Martin. Zatim recite tačno šta vam je potrebno, kao što je „Potrebno mi je da me saslušaš odmah“. U idealnom slučaju, vaš partner, dete ili kolega će reći: „Nisam znao da si ljuta – dozvoli mi da ti pomognem!“ Čak i ako se to ne dogodi, ovo započinje razgovor koji može dovesti do razumevanja i promene, a u najmanju ruku, nećete progutati svoj bes.

Ali, treba da znate, bacanje stvari po sobi, lupanje vratima ili razgovor sa osobama koje ni same ne znaju da iskanališu svoj bes, sigurno neće pomoći. I samo će još više rasplamsati vašu ljutnju.

Napraviti plan

Veliki deo upravljanja besom podrazumeva otklanjanje osećaja, ali ako ne učinite nešto u vezi sa onim što vas ljuti, osećaćete se obespravljeno (a problem će i dalje biti tu). Zapisivanje svojih osećanja, može pomoći da se ljutnja prebaci u misao, što vam može pomoći da vidite na šta vas vaš bes upućuje. Šta je to što vas trigeruje? Čime ste u stvari nezadovoljni u svom životu? Bes može biti poziv da napravite vane promene u životu.

Budite nežni prema sebi i drugima

Kada neko uradi nešto što vas čini besnim, pretpostavite benigne namere osim ako ne znate drugačije. „Na nekom nivou, svi smo prošli kroz nedavnu traumu – potencijalno niz trauma – koja je imala ogroman uticaj na nas i one oko nas“, kaže dr Martin. „Koliko je u našoj mogućnosti, trebalo bi da imamo više razumevanja i za sebe i za sve ostale.”