Kako pobediti usamljenost tokom praznika

Usamljenost tokom praznika je osećanje koje može da vas pogodi nezavisno od vaših životnih prilika, društvenosti i stila življenja. Kako je pobediti?

Dok neki ljudi jedva čekaju praznike i u njima uživaju bez zadrške, za druge je to period borbe sa teškim i mučnim osećanjima za koja drugi ne pokazuju razumevanje. To što vam život spolja izgleda tako savršeno i što organizujete najbolju zabavu za Novu godinu ne znači da ne osećate usamljenost tokom praznika.

Šta je, u stvari, usamljenost?

Usamljenost se u psihologiji opisuje kao mentalno stanje koje može nastati u fizičkoj samoći ili u društvu, a koje se gradi na osnovu osećanja vezanih za nerazumevanje, nedostatak vezanosti za druge ljude, tugu, nesigurnost, osećaj praznine…

Psiholozi čak vrlo jasno ističu simptome usamljenosti, kako bismo mogli da proverimo koliko je kod nas to osećanje izraženo:

Izolacija: pojedinac se oseća izolovano od sveta, iako je u stvarnosti okružen ljudima.
Tuga: osoba je potištena, tužna i može čak dovesti do depresije ako se situacija nastavi.
Nedostatak energije: iscrpljenost je takođe obično simptom depresije i karakteristika je koja može ozbiljno da utiče na performanse osobe u poslovnoj i ličnoj sferi.
Nemir: gore navedeni simptomi dovode pojedinca do nemira i nezadovoljstva stimulusima koje doživljava.

Zašto sve više osećamo usamljenost?

Činjenica je: u današnjem društvu, osećaj usamljenosti se sve više ispoljava kod pojedinaca, čak i kod najmlađih. Prema istraživanju sa Harvarda, više od četvrtine mladih ljudi je u opasnosti od toga da usamljenost izazove ozbiljnije zdravstvene probleme. Prema psiholozima i sociolozima, za to postoji nekoliko razloga, ali se, suštinski, svi oni svode na postmodernu kulturu i način života. Studije su dokazale da moderne tehnologije, pre svega izražena upotreba pametnih telefona podstiče ovaj osećaj usamljenosti. Na ovu rastuću pojavu, nadovezala se globalna usamljenost i izolacija koju smo osetili tokom zatvaranja usled korone. Razbijene su i one dotadašnje krhke veze među ljudima. Potreba za pronalaženjem odgovora pitanje usamljenost postaje sve potrebnija u svetu koji, iako je digitalno povezan, doživljava opipljiv paradoks međuljudskog distanciranja.

Zašto je usamljenost tokom praznika još jača?

Sezona praznika se generalno smatra vremenom radosti i ljubavi, ali za mnoge ljude to je vreme usamljenosti. Neki ljudi žive daleko od porodice i ne mogu da vide svoje voljene u ovo doba godine; drugi prolaze kroz životne probleme koji se još više ističu u poređenju sa prazničnom atmosferom, treći osećaju anksioznost od nastupajuće godine…

Kada ste usamljeni, slike ljudi koji se vesele i uživaju u društvu ( a njima smo okruženi sa svim strana) samo podstiču vašu tugu i osećaj odbačenosti. Usamljenost tokom praznika može se javiti čak i ako ste u prostoriji punoj ljudi. Za one koji osećaju usamljenost, praznici mogu biti vreme dodatnog stresa.

Kako prevazići usamljenost tokom praznika?

Da biste prevazišli usamljenost tokom praznika, moraćete da se borite sa svojim mentalnim zdravljem i osećanjima generalno. Ovo su neke od smernica i korisnih saveta koje predlaže psiholozi:

Pre svega, bitno je da identifikujete tu emociju, da je prepoznate da biste delovali na nju i pretvorili je u nešto pozitivno.
Drugo, morate trazmišljati o usamljenosti: vaše emocije vam prenose poruku. Da li je došlo do nekog značajnog događaja koji jeizazvao vaša nova osećaja, ili je to nešto što vas muči već određeno vreme?
Uspostavite novi mentalni pristup za suočavanje sa problemom, prevaziđite svoje strahove, donosite nove odluke i unosite promene, sa proaktivnim stavom sa minimumom inicijative da se izađe iz kolotečine. Lako je reći, ali teško uraditi, jer se stvara začarani krug: utučena, umorna i izolovana osoba ne može imati ovakav stav ako ne uspe da prekine tu petlju.
Morate pronaći životnu svrhu koja daje smisao vašem svakodnevnom životu.
Naučite da uživate, uživajte u sopstvenom društvu.
Ojačajte svoje samopoštovanje. Izbegavajte da sebi šaljete negativne poruke. Smatrajte ovu fazu niskim trenutkom, ali onom koji vas može ojačati.
Oslonite se na najbliže ljude i stimulišite svoju društvenu aktivnost da pronađete ljude sa sličnim interesovanjima, nemojte očekivati da će vam drugi doći. Trenirajte svoje društvene veštine.
U slučaju da je došlo do gubitka voljene osobe, morate prihvatiti tu realnost, ma koliko ona izgledala teško. I pokušajte da preokrenete značenje usamljenosti. To može biti prilika da ponovo otkrijete sebe kao osobu i otvorite nove mogućnosti i snove.
Vežbanje je uvek korisno za vaše emocionalno zdravlje. Takođe jedite zdravu ishranu, redovno spavajte itd.
Pratite rutinu rasporeda u svom svakodnevnom životu i pokušajte da ga se držite.
Da biste postigli ove ciljeve, preporučljivo je potražiti pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.