Kako prevazići stres na poslu

Kako prevazići stres na poslu? Stresno stanje je prirodna ljudska reakcija na nemirni i napeti ritam savremenog života. Poznato je da ne deluje najbolje na fizičko i psihičko zdravlje.

Kako prevazići stres na poslu: Uzroci stresa na poslu

Pre svega, neophodno je razumeti šta uzrokuje ovo stanje. Među glavnim faktorima moguće je navesti:

• obim posla, kratki rokovi za izvršenje zadataka – 64%
• visok nivo odgovornosti – 48%
• niska plata – 29%
• sukobi sa menadžmentom – 27%
• rutina — 21%
• nezdravi odnosi u timu, intrige – 21%
• nezgodan raspored rada — 13%
• fizički teški uslovi rada – 7%

Znaci da ste pod stresom

Savremeni čovek retko uspeva da se opusti pred sve većim multitaskingom. Večna žurba, gust radni raspored i emocionalni pritisak izazivaju određene reakcije psihe. Uprkos činjenici da je stres odavno postao norma, dolazi vreme kada treba da preduzmete akciju. Kako znate kada je vreme da preuzmete kontrolu nad situacijom? Evo nekoliko znakova koje ne treba zanemariti:

1. Rasejana pažnja, u kojoj nije moguće koncentrisati se na određenu stvar.
2. Nemogućnost pravilnog određivanja prioriteta zadataka po važnosti.
3. Poremećaji spavanja i apetita.
4. Apatija, malaksalost, osećaj umora čak i nakon dužeg odmora.

Emocionalni stres

Od prenaprezanja obično najviše pati sfera osećanja: poremećena je mentalna ravnoteža, javljaju se razne psihoemocionalne devijacije, kao što su anksioznost, depresija, neuroza, emocionalna nestabilnost, bes, razdražljivost, promene raspoloženja.

Profesionalni stres

Produženi stres na poslu karakteriše nelagodnost usled ekstremnih uslova ili velikih opterećenja. Jasno je da se uspešna karijera ne može napraviti bez stresa. Ljudi sebi postavljaju ozbiljne ciljeve, usavršavaju svoje veštine i rešavaju globalna pitanja. Međutim, važno je uzeti u obzir svoje stvarne mogućnosti i ne preuzimati nepodnošljiv teret. Ako stalno radite u hitnom režimu, telo će sigurno propasti: povećaće se rizik od bolesti mišićno-skeletnog sistema, kardiovaskularnog sistema, gastrointestinalnog trakta. Nevolja je u tome što se neprijatne posledice možda neće pojaviti odmah, već nakon nekoliko godina.

Produženi stres može uzrokovati oštećenje pamćenja, probleme s logikom, opsesivne misli, gubitak kontrole nad emocijama, promene raspoloženja. Sve ovo značajno smanjuje efikasnost, prisiljavajući osobu da se više koncentriše na sopstvene tegobe nego na radne obaveze. U međuvremenu, zadaci se ne rešavaju, već samo nastavljaju da se gomilaju.

Kako da se borite protiv stresa

Savet 1. Ne preuzimajte nekoliko stvari istovremeno, racionalno rasporedite opterećenje

Prevelika anksioznost i brige da nećete ispoštovati rokove dovode do emotivnih slomova zbog svake sitnice. Izdvojte ključni zadatak i fokusirajte se na njega. Tek kada završite taj zadatak, pređite na sledeći. Ne rasipajte pažnju na sto stvari odjednom.

Ne odustajte na pola puta od onoga što ste započeli da biste se prebacili na nešto drugo, možda lakše ili zabavnije. Na primer, nemate dovoljno volje da započnete važan izveštaj. Umesto toga, počinjete da odgovarate na poslovnu e-poštu ili čistite svoj sto. U ovom trenutku treba da shvatite: odloženi slučajevi će doneti probleme u budućnosti.

Savet 2: Dozvolite sebi odmor tokom dana i vikendom

Morat enapuniti baterije – i to na dnevnom nivou, a ne samo vikendom. Ljudi koji su navikli da rade od jutra do mraka bez podizanja glave obično imaju slabije performanse od onih koji razumno procenjuju svoje mogućnosti. Zaboravljajući na raspodelu napora, izazivate akumulaciju umora i smanjenje koncentracije. A sve to se odražava i na raspoloženje. Korisno je s vremena na vreme ustati od kompjutera da se malo zagrejete, istegnete, uradite par jednostavnih vežbi. Još bolje, izađite malo napolje, prošetajte i samo pogledajte u nebo.

Savet 3. Prestanite da komunicirate sa negativnim ljudima

Ljudi koji pred sobom vide samo mračnu budućnost i stalno pričaju o problemima neće vam povećati samopouzdanje. nIti poboljšati rasploženje – naprotiv. Hoćeš-nećeš, prilagodiš se njihovom raspoloženju i padneš u malodušje. Pored toga, životna energija se gubi. Rezultat takve komunikacije je da posao još nije završen, a rezerve snage su na minimumu.

Savet 4. Rešavajte aktuelne probleme, ne brinite pre vremena

Da li će stvar koja vas sada toliko brine biti aktuelna za nedelju ili dve? Da li bi trebalo da brinem o ovome danas? Odgovarajući na ova jednostavna pitanja, shvatićete da nije sve tako crno. Nije potrebno dramatizovati sasvim obične situacije koje se svakodnevno dešavaju. Neko vas nije pozdravio, rekao pogrešnu reč, šuškalo se o promeni rukovodstva ili smanjenju kadrova? Ne požurujte stvari! Glavno pravilo života bez stresa je rešavanje problema čim dođu. Ne plašite se i ne brinite unapred!

Savet 5. Potražite pomoć od drugih ljudi

Čak je i supermenovima ponekad potrebna pomoć, pa naučite da je tražite od onih oko sebe. Nemojte se stideti da direktno govorite o poteškoćama s kojima se suočavate. Da biste se nosili sa višestrukim radnim obavezama i ostali psihički zdravi, okanite se stava da sve morate sami da uradite.

Overthinking: Kako zaustaviti prekomerno razmišljanje