Kako se izboriti sa lenjošću: Nova japanska tehnika

Marljivi Japanci znaju kako se izboriti sa lenjošću. U pitanju je kaizen tehnika, vrlo efikasna i brzo daje rezultate. 

Ko od nas ne bi voleo da upravo tu savlada svoju lenjost, ne prekidajući rad, ne prepuštajući se moći refleksije? Ispostavilo se da su Japanci, radoholičari po prirodi, odavno smislili efikasan metod da se izbore sa nevoljnošću da nešto urade. U pitanju  je metoda „kaizen“ i, što je dobra vest za sve lenje, ne traje više od jednog minuta dnevno.

Kako se izboriti sa lenjošću i ko joj je naročito sklon

Relativno nedavno moderna reč „odlaganje“, koju sada volimo da koristimo prikladno i neprikladno, zapravo podrazumeva banalnu lenjost. Dakle, odakle dolazi i kako se nositi sa nevoljnošću da ustanete iz kreveta bez očiglednog razloga?

1. Radoholičari

Koliko god zvučalo trivijalno, u nekim slučajevima spontano nastajanje lenjosti je prvi znak ozbiljnog preopterećenja. Naše telo je, mora se reći, mnogo pametnije od nas. Kada osoba odbije da prihvati grubu istinu da je multitasking, naravno, dobar, ali i da je odmor preko potreban, telo rešava problem umesto nje.

Većina ljudi, doživljavajući neodoljivu želju da sve ostave po strani i samo se ispruže na kauču, buljeći u plafon, ipak pokušavaju da nateraju sebe da nastave da rade. Po pravilu, ljudi sa pojačanim osećajem odgovornosti pate od prekomernog rada i hroničnog umora češće od drugih.

Navikli smo da se nosimo sa lenjošću kroz osećanje krivice: „Lenjost je loša, ne treba da budem lenj!“ Kao rezultat toga, takvo samoprevladavanje može se završiti bolešću, koju naše telo koristi kao poslednje sredstvo da dobije neophodan predah. Dakle, borba protiv lenjosti od prekomernog rada nije samo glupa, već je i opasna po vaše zdravlje. Lakše je dozvoliti sebi da se odmorite – sasvim je moguće da ste zaista preuzeli nepodnošljiv teret.

2. Nedostatak motivacije

Drugi razlog za pojavu ozloglašenog odugovlačenja je nedostatak bilo kakve motivacije. Istina, veoma je teško raditi nešto u čemu ne vidite smisao, pa čak i sa punom posvećenošću. U globalu, lenjost je simptom opšteg nezadovoljstva životom. Motivacija, pre svega, mora biti unutrašnja. Šta je vaš najjači motivator? Možda uživajte u obavljenom poslu, odnosno, grubo govoreći, ako ste nabijeni energijom od onoga što radite, svaki, čak i najintenzivniji posao će izgledati kao prijatna zabava.

Mnogi će možda tvrditi da u životu ne možete raditi samo ono što želite. Još uvek postoje obaveze koje se „moraju“ ispuniti. Ali čitavo pitanje je u čemu leže te odgovornosti. Pogledajte šire. Ako ove obaveze treba da obavljate u okviru posla koji je za vas životna stvar, a koji zaista volite da radite, što je vaš poziv, lako i sa zadovoljstvom ćete raditi čak i dosadne „rutinske“ stvari.

Suština japanske kaizen metode

Japanska reč „kaizen“ je složenica koja se sastoji iz reči „kai“ („promena“) i „zen“ („mudrost“). Autor ovog koncepta borbe protiv odugovlačenja je psiholog Masaaki Imai. Jednostavno je: od sada ćete morati da potrošite samo minut na sve stvari koje uopšte niste želeli da radite. To jest, pojednostavljeno rečeno, ako vas je mogućnost da ceo sat provedete u sportu učinila tužnim i malodušnim zbog same pomisli, onda je 60 sekundi predviđenih za čučnjeve sasvim izvodljiv zadatak.

Preskačite konopac, vežbajte trbušne mišiće, radite vežbe za oči, radite jogu, čitajte knjigu na stranom jeziku – kada je vreme ograničeno na jedan minut, vežba vam ne deluje kao opterećujuća dužnost, već, naprotiv, donosi radost i zadovoljstvo. A, kao što znate, malim koracima se usavršavate i postižete sjajne rezultate.

Na prvi pogled, ova tehnika nam može izgledati krajnje neefikasna. Naravno: od detinjstva nam je u glavu ukucano da veliki rezultati nisu ništa drugo do plod velikog truda. Japanci osporavaju stereotip koji se godinama razvijao. Prema psihologu koji je razvio sopstveni sistem obuke, programi za borbu protiv lenjosti koji oduzimaju mnogo vremena mogu dovesti samo do preteranog rada, pa čak i do nervnog sloma, dok će kratke sesije izazvati pojava motivacije neprimetno za sebe.

Ako u prvim danima posvetite samo šezdeset sekundi nevoljnim, ali korisnim aktivnostima, onda ćete u budućnosti želeti da posvetite dva minuta, deset, a zatim i trideset za obavljanje svojih obaveza. Krivica i osećaj bezvrednosti biće zamenjeni zadovoljstvom od sopstvenih malih pobeda. I što je najvažnije, ne zaboravite da se pohvalite za svaki posao koji radite.

Zapamtite, uspeh i sreća se postižu vašom pozitivnom percepcijom sveta, vašim mislima. Masaaki Imai savetuje: „Pohvalite svoja, čak i najneznačajnija dostignuća, osećaj odgovornosti za prijatan rezultat će vam dodati samopouzdanje. Sreća je tvoja sopstvena zasluga, rezultat tvojih napora sa spoznajom jednostavne istine, lenjost će se sama povući“.