Kaži „DA“ umesto „NE“! Zašto nam drugi određuju kako da živimo?

Piše: Tamara Bogunović, novinar magazina „Lepota i Zdravlje“

Što sam starija to se više osvrćem na daleku prošlost, ali takođe puno i posmatram sadašnjost, kako svoju tako ljudi koji me okružuju. Stekla sam utisak da se od malih nogu susrećemo sa negacijom. Stalno smo na nekakvom testu izdržljivosti. Trudimo se da ispunimo tuđe želje, zbog čega kasnije svojih želja nismo svesni. A zašto je to tako?

Iako mogu reći da sam prava srećnica kada je porodica u pitanju, opet mi se vrzmaju nekakvi modeli ponašanja koji mi se čini da su nam nametnuti, a da možda nije trebalo tako. Čini mi se da je život učinio svoje i da smo od malih nogu izloženi hroničnoj negaciji, koja neretko nije propraćena lošom namerom. Poznato je već da svaki roditelj svom detetu želi najbolje, ali gde je granica između onoga što roditelji misle i onoga što deca žele?

Foto: Guliver/Getty Images

Sećam se još kao klinka želela sam da idem na hipodrom, da učim da jašem konje.

– Mama, mogu li da treniram jahanje?
– Ne Tamara, ti nisi za to, više bi ti odgovarala gimnastika.
– Dobro, a da li mogu da treniram streljaštvo?
– Ne mila, plivanje će ti biti super.

I tako sam ja išla nekoliko godina na plivanje, nizala uspehe, osvajala prvo mesto na takmičinju i to sve za mamu, ne za sebe, iako svi kažu „Pile ti to radiš za sebe“, ne ja sam za sebe htela da jašem konja po mogućstvu neosedlanog i da pucam u metu sa pedeset metara, ali sam ipak plivala.

Kliknite na sledeću stranicu… 

Foto: Guliver/Getty Images

Onda je usledila sledeća faza.

– Mama želim da pevam u horu.
– Tamara sine, pa ti si potpuni antisluhista, a i kad pevaš ne zvuči lepo.

Ovo, doduše, nije slagala, bila je u pravu, ali ja sam ipak želela, ali nisam, umesto toga recitovala sam na školskoj izložbi. Oblio me znoj, a ja bila hrabra pa izdržala i to. Ne zbog sebe, već zbog učiteljice, ona je mnogo volela tu recitaciju.

Pročitajte i… Saznala sam zašto muškarci odustaju od velike ljubavi…

Onda sam rekla da želim da upisem gimnazuju i tu je usledilo, ali bolje bi bilo da… Pa fakultet, žurnalistiku, bolje bi bilo da… Pa jezik, želela sam italijanski, ali je ipak bio francuski, ja bih španski, oni kažu ruski. 

I tako, ja slušala muziku koja se sestri sluša, trenirala šta se mami trenirala, išla na fakultet na koji se tati ide, zabavljala se sa dečkom koji se društvu sviđa, učila jezik koji je moja tetka učila i sve to zbog drugih ne zbog sebe.

I nisam bila srećna, stalno sam nizala uspehe samo da bih dokazala da i to mogu, a onda jednog dana sam se probudila i rekla od danas živim zbog sebe. I tada sam osvojima srebrnu medalju u streljaštvu, učila španski jezik, odlazila dva puta mesečno na hipodrom, išla na ples, slušala muziku koja se meni dopada, jedino nisam pevala, za to je moja mama zaista bila u pravu!

Pročitajte i… Saznala sam zašto muškarci odustaju od velike ljubavi…

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje