Da li je to burnout ili samo premor? Prepoznajte znake na vreme!

Kada ste stalno pod stresom i kada je premor toliko prisutan da ste na njega navikli, kako da znate da li vas muči „običan“ umor ili burnout?

Koliko puta ste se, samo ove nedelje, uhvatile da ste prosto zaboravile kuda ste krenule? Dok jedno dete radi domaći, drugo već kreće na trening, vi ste šefu još uvek dužni informaciju od važnosti za firmu, a iz ćoška se podsmešljivo javlja uporna paučina (ona koju niste primetili dok ste spremali prošlog  vikenda, pa – kako?!). Vaša prva kafa, ona jedina u kojoj je trebalo da uživate same, odavno je hladna na stolu.

Ujutro, jedva ustajete dok su vam noge teške kao kamen. Vaša volja da bilo šta promenite postoji samo na papiru, jer nemate snage. Ponekad, noću, plače vam se od umora. Tuširate se po 20 minuta jer vas jedino tada niko ne zove i niko ne uznemirava.

Da, ovo je svakodnevica većine žena i priča koja je dobro poznata i nama. Stoga i znamo koliko je teško, u celoj ovoj zbrci, sačuvati se od stresa, ostati zdrav, pozitivan i ne sagoreti. Pronaći nešto malo vremena za sebe, bar toliko da duboko udahnete. Ili onu kafu sa početka teksta popijete toplu. A da biste uopšte mogle da sačuvate mentalno zdravlje, najpre morate umeti da prepoznate simptome. Dakle, šta vas muči: hroničan umor ili ste sagoreli?

Umor ili burnout: Koja je razlika?

Kako znate da li ste samo umorni ili ste pregoreli  (imate burnout)? Kada ste umorni, san, odmor i hobiji mogu vam pomoći da se oporavite od fizičke iscrpljenosti. Neke stvari koje vas inače raduju, mali rituali ili hobi, lako doprinesu tome da promenite raspoloženje na bolje.

Kada je u pitanju sagorevanje, osećaš se umorno čak i ako se naspavaš. Taj osećaj je prisutan svaki dan, čak i tokom vikenda, kao i negativno razmišljanje. „Običan“ umor ne uzrokuje odsustvo pozitivnih emocija. To je privremeni fizički problem. Izgaranje potiskuje pozitivne emocije sa svim negativnim, sve vreme. Možda biste želeli da na trenutak budete sami ako ste umorni, ali nećete se mesecima zatvoriti u spoljašnji svet. To je izgaranje.

Kada ste umorni, učešće u zabavnim aktivnostima daje energiju i vraća raspoloženje i vitalnost. Kada ste izgoreli, stvari koje ste radili iz zabave više ne pružaju uživanje.

Kako izgleda kada imate burnout?

Izgaranje ili burnout se javlja nakon dugog perioda hroničnog stresa tokom kojeg su iscrpljeni svi energetski resursi – hormoni stresa, fizička i mentalna vitalnost, pozitivne emocije, snaga volje, otpornost – sve rezerve za suočavanje. Završavamo potpuno iscrpljeni u trosmernom gašenju: emocionalna iscrpljenost, fizički umor i kognitivni umor. Šta to znači prostim jezikom?

Osećate se hronično iscrpljeno, umorno do kosti, poremećeni poslom i životom i lišeni motivacije ili sposobnosti da se borite protiv osećanja straha i propasti. Kada burnuout uzme maha, čak i pomisao na posao ili na neku drugu obavezu čini da vam postane fizički loše.

Pošto je sagorevanje vođeno stresom, mozak se fiksira na katastrofalne misli iz dela drevnog mozga koji je specijalizovan za strah i iracionalne emocije. Misli se pretvaraju u pesimizam i ranjivost, kao što se dešava kada se razbolimo i nemamo fizičku snagu na raspolaganju. I tada pravimo najveću grešku: povlačimo se u sebe, prekidamo veze sa drugima, izbegavamo drage ljude, nesposobni da promenimo raspoloženje. Nemamo pozitivne emocije, čini nam se da je sve uzaludno.

Šta su okidači za izgaranje?

Dugi periodi stresa, previše obaveza, multitasking – sve ono što su karakteristike života savremene žene smatra se najjačim okidačima izgaranja. Neka istraživanja pokazuju da su žene izloženije izgaranju i da burnout nije povezan samo sa poslom. Mogu ga doživeti i žene koje nemaju karijeru, ali su preopterećene brigom o porodici.

Zbog čega su žene sklone sagorevanju? Pre svega, žena danas ima na sebi mnoštvo važnih uloga i obaveza. Njihov tempo života je ubrzan, često preuzimaju na sebe nove obaveze, nameću sebi nerealno rokove, stavljaju potrebe drugih ispred svojih. Uskraćuju sebi i najsitnije radosti sve dok ne osete da u njima raste nezadovoljsvo. Da ne bismo proključale pre vremena, važno je da pripazimo na sebe i povučemo kočnicu u sledećim situacijama:

• — Dugi periodi ekstremnog opterećenja
• — Previše duge radne nedelje
• — Nemate vremena za sebe
• — Borite se sa nerazumnim rokovima

Šta ostavlja trajnije posledice na zdravlje, umor ili burnout?

Još jedan način da se napravi jasna razlika umor ili burnout jeste sagledavanje ukupnog zdravstvenog stanja. Umor je samo to – on nestaje kada se odmorite i nema uticaja na vaše zdravlje. Izgaranje, sa druge strane, nosi sa sobom mnoštvo zdravstvenih problema.

Izgaranje je rezultat nekontrolisanog, hroničnog stresa mesecima, a ponekad i godinama. Ovo čini sagorevanje veoma opasnim, jer odgovor na stres menja sisteme u telu koji su ključni za zdravlje. Burnout isključuje sistem za varenje i potiskuje imunološki sistem. Povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak. Naš organizam sa ovakvim efektima može da se nosi samo u kratkim vremenskim periodima. Ako takva situacija traje nedeljama ili mesecima – nastaje velika šteta. Meta -studije pokazale su da sagorevanje može da dovede do ozbiljnih stanja poput dijabetesa, kardiovaskularnih poremećaja, glavobolja, simptoma depresije…

Pa, kako pobediti burnout?

Najpodmukliji deo sagorevanja je da nas čini bezvoljnim i pasivnim. Izgaranje može dovesti do neke vrste naučene bespomoćnosti koja nas tera da odustanemo od želje da upravljamo životom i promenimo nešto. Najglasniji signal izgaranja je kada okrenete leđa sebi i svom potencijalu, svojim željama. Zato, najvažniji i prvi korak, ako ste prepoznali da imate burnout jeste: nađite vreme za sebe!

Jer, vreme je ubedljivo najznačajniji resurs – njega jedino ne možemo da vratimo. Da ne bismo proključali, važno je da ga pravilno rasporedimo i da obezbedimo one trenutke koji nam omogućavaju da napunimo baterije, uživamo u životu i spremimo se za novu rundu obaveza. Zato, hajde da to uradimo zajedno!

Hajde da imamo vremena za sebe

Ako hoćete da imate vremena za sebe, morate naučiti da, sa vremena na vreme date prednost svojim potrebama. To znači da morate shvatiti da niste u obavezi da se uvek i u svakoj sitauciji nađete članovima svoje porodice, da imate pravo na odmor bez osećaja krivice i da, ako ne izdvojite vreme za sebe i svoje potrebe, jednostavno – možete da se razbolite.

–  Iako uživam u ulozi majke, supruge, glumice, druženju sa prijateljima, naučila sam kada je neophodno ostati sama sa sobom, napraviti pauzu i predahnuti. Tada kažem sebi – prvo jedna kafica, pa onda sve ostalo. Upravo zbog toga sam se poistovetila sa kampanjom Grand kafe Hajde da imamo vremena za sebe, koja je ujedno i podsetnik za sve nas da uvek nađemo makar malo vremena i za sebe, za svoje misli, kao i one male rituale koji nas čine srećnim. Samo na taj način možemo uspešno da težimo balansu u svakom danu – poručuje jedna od nas, glumica Anđelka Stević Žugić.

Šta možemo konkretno da uradimo za sebe? Već u prvoj nedelji, možete da:

1. Naspavate se – to je važno za vaše fizičko zdravlje.
2. Odredite vreme za rad i vreme za odmor – niste mašina.
3. Odvojite vreme u danu u kome ćete raditi aktivnosti koje ste nekada voleli, koje će vam doneti radost.
4. Odvojite vreme za bavljenje sobom, a po potrebi potražite i pomoć terapeuta.

Za početak, koliko sutra, probajte da pustite decu da se sama spremaju za školu, dok mi samo posmatramo iz prikrajka. I popijemo onu prvu šoljicu kafe dok je još topla. I neka bude Grand!